"Ovo je signal, a ne situacija u Kongresu": Antonijević o navodnoj diskriminaciji Albanaca u centralnoj Srbiji

Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio je predlog zakona o navodnoj diskriminaciji Albanaca u centralnoj Srbiji, sa fokusom na Preševo, Bujanovac i Medveđu. Navodna pasivizacija adresa i tzv. diskriminacija u obrazovanju, te manjak upotrebe albanskog jezika u javnim institucijama ponovo su na dnevnom redu. Postavlja se pitanje da li problemi zaista postoje ili su još jedan instrument pritiska na Beograd. Gost Euronews Srbija, poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević, ocenio je da je ovo signal za pojačan dijalog i pokazivanje napretka Srbije.

Antonijević vidi predlog zakona kao podsticaj za institucionalni rad.

"Ovo je jedan signal, ne samo situacija koja se dešava u ovom trenutku u Kongresu. To je jedan predlog zakona, pitanje je da li će on biti usvojen i kasnije potvrđen i u Senatu i potpisan od strane predsednika. Mnogo je tu koraka, ali ono što država Srbija radi u prethodnim godinama, što se vidi iz izveštaja koje moja institucija izrađuje, to je u stvari posvećenost naročito jugu Srbije, Preševu, Bujanovcu, Medveđi, jednom dijalogu".

On ističe da je poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao pritužbe vezane za diskriminaciju koje su rešene.

"Mi smo takođe kao institucije imali brojne pritužbe vezane za diskriminaciju. Bilo da se to govori o nekim grafitima mržnje koji su odmah uklanjani, bilo da se govori o nekim drugim porukama ili o pitanjima obrazovanja koje je takođe značajno i mnoga druga, sva ta životna pitanja. Ako se vratimo možda na vašu prethodnu temu, jedan od pokazatelja će biti i samo prijavljivanje objekata", kaže Antonijević i dodaje:

"Mislim da je tu takođe jedan deo kampanje potrebno sprovesti. Svi koji žive na teritoriji Srbije su ravnopravni građani i kampanja mora ići ka njima. Znam da je prevedeno na albanski jezik, tako da se već ide naravno i ka albanskoj zajednici, ali svaka institucija, bilo da je to poverenik za zaštitu ravnopravnosti ili druga ministarstva, moraju poklanjati povećanu pažnju svima u lokalnim sredinama, a naročito onim koji takođe imaju taj element možda malo više internacionalizacije, zbog Kosova, zbog jakog lobaliranja i Albanije. U ovom trenutku imali ste posetu Knesetu od strane Edija Rame. Takođe neke stvari koje se dešavaju u Sjedinjenim Američkim Državama, ali Srbija u okviru tog strateškog dijaloga može otvoriti i ovu temu. Mislim da bi to bilo i te kako značajno, čisto da bismo nekako pokazali šta se sve radi, a i da bi to bio signal svim institucijama da moraju dati povećanu pažnju. Mnogo toga se već radi".

Euronews

Antonijević naglašava da se blizu 90 procenata onoga što su preporuke ispuni u kratkom roku.

"Mi jesmo na terenu, razgovaramo, imali smo različite obuke i u obrazovanju, upravo zajedno sa nacionalnim savetom Albanaca. To je itekako značajno. Takođe i obuke za podnošenje pritužbe, jer svi građani Srbije mogu podnositi pritužbe po pravilniku. Mi na osnovu toga postupamo, imamo različite mere koje možemo preduzimati. I ono što je značajno, možda i za ovo pitanje o kome danas govorimo, to je da se ogroman procenat tih preporuka ispunjava od strane državnih organa. Preko 80, blizu 90 procenata onoga što su preporuke se ispuni u jednom kratkom roku", kaže on i dodaje:

"Neka sistemska rešenja se takođe time pokreću, izmene zakona i prakse, bilo da govorimo o upotrebi jezika, kao što je ovde navedeno, ili nekim drugim pitanjima priznavanja diploma to su sva pitanja koja Srbija rešava. Zaista ima ta konstruktivna rešenja da svi građani Srbije budu s jedne strane zadovoljni uslugom koju pruža država da se osećaju sigurno, da nemaju bilo kakva pitanja, naročito kada govorimo o obrazovanju, jer je to najosetljivije, znači to su naša deca koja idu u škole i zaista moraju da imaju jedan sistem koji ih u potpunosti i prihvata, daje neka nova znanja, da vi imate takođe i unutar institucija predstavnike albanske manjine".

"Važno podizanje svesti albanske manjine da se oslanja na institucije"

Antonijević ističe da pasivizacija adresa zavređuje pažnju, ali da se na svim tim pitanjima radi duže vreme.

"Mi još uvek nismo imali pritužbe iz ove oblasti, ali to jeste jedno od najvažnijih prava, naročito u ovim periodima pred izbore. Govorimo, ukoliko ima bilo kakvog nejednakog postupanja, mi ćemo naravno reagovati. Ali ovo je i poziv, zato ćemo ići u narednim nedeljama, ćemo biti i u Preševu, i u Bujanovcu, i u Medveđi, razgovarati sa savetom nacionalne manjine Albanaca. Mislim da je to značajno da se otvori taj dijalog, da imamo ipak oslanjanje na institucije u Srbiji, bilo da su one nezavisne, institucija poverenika ili na ministarstva i one koji rešavaju neka druga pitanja", kaže on i dodaje:

"Ali ovo je pitanje koje se pojavilo u javnosti, zavređuje pažnju, ne treba ga gurati pod tepih i tu možda treba otvoriti i dijalog sa nadležnim ministarstvom koje u tom delu može da odlučuje, bilo da je to MUP ili da govorimo o biračkim spiskovima, nekim drugim pitanjima. To su sve značajne teme i mislim da nas nije sama najava usvajanja ovog zakona nekako probudila, već se na tome dugi niz godina radi".

Euronews

On naglašava podizanje svesti Albanaca o korišćenju institucija.

"Podiže se svest o tome da se albanska nacionalna manjina oslanja na institucije Srbije. Podižu se njihovi kapaciteti i mogućnost da ostvaraju svoja prava pred našim institucijama. Zato sam pomenuo i ovaj zakon koji se tiče registracije, tj. legalizacija objekata, jer će se i tu pokazati zaista odnos i nadam se da će biti veliki odziv upravo iz albanske nacionalne manjine i drugih, da se na takav način pokaže želja i države Srbije da bude proaktivna, s druge strane i svih građana koji u njoj žive da poštuju zakone i da na taj način nekako i sebi olakšaju život i regulišu mnoga pitanja, a imovinska pitanja, priznaćete, jesu jedna od najvažnijih".