Todorović za Euronews Srbija: "Mrdićevi zakoni" blokiraju novac iz EU i Klaster 3, Brisel čeka konkretnu reviziju
Komentari21/04/2026
-20:20
Evropske institucije neće promeniti stav – značajna izmena ili potpuno stavljanje van snage takozvanih „Mrdićevih zakona“ ostaje nezaobilazan preduslov za bilo kakav napredak Srbije ka EU, uključujući i otvaranje Klastera 3, ocenio je za Euronews Srbija Marko Todorović iz Centra za evropske politike.
Todorović naglašava da ne postoji scenario u kojem bi Evropska komisija ove zakone ocenila kao kvalitetne, iako, kako kaže, predstavnici vlasti u Srbiji pokušavaju da ublaže kritike koje stižu iz Brisela,
Todorović ističe da su Mrdićevi zakoni postali „tema nad svim temama“ jer direktno ugrožavaju finansijsku podršku iz Brisela.
"Ovi zakoni su kap koja je prelila čašu. Odmah nakon njihovog usvajanja otvorena je tema o mogućem zamrzavanju fondova. Srbija se obavezala na određene korake u Reformskoj agendi koji su trebali biti ispunjeni do kraja 2024. godine, a novac iz Plana rasta je direktno povezan sa tim reformama. Postoji jasan mehanizam: ako postoji stagnacija ili nazadovanje u osnovnim pravima i slobodama, finansiranje se zaustavlja“, upozorava Todorović.
Euronews
Komentarišući novi zaključak Vlade Srbije – po kojem nijedan zakon bitan za EU put ne može u proceduru bez mišljenja Ministarstva za evrointegracije – Todorović kaže da je to pokušaj slanja poruke Briselu da će Beograd biti konstruktivan u rešavanju problema.
"To nije ništa novo, ta obaveza je postojala i ranije. Ipak, ovo treba tumačiti kao obećanje Vlade da se situacije poput Mrdićevih zakona više neće dešavati. Problem je što su te zakone predložili poslanici, a ne Vlada, pa je kontrola usklađenosti sa evropskim standardima bila slabija. Brisel će ovo primiti k znanju, ali će vrednovati samo konkretna dela i reviziju spornih akata", ističe on.
Podrška akademskoj zajednici i poseta rektora Briselu
Povodom burnih reakcija vlasti na sastanak rektora Vladana Đokića sa komesarkom Martom Kos, Todorović naglašava da evropske integracije nisu „privatna stvar“ Vlade.
Povezane vesti
„Iako vlast to vidi kao politički angažman rektora, proces integracija pripada svima – akademskoj zajednici, civilnom društvu i građanima. Svi oni imaju pravo da razgovaraju u Briselu i budu deo procesa“, zaključuje Todorović.
Pored pravosuđa, on podseća da ključni zastoji ostaju i u sferi slobode medija, reforme REM-a i uređenja biračkih spiskova, što su teme koje EU prati sa jednakom pažnjom.
Komentari (0)