JTOK odbacio krivičnu prijavu Mrdića za pad nadstrešnice: Za Euronews Srbija otkrio šta piše u obrazloženju

Narodni poslanik Uglješa Mrdić dobio je juče, pred kraj sednice Skupštine Srbije, obaveštenje od Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) u vezi sa svojom krivičnom prijavom koju je podneo u avgustu protiv Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića, kao najodgovornijih za pad nadstrešnice u Novom Sadu, što je dovelo do smrti 16 ljudi. Obaveštenje je glasilo da je prijava odbačena, a potpisao ga je Željko Jočić, kako Mrdić kaže, po nalogu Mladena Nenadića i Zagorke Dolovac, sa obrazloženjem da Mrdić nema svojstvo oštećenog u postupku.

Mrdić je u razgovoru za Euronews Srbija opisao kako je, zajedno sa kolegom Đorđem Komlenskim, dostavio dokaze, čak i stupio u štrajk glađu, ali da je prijava odbačena "u brzoj akciji Nenadića i Dolovac". On smatra da ovakav postupak šalje poruku zakonodavnoj vlasti da tužilaštvo ne poštuje Ustav i Narodnu skupštinu.

"Nemam svojstvo oštećenog, neverovatno. Oni na taj način šalju poruku Narodnoj skupštini, zakonodavnoj vlasti, da ih ne interesuje zakonodavna vlast i poštovanje Ustava", rekao je Mrdić.

On je naglasio da je dostavio punu torbu dokaza i održao konferenciju za novinare, ali da sada tek građani Srbije koji nisu poslanici ne mogu očekivati pravnu zaštitu.

"Šta sad mogu da očekuju građani Srbije koji nisu narodni poslanici, kakvu pravnu zaštitu mogu da osete kada se ovako divljački i protivpravno odnose prema meni kao predsedniku Odbora za pravosuđe", upitao je poslanik.

Fonet/Milica Vučković, Google Maps

Vladimir Gajić, advokat, reagovao je oštro na ovo odbacivanje, nazivajući ga primerom kolosalnog neznanja. On predlaže da se Nenadić i Jočić razreše dužnosti zbog elementarnih grešaka.

"Predlažem da ih razreše zbog neznanja, to je elementarna stvar. Ako bi dali odgovor takav na trećoj godini na ispitu iz Krivično-procesnog prava, da ne možete da podnesete krivičnu prijavu kao građanin ako nemate svojstvo oštećenog, profesor bi vas odmah oborio na ispitu. Svaki građanin može da podnese krivičnu prijavu", izjavio je Gajić u razgovoru za Euronews Srbija.

Gajić je istakao da tužilaštvo uglavnom radi po prijavama SBPOK-a, gde nijedan policajac nije imao svojstvo oštećenog, te smatra da je ovo osveta zbog Mrdićevih zakonskih inicijativa.

"Ovde su njemu hteli da se osvete u javnosti zbog zakona i odbacili krivičnu prijavu jer nema svojstvo oštećenog. To je kolosalno neznanje. Treba da budu razrešeni jer ništa ne znaju. Ovaj što je potpisao i ovaj što ga je nagovorio", rekao je advokat i dodao: "Država sebi ne sme da dozvoli da ovakve neznalice".

Mrdić: Isti napadi iz istog centra moći

Inače, Skupština Srbije okončala je juče prvi deo vanrednog zasedanja na čijem je dnevnom redu bilo 25 tačaka, među kojima su predlozi izmena zakona iz oblasti pravosuđa. Narodni poslanik Uglješa Mrdić, koji je inicirao izmene, juče ih je obrazložio pred kolegama poslanicima. On tvrdi da bi usvajanje predloženih izmena bio veliki korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi. S druge strane, opozicija smatra da će ti zakoni dodatno učvrstiti kontrolu sudstva i tužilaštva od strane države. Skupštinska rasprava biće nastavljena danas.

Mrdić je detaljno obrazložio pet pravosudnih zakona pred poslanicima. Prema njegovim rečima, opozicija nije pročitala predloge izmena svih pet zakona, što je dovelo do neosnovanih napada – čak 90 njih nije se ticalo samog teksta zakona.

Mrdić je istakao da su zakoni dobri jer će tužilaštvo biti samostalno u radu, a sudstvo nezavisnije, ali ne i nezavisno od Ustava i države Srbije. On je naglasio nekoliko pozitivnih aspekata, poput boljih kontrolnih mehanizama i nove organizacije sudova, uključujući stvaranje Četvrtog osnovnog suda u Beogradu.

Euronews Srbija

Opisao je i kako su predstavnici opozicije reagovali ostrašćeno na ove predloge. Kako kaže, njima smeta EXPO 2027, ograničavanje međunarodne saradnje tužilaštva bez prethodne saglasnosti Ministarstva pravde, kao i mogućnost da predsednici sudova budu ponovo birani na tu funkciju. Pozadina ovoga, prema Mrdiću, leži u tome što njihovi zaštitnici i saborci iz Vrhovnog tužilaštva i Tužilaštva za organizovani kriminal osećaju uznemirenost.

On je optužio Zagorku Dolovac, Mladena Nenadića i njihove saradnike da su otuđili deo tužilaštva od Srbije, slično kao što su određeni čelnici otuđili deo sudstva.

