Protesti, blokade, pad vlade, sankcije NIS-u: Koji sve događaji su obeležili 2025. godinu

Godinu za nama obeležili su burni društveni i politički događaji. Protesti, blokade, pad Vlade i formiranje nove, sankcije NIS-u, zastoj u evrointegracijama, slučaj "Generalštab" - samo su neke od tih tema. Donosimo vam pregled najznačajnijih društveno-političkih događaja u 2025. godini. 

 
Iako se pad nadstrešnice u Novom Sadu i pogibija 16 ljudi dogodila 2024. godine posledice ove nesreće osećale su se i tokom čitave 2025. Masovni protesti i blokade fakulteta u cilju ispunjavanja studentskih zahteva za kažnjavanjem odgovornih, krajem januara doveli su i do pada Vlade Miloša Vučevića. Novi kabinet u aprilu je formirao profesor Medicinskog fakulteta Đuro Macut, dok su studenti u blokadi početkom maja kao prioritetni zahtev zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

"Nama tragedije daju političku dinamiku, ne daj Bože, ali mora neko da pogine ili da se neki masakr u školi ili selu, da padne nadstrešnica da bi se došlo do političkih procesa. I onda kada se desi tragedija, sve protivrečnosti društva izbiju na površinu. Ja bih voleo da u 2026. političku dinamiku daju politički događaji, ali mislim da će ova intercija sa kraja 2024. i cele 2025, da će se preliti na 2026. godinu", rekao je za Euronews Srbija programski direktor Demostata Zoran Panović.

O politički turbulentnoj godini za nama govori i zvanična statistika. Prema podacima MUP-a, ove godine je organizovano osam puta više prijavljenih političkih okupljanja nego 2024, dok je u periodu od 1. novembra prošle, do 30.11. ove godine održano i nešto više od 27.000 neprijavljenih političkih skupova, koje je obezbeđivalo oko 300 hiljada policajaca.

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Početkom godine, srpskoj naftnoj kompaniji u većinskom ruskom vlasništvu Amerika je uvela sankcije. Njihova primena odlagana je osam puta, da bi konačno stupile na snagu početkom oktobra. Dotok sirove nafte iz hrvatskog naftovoda JANAF bio je obustavljen, dok je rafinerija u Pančevu prerađivala naftu iz državnih rezervi. Početkom decembra i rafinerija u Pančevu prestaje da radi, ali su pumpe nastavile redovno snabdevanje iz rezervi, dok se cene nisu drastično menjale.

"Ovo jeste pritisak da se Srbija skloni sa puta neutralnosti i sopstvenog interesa i suvereniteta, a da li će se to zaista i desiti ja ne znam. Mislim da bi i jedna i druga svetska sila koje su u sukobu, mnogo više simpatija u Srbiji dobile ukoliko bi se prema Srbiji ponašale prijateljski - da SAD povuku odluku o sankcijama, a da Rusi kažu 'braćo Srbi evo vama NIS, lako ćemo da se dogovorimo', a umesto toga i jedna i druga strana pravi sebi štetu u Srbiji", naveo je Filip Rodić, novinar i kolumnista Euronews-a.

Ovu godinu obeležio je i zastoj u evropskim integracijama. Već četiri godine Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, dok je neotvaranje klastera 3 iz Evropske unije obrazloženo potrebom da Beograd dalje napreduje u pogledu vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom. Zbog takve odluke, Srbija prvi put nakon skoro 15 godina nije imala predstavnika u Briselu na Samitu Evropska unija - Zapadni Balkan.

"Ono što se može reći jeste da je odnos Srbije prema Rusiji, odnosno ne uvođenje sankcija, glavni razlog za zastoj u evrointegracijama. Vodeće zemlje EU očekuju da se Srbija potpuno pozicioni u frontu prema Rusiji i da tu ne sme biti nikakvih iskakanja, i vidimo da su zemlje koje su uvele sankcije Rusiji, koje su potpuno na toj strani u sukobu - jesu napredovale dodatno, a tu mislim na Crnu Goru i Albaniju", rekao je za Euronews Srbija Vladimir Radomirović, urednik portala "Pištaljka".

Za razliku od pomenutih tema čiji epilog ćemo možda videti u 2026. ili godinama koje slede, neke teme su i zatvorene u 2025. godini, poput projekta "Generalštab" od koga su američki investitori u ovom trenutku odustali nakon pritiska javnosti i otvaranja sudskih procesa zbog ovog slučaja. Nove teme će se gotovo izvesno otvoriti u 2026. godini koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio kao izbornu.