Gajić o snimcima tužiteljke Savović: Najvažnije je pitanje sadržaja izjava

Nakon što je u javnost dospeo audio-snimak na kojem tužiteljka Bojana Savović oštro kritikuje pojedine zakonske odredbe i govori o političkim dešavanjima, polemika u javnosti ne jenjava.

Dok jedni smatraju da nosioci pravosudnih funkcija moraju biti uzdržani u javnim istupima, drugi problem vide u samom činu snimanja i objavljivanja razgovora bez znanja svih učesnika. U atmosferi pojačanih političkih tenzija, pitanje granice između prava na slobodu izražavanja i obaveze profesionalne neutralnosti ponovo je u fokusu.

O tome je za Euronews Srbija govorio advokat Vladimir Gajić, koji je ukazao da se u ovom slučaju moraju razdvojiti dve stvari - zakonitost pribavljanja snimka i sadržaj izgovorenog.

"Oni koji je brane fokus stavljaju na zakonitost snimanja. Međutim, to pitanje bi bilo presudno u eventualnom sudskom postupku, kada bi se ocenjivalo da li je dokaz pribavljen zakonito. U praksi je dovoljno da jedna osoba koja učestvuje u razgovoru pristane na snimanje", rekao je Gajić.

Sagovornik objašnjava da, ukoliko je snimanje izvršila osoba prisutna na događaju, pravna kvalifikacija može biti drugačija nego u slučaju tajnog prisluškivanja trećeg lica. Posebno ako je reč o javnom prostoru, granice dozvoljenog postaju šire i često predmet različitih tumačenja.

Euronews

Na pitanje da li je sporno to što druga strana možda nije znala da se snima, Gajić odgovara da ukoliko jedan učesnik daje saglasnost za snimanje, to samo po sebi ne mora biti protivzakonito.

"Danas je granica između privatnog i javnog prostora znatno zamagljena – ljudi snimaju policiju, policija snima građane. Međutim, ovde je važnije pitanje sadržaja izjava", kaže Gajić.

Advokat ističe da, prema dostupnim informacijama, tužiteljka nije osporila autentičnost snimka, što dodatno preusmerava fokus na njene izjave i potencijalnu odgovornost unutar tužilačkog sistema.

Može li tužilac javno da iznosi lične stavove

Postavlja se pitanje da li može tužilac javno da iznosi lične stavove o zakonima i političkim pitanjima? Gajić dodaje da svaki građanin ima pravo na političko mišljenje, pa i na politički aktivizam, ali da funkcija tužioca podrazumeva određena ograničenja.

"Ako obavljate javnu tužilačku dužnost, dužni ste da postupate nepristrasno i da ne dovodite u pitanje integritet institucije", kaže on.

Prema njegovim rečima, razlika postoji između ličnog stava i postupanja u okviru službene dužnosti. Posebno je problematično ukoliko se, kako navodi, stvara utisak da tužilac staje na stranu jedne procesne strane ili učestvuje u neformalnoj komunikaciji koja može uticati na tok postupka.

Euronews

Tokom razgovora otvorena su i šira pitanja funkcionisanja javnog tužilaštva u Srbiji. Gajić ocenjuje da sistem već duže vreme pokazuje znake institucionalne blokade, te da je potrebna ozbiljna rasprava o modelu organizacije i odgovornosti.

Povodom izmena pravosudnih zakona i ustavnim promenama iz 2021. godine, Gajić kaže da u mnogim evropskim zemljama izvršna vlast ima određenu ulogu u imenovanju tužilaca.

"Kod nas je sistem postavljen tako da je tužilaštvo dobilo visok stepen samostalnosti. Problem je što bez adekvatnih mehanizama kontrole i funkcionalnosti može doći do blokade", kaže on.

Sagovornik smatra da se u javnosti često raspravlja o političkim implikacijama, dok suština zakonskih izmena ostaje u drugom planu. Prema njegovoj oceni, ključno je obezbediti da institucije budu i nezavisne i efikasne.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta: