Ibrahimović: Država ključ stabilnosti u krizama i daljem razvoju ekonomije

Uloga država u uslovima globalnih kriza i poremećaja na tržištu ponovo dolazi u prvi plan kao ključni faktor stabilnosti, zaštite javnog interesa i dugoročnog ekonomskog razvoja, izjavio je savetnik potpredsednika Vlade Srbije Ibro Ibrahimović i poručio da je Srbija u tim okolnostima uspela da očuva stabilnost snabdevanja i funkcionisanje ekonomije.

Kako je naveo Ibrahimović u autorskom tekstu za list Politika, dugo se mislilo da će tržište, uz dovoljno prostora, samo pronaći i obezbediti stabilan rast, a takvo mišljenje je globalizacija dodatno učvrstila, međutim poslednje velike krize, ističe autor, pokazale su granice takvog modela i "ponovo u prvi plan vratile ulogu države".

"U jednom periodu takav pristup davao je rezultate, ali poslednje godine pokazale su da stvari nisu tako jednostavne. Pandemija, energetska kriza i poremećaji u globalnim lancima snabdevanja otvorili su pitanje šta se dešava kada globalni sistem prestane da funkcioniše kako je zamišljeno", rekao je on.

U takvim okolnostima, kako se navodi, postaje jasno da se svaka država u trenucima ozbiljne krize oslanja pre svega na sopstvene kapacitete, dok uloga države dobija drugačiji značaj jer ona više nije samo regulator, već faktor koji obezbeđuje stabilnost i kontinuitet funkcionisanja ekonomije.

Zbog toga se, ističe Ibrahimović, ponovo govori o "ekonomskom patriotizmu", ne kao o ideološkom sloganu, već kao o praktičnom pristupu u kome država jasno prepoznaje svoje interese i aktivno radi na njihovoj zaštiti i razvoju.

Kao primer se navode politike velikih ekonomija, Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Kine, koje, uz otvorenost prema globalnom tržištu, istovremeno sprovode mere zaštite sopstvene industrije, proizvodnje i ključnih sektora.

"Zajedničko im je to što otvorenost prema svetu ne podrazumeva odustajanje od sopstvenih interesa", ističe savetnik potpredsednika vlade.

Kaže da aktuelni procesi, poput ograničenja izvoza energenata i hrane i borbe za kontrolu sirovina i tehnologija, pokazuju da tržište nije neutralno, već prostor u kojem države štite svoje interese.

"Iskustvo poslednjih godina jasno govori da potpuno prepuštanje tržišnim pravilima ne vodi uvek većoj konkurenciji. Naprotiv, u pojedinim sektorima dolazi do koncentracije moći u rukama velikih sistema koji imaju kapacitet da utiču na cene i uslove poslovanja", navodi Ibrahimović.

U tom kontekstu, država se, pojašnjava autor, definiše kao korektiv tržišta i faktor stabilnosti.

Istovremeno, ekonomija se, kako se navodi, sve više povezuje sa pitanjem suvereniteta, jer kontrola nad energentima, hranom i ključnim industrijama utiče na mogućnost samostalnog donošenja odluka.

Iskustva iz pandemije i energetske krize, prema navodima autora, potvrđuju značaj uloge države u očuvanju stabilnosti snabdevanja i funkcionisanja tržišta.

"U uslovima kada su globalni tokovi bili ozbiljno poremećeni, Srbija je uspela da očuva stabilnost i izbegne veće poremećaje koji su u isto vreme pogađali i mnogo razvijenije ekonomije. To jasno pokazuje da u kriznim okolnostima stabilnost ne obezbeđuje tržište, već država", istakao je savetnik potpredsednika vlade.

Kao primer, autor ističe period pandemije, kada je Srbija obezbedila kontinuitet snabdevanja vakcinama, respiratorima i medicinskom opremom, kao i stabilno funkcionisanje zdravstvenog sistema.

"Tokom pandemije, u trenutku kada su se i mnogo razvijenije države suočavale sa nedostatkom vakcina, respiratora i medicinske opreme, Srbija je uspela da obezbedi kontinuitet snabdevanja i stabilno funkcionisanje zdravstvenog sistema. Upravo tada se pokazalo koliko je važno imati kapacitet države da reaguje brzo i samostalno", naglašava Ibrahimović.

Slični efekti, kako se dodaje, ostvareni su i u energetskom sektoru, gde je u uslovima sankcija i poremećaja na tržištu očuvana stabilnost snabdevanja i izbegnuti veći poremećaji i nagli rast cena.

"U uslovima sankcija, poremećaja na tržištu i neizvesnosti oko poslovanja Naftne industrije Srbije, država je uspela da očuva stabilnost snabdevanja i izbegne situacije koje su u regionu često vodile ka nestašicama ili naglim skokovima cena", naglaša Ibrahimović, dodajući da se upravo u takvim situacijima vidi razlika između sistema koji se oslanja isključivo na tržište i sistema u kome država ima kapacitet da reaguje.

Autor ističe i da stabilnost snabdevanja i kontrola ključnih cena nisu rezultat okolnosti, već vođenja politike koja u kriznim situacijama preuzima odgovornost.

U tekstu za Politiku, Ibrahimović ukazuje na to da je Srbija u prethodnom periodu ostvarila "vidljiv ekonomski korak".

"Privučene investicije, razvoj industrijskih zona i rast izvoza doprineli su jačanju ekonomskog potencijala zemlje. Zato je važno da takav model bude praćen jasnim dugoročnim planom i aktivnom ulogom države", navodi Ibrahimović.

On dodaje i da otvorenost sama po sebi nije strategija, već alat koji mora da ima jasan cilj, zbog čega se postavlja pitanje daljeg razvoja- šta Srbija želi da proizvodi, gde gradi konkurentnost i na kojim sektorima zasniva stabilnost u narednim decenijama.

Odgovori na ta pitanja, pojašnjava Ibrahimović, podrazumevaju aktivniju ulogu države, kroz podršku perspektivnim sektorima, zaštitu domaće proizvodnje i odgovorno upravljanje strateškim resursima.

"U savremenim uslovima to podrazumeva i praćenje globalnih tehnoloških tokova, od razvoja veštačke inteligencije do digitalne transformacije industrije, jer ekonomska konkurentnost više ne zavisi samo od resursa, već i od sposobnosti države da prati i usmerava nove razvojne pravce", naglasio je Ibrahimović.

Ekonomski patriotizam danas nije pitanje ideologije, već odgovorne politike u svetu u kojem su granice tržišta jasno uočljive, zaključuje Ibrahimović uz ocenu da država koja ne vodi svoju ekonomiju prepušta svoju budućnost drugima.