Formirana Komisija za reviziju biračkog spiska: Ima li vremena do izbora da posao bude završen?

Skoro dve godine nakon formiranja Radne grupe za unapređenje izbornog procesa i tri meseca nakon usvajanja izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, formirana je Komisija za reviziju biračkog spiska koju čine predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora. Izbori se približavaju, pa se otvara pitanje može li Komisija do tada da obavi posao i šta je neophodno da bi svi politički akteri stekli poverenje u tačnost biračkog spiska?  

Narušeno poverenje dela javnosti u birački spisak trebalo bi da povrati novoformirana Komisija, koja bi, po rečima predsednice parlamenta Ane Brnabić, trebalo da bude stručno, a ne političko telo.  

Iz ugla civilnog sektora, usvajanje metodologije rada biće ključni početni izazov, jer će pokazati da li među akterima postoji saglasnost oko skupa koraka koje treba preduzeti u postupku ocene tačnosti biračkog spiska. Emilija Orestijević iz CESID- a napominje da su se problemi vremenom nagomilavali i da je za sistemske promene potrebno vreme. 

"Mislim da je potrebno spustiti malo očekivanje od komisije za ove prve izbore koji dolaze. Komisija će u narednom periodu pristupiti određenim koracima za analizu problema koji su najučestaliji - postoje kredibilne tvrdnje da je birački spisak u određenim delovima zloupotrebljen ili nepouzdan ili netačan i na tome će se raditi. Međutim, kompletna, sistematična i potpuna revizija biračkog spiska, da bi svi mogli da tvrde da je on potpuno tačan i precizan ne može da se očekuje do sledećih izbora”, kaže ona. 

Iz redova vlasti stižu poruke da je za uspešan rad neophodan konstruktivan pristup svih uključenih strana. Za razliku od skeptičnosti civilnog sektora, član Komisije za reviziju birčakog spiska iz redova SPS-a  Mladen Mladenović  smatra da do prvih opštih izbora ima dovoljno vremena za sređivanje biračkog spiska i podsećaju na zakonsku obavezu da u roku od devet meseci obave prvu reviziju i da o tome skupštini dostave izveštaj. 

"Mislim da je potrebno na osnovu odluka koje budemo donosili konsenzusom da poboljšamo stepen poverenja u birački spisak. Mada je i sama činjenica da su predstavnici onih grupacija koje su delegirale nas u tu komisiju znači da i oni sami veruju u taj proces”, kaže on. 

Osim dva predstavnika civilnog sektora i pet predstavnika vlasti, Komisiju čini i 3 predstavnika opozicije. 

Iz opozicione Stranke slobode i pravde, koja je prvobitno kritikovala ovakav sastav, način odlučivanja i nadležnosti Komisije, kažu da su svoje članove ipak imenovali u Komisiju uprkos tome što očekuju opstrukciju vlasti, jer žele da predlažu izmene i da obaveste javnost i Evropsku uniju ako vlast takve izmene pokuša da spreči.  

Ana Gođevac iz ove stranke podseća na ranije slučajeve u kojima su tvrdili da je u neuslovnim objektima prijavljeno više desetina fiktivnih birača, i kažu da je za sprečavanje takvih pojava neophodan rad državnih organa. 

"Najveći izazov u radu Komisije će da bude to da li će organi da sprovode ono što je neophodno da bi se iščistio birački spisak, mi verujemo da postoji ozbiljna namera SNS da obustavi taj postupak jer su oni sistemski, organizovano i godinama doveli birački spisak u ovu situaciju u kojoj je sada. Nama se taj loš birački spisak nije desio, oni su ubacili te ljude kako bi sprovodili organizovanu pljačku izbora i uzimali suverenost od građana Srbije", rekla je ona. 

Komisija za reviziju biračkog spiska formirana je kao stalno telo na mandat od pet godina i ima ukupno 32 ovlašćenja, među kojima i iniciranje i nadziranje terenske kontrole birača u saradnji sa policijom i podnošenje zahteva resornom ministarstvu za otklanjanje nepravilnosti u biračkom spisku.