Đurđev traži veću kontrolu nad resursima Srbije: Institucije bez odgovora o robnim rezervama iz pandemije
Komentari
08/04/2026
-16:33
Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev objavio je novi autorski tekst u kojem analizira stanje savremenog društva, upozoravajući da je pritisak na pojedinca da se uklopi i odrekne sopstvenog mišljenja postao dominantan obrazac ponašanja. Kako navodi, nekada lično pitanje – „zašto ne radiš kao drugi“ – danas je preraslo u svojevrsnu društvenu zapovest.
Polazeći od misli italijanskog pisca Kurcija Malaparte, Đurđev ukazuje da moderno doba ne podstiče autentičnost, već poslušnost i prilagođavanje.
"Ne izdvajaj se, ne rizikuj, ne govori previše" – prema njegovim rečima, to su nepisana pravila koja oblikuju savremenog čoveka, dok se istina i lični stav sve češće potiskuju zarad komfora i prihvaćenosti.
U svom tekstu Đurđev posebno naglašava da je tokom pandemije COVID-19 razotkriven niz slabosti u funkcionisanju države, pre svega u sistemu robnih rezervi. Podseća da je u tom periodu predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno govorio o nestanku robe i mogućim zloupotrebama, najavljujući angažovanje svih nadležnih institucija, uključujući i bezbednosne službe. Ipak, Đurđev tvrdi da epilog tih najava nikada nije u potpunosti razjašnjen u javnosti, što je, kako ocenjuje, ostavilo prostor za sumnju u efikasnost i transparentnost sistema.
On upozorava da se ista pitanja ponovo otvaraju u trenutku kada se najavljuju nove globalne krize, koje bi mogle doneti poremećaje u snabdevanju hranom, energentima i sirovinama. U takvim okolnostima, kako ističe, posebno zabrinjava mogućnost da ključni resursi, poput pšenice i drugih poljoprivrednih proizvoda, budu preusmereni na inostrana tržišta bez jasne kontrole, umesto da služe kao garant stabilnosti domaćeg tržišta.
Govoreći o ekonomskim merama, Đurđev se osvrće na uredbu Vlade Srbije iz septembra 2025. godine o ograničenju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice, koja je važila do marta 2026. On ocenjuje da, uprkos snažnoj političkoj poruci da država štiti građane od rasta cena, konkretni efekti nisu bili vidljivi. Prema njegovim rečima, cene nisu značajno smanjene, niti su građani osetili rasterećenje kućnih budžeta, zbog čega odgovornost vidi u radu Ministarstva trgovine koje je, kako tvrdi, osmislilo i sprovelo meru bez očekivanih rezultata.
U širem društvenom kontekstu, Đurđev upozorava da se sloboda danas ne ukida formalno, već kroz suptilne mehanizme pritiska. Kako navodi, istina se ne zabranjuje direktno, već se relativizuje, ismeva i obesmišljava, dok se pojedinci koji iznose drugačije stavove izlažu stigmatizaciji.
Povezane vesti
"Dovoljno je da budete označeni i pretvoreni u primer, i već ste ućutkani", ocenjuje on, dodajući da je strah – od gubitka posla, izolacije ili društvene osude – postao ključni instrument kontrole.
Đurđev u tekstu snažno naglašava i značaj identiteta, vere i istorijskog kontinuiteta, ističući da je srpski narod opstajao zahvaljujući svesti o sebi i spremnosti na žrtvu, a ne pukoj sili ili brojnosti. Prema njegovom stavu, savremeni izazovi pred društvo postavljaju suštinsku dilemu – da li će pojedinci pristati na prilagođavanje ili će ostati dosledni istini i sopstvenim vrednostima.
"Danas nije vreme za ćutanje, već za jasno opredeljenje", poručuje Đurđev, dodajući da borba za istinu nije političko, već civilizacijsko pitanje. On zaključuje da budućnost Srbije ne zavisi samo od ekonomskih pokazatelja i političkih odluka, već pre svega od spremnosti ljudi da očuvaju lični integritet, veru i solidarnost.
Kako ističe, ključna dilema današnjice nije samo kako opstati u vremenu kriza, već kako ostati svoj u svetu koji, po njegovim rečima, sve više podstiče odricanje od identiteta zarad prolazne sigurnosti.
"Istorija ne pamti one koji su se uklopili, već one koji su istrajali", zaključuje Đurđev.
Komentari (0)