Rektor kao kandidat na izborima: Đokić ima pravo na kandidaturu, ali ne i za kampanju preko univerziteta

Tačan datum održavanja izbora u Srbiji biće poznat do Đurđevdana, najavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz ocenu da bi opozicija, zbog podrške iz inostranstva, mogla imati prednost na biralištima. U međuvremenu, sastanak rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos u Briselu ponovo je otvorio pitanje njegove eventualne kandidature. Đokić se u delu javnosti već profilisao kao potencijalni kandidat opozicije na narednim izborima. Dok jedni smatraju da bi upravo on mogao biti snažan i kredibilan izbor, drugi upozoravaju da takav potez ne bi bio u skladu sa zakonom.

Rektor Beogradskog univerziteta spreman je na politički angažman ukoliko to budu tražili studenti i građani, koji bi ujedno odredili i da li bi preuzeo premijersku ili predsedničku ulogu. Ipak, takav angažman sa pozicije rektora ograničava zakon o visokom obrazovanju, koji zabranjuje političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje na visokoškolskim ustanovama. 

Pitanje u kom svojstvu i sa kojim ciljem je rektor boravio u Briselu i dalje je otvoreno, kaže predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, uz ocenu da bi univerzitet u Beogradu trebalo da se oglasi i javnosti pruži odgovore.

"Jasno je da je poslata jedna poruka. Ja čak mislim da je reč o tome da se od Vladana Đokića očekuje prvo da da određene informacije koje će biti vrlo korisne za jednostranu sliku koja treba da se stvori o stanju na našim univerzitetima, a ne bih isključio i tu mogućnost da neki faktori u Evropskoj uniji žele da provere i njegov politički kredibilitet i sposobnosti", rekao je Vladan Petrov gostujući na Euronews Srbija.

U slučaju kandidature na izborima, rektor nije u obavezi da podnese ostavku, ali ne bi smeo da zloupotrebi univerzitet u političke svrhe, kaže advokat Dragoslav Ljubičanović.

"Sam zakon ne zabranjuje da se bilo ko, profesor univerziteta, rektor, dekan, kandiduju i dok obavljaju tu funkciju na političkim izborima, ali zabranjuje da se političkim organizovanjem i političkim aktivizmom bavi u sklopu onoga što predstavlja njihovu univerzitetsku dužnost. Tako da mogu da se kandiduju, ali ne smeju da zloupotrebe i da iskoriste prostor univerziteta, svoju katedru s koje predaju studentima, za politički aktivizam, što vidimo da ovde nije slučaj", rekao je Ljubičanović.

Tanjug/Rade Prelić

Slična polemika već je viđena 2017. godine, kada je tadašnji zaštitnik građana Saša Janković odlučio da se kandiduje na predsedničkim izborima, što je tada otvorilo pitanja o posledicama po kredibilitet te institucije.

Prema rečima Stefana Jovanovića iz Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, to je bila pogrešna odluka jer se time stvorio utisak da funkcija ombudsmana može da bude odskočna daska za političku karijeru.

"Ja mislim da ukoliko rektor hoće da se bavi politikom, rekao je da bi bio kandidat za predsednika ili premijera. Bilo bi fer da se ne ugrožava univerzitet i da se ne ugrožava autonomija univerziteta, da prosto kao građanin uđe u tu političku trku. Verujem da za sve ima prostora u politici. Mislim da je to bio problem sa Sašom Jankovićem kada je sa funkcije ombudsmana ušao u političku trku i faktički uništio poziciju ombudsmana u Srbiji", rekao je Jovanović.

Vladan Đokić na mesto rektora u prvom mandatu došao je bez podrške Senata univerziteta, ali uz javnu podršku pojedinih ministara, zbog čega su ga pratile kritike da je na čelo te institucije došao uz pomoć vlasti. 

Komesarka za proširenje saopštila je nakon sastanka sa Đokićem da ceni njegovu posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva univerziteta, ali ni univerzitet ni Evropska komisija nisu saopštili o kojim se temama razgovaralo na ovom sastanku.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.