Stanković: U 2026. više od milijardu dinara za infrastrukturne projekte u obrazovanju
Komentari
04/01/2026
-08:33
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da će ove godine biti investirano više od milijardu dinara u infrastrukturu na svim nivoima obrazovanja uz ocenu da je 2025. godina bila izazovna i teška za prosvetni sistem u Srbiji koji je, kako je naveo, bio izložen gruboj politizaciji, ali da je uspešno vraćen u stanje funkcionalne stabilnosti.
Stanković je rekao da će u 2026. godini oko 900 miliona dinara biti opredeljeno za projekte u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju, a oko 250 miliona dinara za univerzitetsko obrazovanje.
''Raspolažemo sa malo manje od milijardu dinara za ulaganja u predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Zahtevi su daleko veći, više od 10 milijardi dinara, ali naša realnost je takva kakva je. Gledaćemo da radimo prema prioritetima, da uradimo što je moguće više i da raspodelimo sredstva tako da svi delovi Srbije dobiju mogućnost da imaju kvalitetnije obrazovne ustanove'', rekao je Stanković i dodao da je planirano da se u rekonstrukciju škola uloži 55 miliona evra.
Kao jednu od najvećih infrastrukturnih investicija izdvojio je završetak izgradnje studentskog doma u Nišu navodeći da se očekuje da će se vrlo brzo, nakon okončane tenderske procedure, postići dogovor i započeti radovi na tom objektu.
''Gradnja doma je šest puta već pokušavana, mislim da ćemo vrlo brzo finalizovati to i da ćemo u roku od godinu dana imati vidljiv i proveriv rezultat, odnosno podizanje kapaciteta studentskog grada za 1.000 mesta što će značajno unaprediti studentski život u Nišu'', kazao je ministar.
Na pitanje da li su u 2026. predviđene izmene i u kom stepenu obrazovanja kada je reč o nastavnim planovima i programima, Stanković je rekao da će se ići u pravcu stvaranja koncepta funkcionalnog znanja sa ciljem da se prate potrebe tržišta i inovativne tehnologije u savremenom svetu.
Istakao je da će, kada je reč o srednjem obrazovanju, u stručnim školama akcenat biti na oblasti građevinarstva gde će biti uvedena tri nova profila, kao i da će obrazovanje biti podsticaj i za razvoj vinarske industrije i IT sektora gde se, takođe, planira uvođenje novih obrazovnih profila.
Povezane vesti
Stanković je naveo da je ideja da se u saradnji sa Privrednom komorom Srbije stručna praksa srednjoškolaca u kompanijama produži za pet nedelja i da traje 42 sedmice.
"Stipendije za mlade"
''Želimo da napravimo sintezu između stručnog obrazovanja i direktnog obrazovanja u kompanijama da bi učenici bili konkurentniji na tržištu radne snage u Srbiji i regionu. Naš cilj je da što više mladih ostane u zemlji i zato želimo da izgradimo vitalan i savremen obrazovni sistem. Naša namera je da to bude odmah, ne želimo da pričamo o tome kao o planu, već kao o nečemu što realizujemo'', naglasio je ministar.
Stanković je kazao da je potrebna postepena i promišljena reforma nastavnog programa u gimnazijama sa ciljem da se taj program učini što atraktivnijim i da odgovara potrebama vremena i dodao da u taj proces treba uključiti stručne institucije i stručnu javnost.
Na pitanje kakva je situacija sa nastavnim kadrom u školama, Stanković je najavio da će u januaru biti pokrenuta inicijativa da se pojačaju kapaciteti fakulteta za školovanje nastavnika matematike, biologije, geografije, fizike i hemije i dodao da će nastavnici iz tih oblasti dobiti tretman deficitarnih zanimanja što će, kako je pojasnio, promeniti njihovu kategoriju kada je reč o finansiranju iz budžeta.
''U sredinama gde nedostaju nastavnici iz tih predmeta, nameravamo da pokrenemo projekat stipendiranja mladih koji odluče da se bave nastavničkim poslom. Nažalost, imamo oblasti u kojima ljudi, koji nisu matično vezani za nastavničku struku, predaju određene predmete. Da ne bi mašinski inženjeri predavali matematiku, nego da imamo kompetentne nastavnike, gledaćemo da stipendiramo mlade u onim krajevima gde su deficitarni nastavnici matematike, biologije, hemije ili geografije'', rekao je Stanković.
Na pitanje da li su predviđena nova zakonska rešenja i da li će biti još izmena, nakon usvajanja izmena zakona kojima se uvode udžbenici od nacionalnog značaja, Stanković je kazao da je u proceduri više zakona - Zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja i prateći zakoni o predškolskom obrazovanju, osnovnoškolskom i srednjem obrazovanju, kao i da ti zakoni treba da donesu jednostavnija i preciznije definisana pravila po kojima će funkcionisati obrazovno-vaspitni sistem na sva tri nivoa.
''Neke institute ćemo zameniti, učinićemo transparentnijim proces upravljanja, jednostavnijim procedure za donošenje odluka, jasnije ćemo definisati ulogu škole, pokušaćemo da je zaštitimo od bilo kakvih udara političkog života, posebno dnevne politike'', istakao je Stanković.
Povezane vesti
Podsetio je da su u 2025. godini donete izmene i dopune Zakona o udžbenicima koje jasno definišu predmete od nacionalnog značaja i utvrđuju koje udžbenike izdaje domaći javni izdavač.
