Slovački analitičar o putu Srbije u EU: Vučić pokazuje dobru volju, pitanje je da li stiže adekvatan odgovor iz Brisela
Komentari
31/03/2026
-21:30
Iako Srbija godinama pokazuje spremnost za nastavak evropskih integracija, proces pristupanja Evropskoj uniji ostaje spor i opterećen novim uslovima i političkim nepoverenjem, zbog čega se sve češće postavlja pitanje da li na iskazanu dobru volju iz Beograda stiže adekvatan odgovor iz Brisela, kaže za Euronews Srbija slovački analitičar za evropska i međunarodna pitanja iz Brisela, Marijan Đuriš.
"Na jednoj strani postoji deklarisani interes regiona za članstvo. Na drugoj strani postoje tendencije koje deluju ambivalentno, pune su različitih uslova i politički su dvosmislene. Primer je Aleksandar Vučić i njegov napor da Srbiju zadrži na putanji evropskih integracija", navodi on.
Đuriš podseća da je Srbija kandidat više od decenije i da je usvojila brojne reforme, ali da se proces namerno usporava.
"Uprkos tome, proces pristupnih pregovara napreduje sporo i mnogi posmatrači primećuju da se sa svakim korakom pojavljuju novi politički, strateški, zakonodavni i tehnički zahtevi Evropske unije. Diskusija o vladavini prava, medijima i spoljnopolitičkom pravcu tako postaje ne samo intelektualno, već i ključno pitanje pristupanja", navodi on.
"Ujedinjeni u različitosti" – moto koji bledi pred izgledima Srbije za članstvom
Govoreći o geopolitičkoj poziciji, Đuriš naglašava da se Srbija nalazi u ekstremno osetljivom regionu i da su njene veze sa Istokom istorijske, ekonomske i energetske prirode, dok je sa Zapadom veže trgovinska razmena.
"Ova zemlja istorijski, ekonomski i energetski održava veze sa Istokom i suštinski je blisko povezana sa slovenskom i pravoslavnom kulturom. U tom smislu, pitanje Kosova je takođe od ključnog značaja. Istovremeno, najveći trgovinski partner Srbije je Evropska unija, jer se približno 60–65 odsto izvoza upućuje u EU. Uravnotežena orijentacija između Istoka i Zapada stoga nije znak neodlučnosti, već pre strateški pristup aktuelnih političkih elita u složenom regionu", navodi on i dodaje:
Ustupljene fotografije
"Politika balansiranja koju predsednik Vučić promoviše nije naišla na prihvatanje u briselskim kancelarijama, već na hronično nepoverenje i dvostruke standarde. Međutim, tornado sankcija EU i kidanje istočnih vektorskih veza utiču ne samo na formalne procedure, već i na čitavo Istočno partnerstvo. Stoga se mnogi pitaju zašto je pozicija EU prema Srbiji i Ukrajini toliko različita, ili da li se moto 'ujedinjeni u različitosti' uopšte misli ozbiljno kada se različitost u mnogim oblastima više rigorozno ne poštuje".
Povezane vesti
Analitičar upozorava na opasnost od gubitka poverenja naroda u evropske integracije.
"Možda nije iznenađujuće ako srpski narod gubi apetit i energiju gledajući u blok gde se reciprocitet, ukorenjenost vrednosti i kredibilitet mogu postepeno izgubiti, a umesto toga se na pijedastal stavlja prazna retorika bez čvrste osnove i bez poštovanja geopolitičke, kulturne i istorijske jedinstvenosti evropskih, suverenih nacija", navodi on.
O mešanju u unutrašnje stvari i suverenitetu
Đuriš primećuje i to da postoji uplitanje evropskih zvaničnika u unutrašnje poslove zemlje.
"Srbija je suverena država i njene političke odluke prvenstveno treba da odražavaju volju njenih građana, a ne pritisak ili vođstvo spoljnih aktera. Međunarodni partneri svakako mogu da se angažuju u dijalogu, saradnji i razmeni mišljenja. Međutim, linija je pređena kada takvi stavovi pokušavaju da direktno utiču na domaće političke procese ili ishode demokratskih odluka", navodi on.
Ustupljene fotografije
On ističe da takvo ponašanje stvara percepciju dvostrukih standarda.
"Čuli smo već nekoliko uznemirujućih i nepromišljenih izjava zvaničnika EU koji komentarišu poziciju Srbije o Kosovu, koje ostaje nepriznato od strane nekoliko država članica EU, uključujući Slovačku, ili odnose Srbije sa SAD, Rusijom i Kinom. Neki od njih pretpostavljaju da mogu odrediti sve u vezi sa zemljama kandidatima, ali je tačno upravo ono suprotno, jer su njihove kompetencije i opšti zahtevi jasno definisani ugovorima. Stabilnost i legitimitet političkog sistema Srbije uvek će biti najjači kada se zasnivaju na otvorenoj domaćoj političkoj konkurenciji i odlukama koje donose sami građani i njihovi predstavnici, bez spoljnog pritiska", navodi on.
"Protesti u Srbiji veoma slični onima u Mađarskoj, Gruziji, Slovačkoj i Češkoj"
Đuriš povlači paralelu između dešavanja u regionu i šire, naglašavajući da se slični procesi odvijaju u nekoliko evropskih država.
Povezane vesti
"Postoje određene sličnosti koje je teško ignorisati. U Srbiji, Mađarskoj, Gruziji, a dodao bih čak i Slovačku i Češku, videli smo protestne pokrete koji brzo dobijaju snažnu međunarodnu pažnju, podršku nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva, učešće lokalnih aktivističkih krugova i jasne narative koji se promovišu kroz međunarodne medije", navodi on.
Ustupljena fotografija
Naglašava da pravo na protest mora biti poštovano, ali uz bitnu ogradu.
"Politička promena uvek treba da proizađe prvenstveno iz istinske volje građana unutar zemlje, a ne iz koordinisanog pritiska, hibridnih napada, veštački insceniranih događaja ili uticaja koji dolazi spolja. Kada protesti postanu snažno upleteni u geopolitičke interese ili spoljnopolitičke agende, to može samo da izazove pitanja o pravim motivima, polarizuje društvo u celini i obeshrabri ljude da učestvuju u javnim poslovima", zaključuje Đuriš.
Povezane vesti
Ko je Marijan Đuriš?
Mr Marijan Đuriš je slovački analitičar za evropska i međunarodna pitanja i ekspert za spoljnu politiku sa sedištem u Briselu. On prati oblast međunarodnih odnosa, geopolitiku, bezbednost, zakonodavni proces Evropske unije i pozadinske aktivnosti koje utiču na suverenitet zemalja kako bi predvideo trendove i pružio napredne analize. To je razlog zašto su se njegovi stavovi i komentari već pojavljivali na konferencijama, TV diskusijama, u novinama i analitičkom prostoru u više od 40 zemalja sveta.
Komentari (0)