Kome ovaj rat koristi: Milivojević i Vuković za Euronews Srbija o krizi na Bliskom istoku

Modžtaba Hamnei (56) zvanično je izabran za novog vrhovnog vođu Irana, nasledivši svog oca, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u američko-izraelskom raketnom napadu na Teheran. a pukom srećom je izbegao smrt, jer se u trenutku bombardovanja Teherana nije nalazio u rezidenciji svog oca, dok su u napadu ubijeni Ali Hamnei, njegova supruga, ćerka, zet i unuka.

Izbor novog vođe je presedan, budući da je ovo prvi put u istoriji Islamske Republike da je vrhovni vođa izabran po principu prenosa vlasti sa oca na sina. I Ali Hamnei i njegov prethodnik Ruholah Homeini ranije su kritikovali nasledno prenošenje vlasti.

Izbor novog vrhovnog verskog vođe u Iranu otvorio je brojna geopolitička pitanja i dodatno zakomplikovao već napetu situaciju na Bliskom istoku. O aktuelnoj krizi na Bliskom istoku, za Euronews Srbija govorili su karijerni diplomata Zoran Milivojevič i Nenad Vuković,  predsednik Društva lobista Srbije

Milivojević: Promena režima malo verovatna

Prema oceni diplomate Zorana Milivojevića, najvažnija poruka izbora novog vrhovnog vođe jeste kontinuitet vlasti i politike u Teheranu. Milivojević ističe da je izbor naslednika dosadašnjeg ajatolaha signal stabilnosti unutar iranskog političkog sistema.

"Imamo sina prethodnog ajatole, što znači kontinuitet ne samo vlasti nego i ideologije i politike koja se na toj ideologiji zasniva. Druga važna stvar je da vlast nije načeta iznutra, što je bio jedan od ratnih ciljeva izraelsko-američke kampanje - promena vlasti i politike. Treće, Iran nastavlja otpor bez obzira na okolnosti, a činjenica da je vlast ostala u rukama verske komponente pokazuje da je to tvrdo jezgro i dalje stabilno“, kaže Milivojević.

Euronews Srbija

On dodaje da ovakav izbor ukazuje da je promena režima u Iranu, kakva se očekivala kroz spoljne pritiske, u ovom trenutku malo verovatna.

"Ovaj izbor pokazuje da je tvrdo jezgro sistema i dalje stabilno i da će promena vlasti na način na koji se vodi kampanja teško biti ostvariva", dodaje on.

Milivojević ukazuje i na dodatni međunarodni aspekt krize, posebno na reakciju Moskve.

"Rusija je priznala novog vođu i čestitala mu imenovanje, a odmah potom je usledio telefonski razgovor Donalda Trampa i Vladimira Putina. To su nove okolnosti koje ovaj rat stavljaju u globalni kontekst i definitivno ga izvlače iz regionalnih okvira“, kaže Milivojević.

Kome ovaj rat koristi?

Politički analitičar Nenad Vuković smatra da sukob oko Irana ima više slojeva i da se ne može posmatrati samo kroz regionalnu prizmu.

Euronews Srbija

"Ovaj sukob ima mnogo dimenzija. Vidimo unutrašnju dinamiku u Iranu - razlike u tonovima između predsednika Pezeškijana, koji predstavlja civilni deo vlasti, i vrhovnog verskog autoriteta. Postoji kolegijum od oko 80 mula koji odlučuje, pa se oseća određena napetost u političkim porukama koje dolaze iz Teherana“, objašnjava Vuković.

On ukazuje i na složenu etničku i versku strukturu Irana, koja može postati dodatni faktor nestabilnosti.

"Iran je ogromna država sa različitim etničkim i verskim grupama, Azerima, Baludžima, Arapima, sunitima. Postoji potencijal da se kroz te razlike pokušaju izazvati unutrašnji sukobi i destabilizacija.“, kaže Vuković.

Prema njegovim rečima, geopolitički interes velikih sila ostaje ključni faktor u razvoju krize.

"Kontrola tokova nafte i novca uvek je u pozadini ovakvih sukoba. Zato se postavlja ključno pitanje - kome ovaj rat koristi. Za Izrael je Iran egzistencijalna pretnja, dok je za Sjedinjene Države to deo šire geopolitičke strategije.“, dodaje on.