''Pokušaćemo da stvorimo preduslove da u 2026. postavimo osnovu za to da u školskoj godini 2027/28. krene ta ideja o redefinisanim udžbenicima od nacionalnog značaja, barem u delu koji se tiče onoga što bi izdavao javni izdavač'', rekao je Stanković.
Dodao je da su predviđeni udžbenici za geografiju i istoriju i almanah ''Jezik i nacionalna kultura'' koji bi, osim štampanog, imao i digitalni oblik.
Govoreći o digitaliaciji u obrazovanju, Stanković je kazao da će oko 600 miliona dinara biti uloženo u računarsku opremu ističući da Srbija ima značajnu povezanost škola sa internetom i da u 40 odsto osnovnih škola nastava može da se odvija uz upotrebu veštačke inteligencije, a da je namera da se ulaganjem u digitalnu infrastrukturu taj procenat poveća.
U planu je, kako kaže, i izrada Kodeksa upotrebe veštačke inteligencije u obrazovnom sistemu, kao i podizanje kompetencija nastavnika da se služe digitalnim alatima u nastavi.
Na pitanje kakva je situacija u visokoškolskim ustanovama u Srbiji nakon prošlogodišnjih blokada, kao i situacija u srednjim školama, Stanković je rekao da u visokom obrazovanju trenutno nema nikakvih problema i da se jedino na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru nastava odvija onlajn što je, kako je ocenio, posledica duge institucionalne krize na tom univerzitetu.
Izrazio je nadu da će se vrlo brzo naći konačno rešenje za DUNP naglasivši da ga treba tražiti u usaglašavanju interesa lokalne akademske zajednice, lokalnih političkih aktera od autoriteta i centralne vlasti u Beogradu.
Stanković je naveo da ostale visokoškolske ustanove rade u skladu sa zakonom i pedagoškim uzusima, da nema blokada i opstrukcije nastave, kao i da univerzitet više nije mesto krize.
Kako je rekao, to ne znači da studenti i profesori ne treba da imaju politički stav, kao i svi građani, ali da je neprihvatljivo da se univerzitet i zgrade fakulteta pretvaraju u političko bojno polje i stavljaju u funkciju političke kampanje.
''Nažalost, neke tendencije u tom pravcu još uvek nisu zamrle, ali nadam se da ćemo posle procesa normalizacije imati trajnu stabilizaciju prilika, da bismo mogli da govorimo o inovacijama u visokom školstvu i podizanju kvaliteta nastave.
Čini mi se da je sazrela svest i kod profesora i kod studenta da bilo koji pokušaj uvlačenja univerziteta u dnevno-političke igre vodi samo ka rušenju univerziteta i to od onih koji treba da budu njegovi ključni benefitori, a to su profesori i studenti'', rekao je Stanković.
Govoreći o situaciji u srednjim školama, ministar je rekao da je jedino gimnazija ''Jovan Jovnović Zmaj'' u Novom Sadu u ''delimično regularnom i delimično kriznom stanju'', jer se nastavni proces odvija u tri druge srednje škole zbog radova na kupoli zgrade te gimnazije.
Naveo je i da se u gimnaziji ''Uroš Predić'' u Pančevu nastava odvija u režimu rada od 30 minuta, a da sve ostale osnovne i srednje škole u Srbiji rade u punom režimu.
''Sporadično se kadrovska rešenja u nekim školama više politički medijalizuju i pretvaraju u neke centralne medijske događaje, bez pravog razloga. Obrazovni sistem u Srbiji je u ovom trenutku stabilan i funkcionalan i nadam da će iz tog stanja krenuti ka progresivnim inovacijama i poboljšanju u vrlo predvidivom periodu'', kazao je ministar.
Sumirajući prethodnu godinu, ministar je kazao da je bila izuzetno izazovna i teška za prosvetni sistem u Srbiji, da su fakulteti i srednje škole, a u nekim slučajevima i predškolske ustanove, korišćeni kao platforme za političko delovanje i isticanje simbola političkog bunta što je, kako kaže, nezakonito i ispod civilizacijskih normi.
''Bila je velika borba da povratimo obrazovni sistem u stanje funkcionalne stabilnosti. Iz ove teške epizode svi treba da izvučemo pouke - država, obrazovni sistem, zaposleni u prosveti, kao i sami studenti i učenici, a to je da nastava nema alternativu i da politiku treba strogo odvojiti od obrazovanja, jer jedino tako obrazovni proces može da dobije na svom zamahu i da ostvari svoj cilj'', naglasio je Stanković.
On je rekao i da je cilj da se u prosvetnom sistemu ne ponavljaju incidentne situacije niti bilo kakvo pretvaranje obrazovnih institucija u političke tribine.
''U 2026. moramo da vratimo autoritet obrazovnom sistemu. Srbija nije zemlja bez budućnosti kada je reč o obrazovanju. Hoću da verujem u to da ćemo dati sve od sebe da pomognemo, naša politika je politika uvažavanja dostignuća i izvrsnosti svakog nastavnika, učenika, naučnika i profesora univerziteta. Ne zanima nas politika već nečija sposobnost da doprinese institucijama znanja i to će biti srž rada Ministarstva prosvete'', poručio je Stanković.
Komentari (0)