Beogradski univerzitet u kandžama politike: Zašto je Dan studenta gorak praznik?

Danas se obeležava 4. april, Dan studenta, u znak sećanja na Žarka Marinovića, studenta koji je tragično stradao 1936. godine. Međutim, umesto svečanog obeležavanja, ovogodišnji Dan studenta protiče u senci dubokih diskusija o stanju na Beogradskom univerzitetu, studentskim protestima i širim društveno-političkim izazovima u Srbiji.

Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Valentina Arsić Arsenijević je u razgovoru za Euronews Srbija čestitala studentima praznik, ali je odmah izrazila zabrinutost zbog aktuelne atmosfere. Iako je situacija ove godine nešto bolja nego prošle, profesorka ističe da studentski pokret, koji je isprva podržavala zbog zalaganja za vladavinu prava, "nažalost vrlo brzo razumela kao jasnu manipulaciju", koja je potekla od profesora, a potom i od samog rektora Beogradskog univerziteta. Prema njenim rečima, grupa profesora, uključujući i Slobodni sindikat obrazovanja Srbije, godinama je ukazivala na "negativna dešavanja, krajnje netransparentna i nezakonita" na Univerzitetu, za koje su bili odgovorni rektor i dekani.

Euronews

Arsić Arsenijević je istakla da su čak i etičke komisije, koje bi trebalo da budu "vrh savesti" akademske zajednice, pokazale slabosti i da su sada predmet sudskih procesa.

Profesorka Arsić Arsenijević upozorava na sistemsko degradiranje društva i poziva pojedince, uključujući studente, da se ne kriju iza neimenovanih struktura, već da jasno istupaju sa svojim imenom i prezimenom, idejama i znanjem. Ona je kritikovala funkcionisanje univerziteta, tvrdeći da se on nije reformisao, već je ostao u "socijalističkoj paradigmi", navodeći primere predlaganja kandidata za dekane od strane katedri ili rektora od strane izbornih veća, što smatra "potpunim nonsensima". Posebno je naglasila da je Bolonja u Srbiji "lažna Bolonja", jer sistem ne omogućava studentima da se kroz praksu pokažu vrednost stečenog znanja. Kritikovala je i uticaj Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), dovodeći u pitanje transparentnost njenog rada i selekciju članova, te sugerisala da je SANU nanela "ogromnu štetu" univerzitetu.

Euronews

S druge strane, advokat i predsednik Narodne stranke, Vladimir Gajić, saglasan je da je atmosfera u društvu loša, obeležena dubokim podelama i mržnjom. Gajić smatra da je otpor prema vlasti prirodan, ali da opozicija mora pokazati da je drugačija od vlasti koju kritikuje. On je izneo mišljenje da su studentski protesti, nakon tragičnih događaja, "pešadija jedne političke agende", pri čemu studenti, po njegovom sudu, još uvek ne razumeju u potpunosti političke procese.

Posebno je kritikovao rektora Đokića, navodeći da, iako ima pravo da se bavi politikom, "ne može to da radi na fakultetu". Gajić naglašava da je političko delovanje na univerzitetu zabranjeno po Ustavu, te da bi rektor, ukoliko želi da se angažuje u politici, morao da podnese ostavku na svoju akademsku funkciju. "Ne može da napravi od univerziteta beogradskog političku stranku", poručuje Gajić.

Govoreći o budućim izborima, Gajić je podsetio da su parlamentarni izbori najavljeni za 2026. godinu, dok su predsednički tek 2027. godine. Kao potencijalnu reformu, Gajić je pomenuo mogućnost prelaska na kancelarski sistem, koji bi rešio problem institucionalne podvojenosti između predsednika republike i predsednika vlade, dajući veću izvršnu vlast premijeru, po ugledu na većinu zemalja Evropske unije.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu iznad teksta