Rat na Bliskom istoku već se snažno odražava na globalno energetsko tržište. Skok cena nafte i strah od šire destabilizacije dodatno komplikuju situaciju u Evropi.

adrian arbib / Alamy / Profimedia

Milivojević smatra da Rusija u tom kontekstu pokušava da ponudi Evropi izlaz iz energetske krize.

"Poruka Moskve je iskrena u smislu ruskih interesa. Rusija poručuje dve stvari: prvo, da je evropska država i da će Evropa kad-tad morati da sedne za sto sa njom. Drugo, da energetska kriza najviše pogađa upravo Evropu.“, kaže karijerni diplomata.

On podseća da je evropska ekonomija već pretrpela ozbiljne posledice.

"Evropa je početkom ovog veka bila globalni faktor u ekonomskom i političkom smislu, ali danas to više nije. Posebno je štetu pretrpela u poslednje četiri godine rata i energetskih poremećaja.“, dodaje on.

Milivojević upozorava da bi pitanje snabdevanja energentima moglo naterati Evropu da preispita svoje političke odluke.

"Više se ne radi o ideologiji ili politici, već o energentima bez kojih nema normalnog života ni ekonomije.“, kaže on.

Evropa i Rusija će morati opet da sarađuju

Nenad Vuković smatra da Evropa danas deluje iz znatno slabije pozicije nego ranije.

"Zapadna Evropa tu odluku o prekidu energetskih veza sa Rusijom nije donela ni samostalno ni rado. Kada se u Americi promenila vlast i politika, Evropa je ostala zatočnik odluka koje su tada donesene i iz te pozicije sada teško izlazi“, kaže Vuković.

profimedia/Sergey Guneev/Sputnik

On ističe da Evropa trenutno ima ograničen uticaj na ključne međunarodne procese.

"Evropa nije za stolom kada se govori o Ukrajini, a nalazi se pod velikim pritiskom i kada je reč o Bliskom istoku. U takvim okolnostima pokušava da zaštiti svoje ekonomske i političke interese, ali iz izrazito nepovoljne pozicije.“, kaže Vuković.

Prema njegovoj oceni, dugoročno je teško zamisliti potpuno razdvajanje Evrope i Rusije.

"Teza da će Rusija i Evropa trajno prestati da sarađuju jednostavno ne stoji. U nekom trenutku one će morati ponovo da sarađuju,  ekonomski, politički i energetski.“, smatra predsednik Društva lobista Srbije

Susret Trampa i Sija ključni za globalne tokove

Na međunarodnom planu, Milivojević skreće pažnju na nadolazeći susret Donalda Trampa i Si Đinpinga, koji može biti ključan za globalne tokove:

"Svet je multipolaran. Kineska strana insistira na međunarodnom poretku zasnovanom na poštovanju međunarodnog prava i principa ravnopravne saradnje, bez upotrebe sile i bez dominacije jednog centra moći. To je osnov kineskog stava i oni neće odstupati od toga.“, kaže Milivojević.

Milivojević dodaje da će Kina jasno ukazati na štetu koju trpi zbog trenutnih politika SAD:

"Kina insistira na ravnopravnim ekonomskim odnosima, bez sankcija i intervencionizma. To je princip koji će se dalje poštovati i u novom petogodišnjem planu Kine. Trump mora da računa na takav pristup.“, dodaje on.

ANDREW CABALLERO-REYNOLDS/AFP/Profimedia

Vuković dodaje da su interesi Kine u Iranu posebno tangirani:

"Kineski interes je ugrožen, ali ne kroz savezništvo u smislu konkretne pomoći, već kroz izjave i deklaracije koje jasno signaliziraju štetu. Istorijska nužnost sukoba civilizacija je očigledna, tu se sukobljavaju različiti pogledi na svet i vreme.“, kaže Vuković.

Prema Vukoviću, trenutna dinamika traži hitan povratak pregovorima:

"Potrebno je da se situacija u Iranu vrati u neku vrstu pregovora. Cilj ne mora biti promena vlasti po svaku cenu, već postizanje scenarija koji sprečava haos i ekonomske katastrofe. Američki planovi postoje za više scenarija, ali aktuelna situacija traži racionalni reset.“, zaklčuje naš saogoovrnik. 

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta: