Starović: Verujem da će 2026. biti dobra godina za evrointegracije Srbije

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izrazio je uverenje da će 2026. biti dobra godina za evrointegracije Srbije i da će se prevazići politički zastoj nastao zbog neotvaranja klastera tri, uz ocenu da bi najbolje rešenje bilo da se razmotri prijem celog regiona Zapadnog Balkana u članstvo.

"Od 1. januara počelo je predsedavanje Republike Kipar Savetu Evropske unije. Kipar je nama veoma naklonjena, prijateljska, usudiću se da kažem, i bratska zemlja i verujem da će dati jedan dodatni ton i impuls, kako bi se taj formalni politički zastoj prevazišao", rekao je Starović u intervjuu za Tanjug.

On je ocenio da proces evropskih integracija Srbije teče na veoma dinamičan način i dodao da Srbija nastavlja da radi svoj posao i da na dnevnom nivou komunicira i sarađuje sa Evropskom komisijom.

"Verujem da će ova 2026. godina biti veoma dobra godina za Srbiju i kada govorimo o našem privrednom, ekonomskom razvoju, ali i kada govorimo o procesu integracije Srbije u EU", rekao je Starović.

Na pitanje da li postoji politička volja da se reše unutrašnji problemi koji se često pominju kao prepreka za otvaranje klastera 3, Starović je odgovorio da politička volja postoji i da Srbija sprovodi sve ono što predstavlja njene obaveze ili zadatke u procesu integracije u EU.

"Kada govorimo o poglavlju 35, u koji je učitan dijalog Beograda i Prištine, to predstavlja jedan specifičan suspenzivni mehanizam u našem pristupnom procesu, koji nema nijedan drugi kandidat za članstvo u EU.

Međutim, mislim da je sazrela svest među svim ključnim donosiocima odluka da je prištinska strana ta koja je odgovorna za nedostatak napretka u procesu dijaloga, da odgovornost ne leži na Republici Srbiji, da smo bili strana koja je uvek bila spremna i raspoložena za dijalog", rekao je Starović.

Dodao je da je Beograd u prethodnoj godini načinio neke od važnih koraka u pravcu pacifikacije odnosa sa Prištinom, među kojima je i poziv Srbima da učestvuju na lokalnim i pokrajinskim izborma, te je sad, kako kaže, lopta u dvorištu Prištine.

On je rekao da ćemo naporno raditi kako bismo u zadatim rokovima realizovali sve stavke iz naše reformske agende i dodao da Vlada u ovoj godini nastavlja da realizuje nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU, dodajući da je on veoma ambiciozno postavljen.

"Paralelno sa tim, realizujemo našu reformsku agendu kojom otključavamo finansijske tranše iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Stvaramo preduslove, gledajući izvan okvira samog klastera 3, za otvaranje klastera broj 2, za otvaranje klastera broj 5, ali i za dostizanje onih nužnih prelaznih merila u poglavljima 23 i 24, što je zapravo neophodno kako bismo stekli priliku da krenemo sa zatvaranjem onih poglavlja koja su u međuvremenu u prethodnim godinama otvorena", rekao je Starović za Tanjug.

Dodao je i da se radi na programima koji Srbiju gradualno integrišu u jedinstveno evropsko tržište.

"Tu mislim na punu operativnu primenu SEPA mehanizama, jer Srbiji je još u maju prošle godine odobren pristup jedinstvenom prostoru plaćanja u evrima i do kraja prve polovine ove godine ćemo imati punu operativnu primenu. Za nas veoma važan proces je stupanje naše države u zonu bez rominga EU, kako bi bile konačno ukinute i te veoma visoke tarife za upotrebu mobilnog telefona i mobilnog interneta unutar EU za naše građane", rekao je Starović.

Na pitanje kada Srbija može očekivati isplate prvih tranši iz Plana rasta, ministar je odgovorio da je tokom 2025. godine država dobila isplatu sredstava pretfinansiranja u iznosu od 7 odsto, odnosno 111 miliona evra.

"Nisu svi partneri sa Zapadnog Balkana došli od tog momenta i dobili sredstva finansiranja. Isto tako mi smo u toku 2025. godine podneli dva zahteva za isplatu sredstava, dakle za prvu i drugu tranšu. U januaru ove godine se podnosi zahtev za isplatu treće tranše i po poslednjim informacijama koje dobijamo iz Evropske komisije, inicirane su procedure za isplatu te prve tranše u visini od 68 miliona evra, što svakako nestrpljivo očekujemo", rekao je Starović.

Za razliku od nekih partnera sa Zapadnog Balkana, dodaje on, Srbiji do sada nije ukinuta nijedna tranša, odnosno nije došlo do umanjenja sredstava koja su joj na raspolaganju zbog eventualnih kašnjenja.

Na pitanje da li smatra da će izostanak srpskog predstavnika sa poslednjeg samita EU-Zapadni Balkan u Briselu negativno uticati na ocenu evrointegracija, Starović je odgovorio da ne misli da će biti negativnih posledica te vrste.

"To je bio nužni potez Srbije, budući da je Savet Evropske unije sa ponovljenim izostankom političkog konsenzusa svih 27 država članica za otvaranje klastera broj 3, poslao veoma lošu poruku građanima Srbije", rekao je Statović.

Dodao je da je takva loša politička poruka zahtevala jedan ozbiljan politički odgovor.

"Kad govorimo o toj lošoj poruci, ako vi imate pet godina zaredom preporuku Evropske komisije, koja je jedina vlastna, koja je jedina ima aparat i mehanizme za meritornu procenu toga da li je Srbija sprovela sve one neophodne reforme da bi došla do otvaranja klastera 3 i da onda uprkos toj obnovljenoj pozitivnoj preporuci, da do otvaranja klastera 3 ne dođe - time se šalje poruka kojom se sa jedne strane obeshrabruju svi oni ključni nosioci reformskih procesa u Srbiji, a sa druge strane daje se najbolji poklon svim protivnicima ideje integracije Srbije u EU, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu", kazao je Starović.

Ministar je ocenio i da je u prošloj godini napravljen važan korak ka podizanju stope usaglašenosti sa evropskom spoljnom politikom i naveo da je to prepoznato i u godišnjem izveštaju Evropske komisije, koja je identifikovala da je Srbija podigla stopu usaglašenosti sa 51 odsto na 63 odsto.

"Naša je obaveza da to činimo na jedan postupan način do onog momenta, odnosno dana kada postanemo punopravna članica EU, kada dobijemo mesto za tim stolom, gde se odluke donose i tada od tog momenta smo obavezni da budemo stoprocentno usklađeni. To u ovom momentu nije moguće, iako postoje određena, izražena očekivanja pojedinih država članica, da to već sada bude slučaj", rekao je Starović

Na pitanje šta misli o predlogu predsednika Aleksandra Vučića da se ceo region Zapadnog Balkana zajedno primi u EU, Starović je odgovorio da je on veoma razuman, racionalan i ostvariv.

"Iako ne postoji ta vrsta političke volje u ovom momentu, da se takva realistična i dobronamerna inicijativa na ozbiljan način razmotri i prihvati, verujem da će vreme pokazati, meseci možda i godine koje su pred nama, da je to zapravo jedino realno ostvarivo rešenje, bilo da to sagledavamo kroz ugao politike ili pak kroz onaj tehnički proceduralni ugao", rekao je Starović.

Uzimajući u obzir zahtevne procedure završnici procesa proširenja EU, dodaje on, najoptimalnije bi bilo da se razmotre grupni prijem čitavog regiona Zapadnog Balkana u članstvo EU i da bi se na taj način izbeglo stvaranje ili jačanje postojećih granica unutar regiona i doprinelo neophodno potrebnom miru i stabilnosti, a time i napretku.

On je ocenio i da će pre ili kasnije mnogi doći na pozicije, na kojima je trenutno predsednik Srbije.

Na pitanje da li će biti proširenja EU do kraja mandata predsednice EK Ursule fon der Lajen, ministar je odgovorio da i u samom Briselu kao i u ključnim prestonicama država članica EU traje aktivna debata oko procesa proširenja, odnosno potrebe za restrukturiranjem samog procesa.

"Govori se i o nekakvim mogućim drugačijim formama članstva sa manje prava i manje obaveza, sa ukidanjem prava veta za nove članice i tako dalje.

Ono što je nesporno da postoji politička volja da do proširenja dođe u narednih nekoliko godina, ali da li će to u praksi biti izvodljivo, mislim da niko još ne može sa sigurnošću da kaže", ocenio je Starović.

Na pitanje o učešću na poslednjem sastanku Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) u Izraelu, on je rekao da je iskoristio tu priliku da izrazi zabrinutost naše države zbog određenih pojava u regionu.

"Konkretno mislim na one masovne skupove u vidu muzičkih koncerata koji se održavaju u Hrvatskoj i na kojima se mogu čuti povici svojstveni vremenu nacističke NDH. Smatramo da to nije i ne može biti prihvatljivo u Evropi 21. veka, ali sam ukazao na činjenicu da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću još uvek nije dozvoljeno od strane hrvatskih vlasti da poseti spomen područje Jasenovac", rekao je Starović.

On je rekao da je tom prilikom naglasio da to nije i ne može biti samo bilateralni spor između Srbije i Hrvatske, već da to predstavlja jedan veoma opasan presedan, kada se šefu jedne države zabranjuje pristup lokaciji i memorijalu Holokausta.