"Imali smo napade sa jedne strane od opozicionih blokadera, s druge strane izjave Snežane Bjelogrlić, članice Visokog saveta sudstva, koja je kritikovala kako sam se ja usudio da predložim zakone, a zaboravili su na Član 107 Ustava RS koji mi to omogućava. A onda ovi njihovi tajkunski mediji – isti napadi. Isti napadi iz istog centra moći, sa jednim zadatkom da se sačuva pozicija Dolovac i Nenadića kako bi mogli da upravljaju sudstvom i tužilaštvom na isti način", rekao je Mrdić.

On se zalaže za primenu Ustava, poštovanje zakona i odsustvo pritiska na tužioce i sudije.

"Zalažem se da se primenjuje Ustav, poštuje zakon i da nema pritiska ni na jednog tužioca i sudiju u Srbiji. Imate set zakona i služite jednoj državi. Kada sam izgovorio da nam trebaju tužioci i sudije koji treba da služe jednoj državi, dobio sam mnogo napada. Šta to smeta što sam rekao?", upitao je poslanik.

Što se tiče inicijative Narodne stranke Vladimir Gajić, Mrdić je pojasnio da na sednici Odbora za pravosuđe nisu usvojili izveštaj o radu vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac i Vrhovnog tužilaštva za pet godina. Očekuje da će na jednoj od narednih sednica raspravljati o tim izveštajima.

"Očekujem da tokom ove godine Zagorka Dolovac više ne bude vrhovni javni tužilac jer nije dobila podršku ni Odbora za pravosuđe za svoj rad. Položila je zakletvu u Narodnoj skupštini, očekujem da raspravljamo i o Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal", rekao je on.

Lično, Mrdić nije za ukidanje tog tužilaštva, već za novu organizaciju po ugledu na evropske države.

"Ne možemo da imamo ovakav oblik delovanja JTOK-a jer imamo situaciju da ga je Nenadić privatizovao, a samo na četiri ili pet slučajeva su napravili štetu budžetu od 155 miliona evra zbog lošeg rada. Kud su i drugi slučajevi, to su desetine i desetine miliona evra za državu", istakao je poslanik.

Gajić: Dolovac nije došla na funkciju zaslugama nego voljom političke vlasti

Gajić je dodao da po Ustavu Srbije, članu 4, postoji podela vlasti koja podrazumeva nezavisno sudstvo, ali ne i nezavisno tužilaštvo. Početna greška, prema njemu, napravljena je ustavnim reformama koje su omogućile da tužilaštvo postane četvrta grana vlasti, što je u suprotnosti sa duhom Ustava. Iz toga su proizašli problemi sa tužilačkim sistemom koje imamo danas.

Euronews Srbija

Gajić je podsetio da je Narodna stranka u septembru prikupila dovoljno potpisa i dala inicijativu Skupštini Srbije da se otvori rasprava o odgovornosti Zagorke Dolovac kao vrhovnog državnog tužioca za loše stanje u tužilaštvu.

"Skupština o tome može da raspravlja i na taj način eventualno izvrši pritisak na Visoki savet tužilaštva da razmotri eventualnu mogućnost njene smene jer ulazimo u 16. godinu otkako se ona nalazi na vrhu srpskog tužilaštva. Mandat ističe 1. januara 2028, a ovi izbori koji se nisu okončali za članove Visokog saveta tužilaštva – ova njena struja treba da obezbedi mogućnost da se kandiduje četvrti put, što je dovodi u poziciju da bude na funkciji 24 godine", rekao je Gajić.

On je kritikovao što zakon ne sprečava takve mandate, a Venecijanska komisija bila je protiv nekoliko rešenja, poput toga da vrhovni državni tužilac bude član Visokog saveta tužilaštva i da mandat bude ograničen na jedan.

"Tu je napravljena vrsta političkog ustupka, ne vidim razloga zašto je deo javnosti zapanjen. Nije nikada došla na funkciju kao što je trebalo - jer je zadužila građane s velikim pobedama u tužilaštvu, isto kao Nenadić, nego voljom političke vlasti. Sada im politička vlast uskraćuje tu vrstu legitimiteta i sada padaju u nesvest, ne vidim razlog", objasnio je advokat.

Gajić zagovara da tužilaštvo bude deo izvršne vlasti, kao u tradicionalnim demokratijama, i da dođe do ustavnih reformi koje će vratiti kontrolu Skupštini.

"Jednog dana kriterijum treba da bude tvoja karijera, koliko si uspešan, ako si dobio 50 uspešnih slučajeva na sudu to te kvalifikuje, a ne zato što si simpatičan partiji na vlasti. To treba da se promeni, posebno tužioci kao što je Nenadić koji ni po jednom kriterijumu kvaliteta nije došao na to mesto", naglasio je on.

Euronews Srbija

Što se tiče Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Gajić je rekao da je to bila ideja pokojnog Zorana Đinđića. I dok se to tužilaštvo sjajno nosilo sa slučajevima bandi i ubica, ne bavi se efikasno temom korupcije.

"Tu se mislilo na bande ubica i u tim predmetima je to tužilaštvo bilo vrlo efikasno, drugi predmeti da se bave borbom protiv korupcije – sve su izgubili, lično sam učestvovao kao branilac i video sam da nisu sposobni da se bave na taj način", zaključio je Gajić.