Bez blokade fondova EU iz plana rasta – pred Vladom Srbije zahtevi koji se tiču seta pravosudnih i izbornih zakona

Srbiji nije blokiran novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Evropska komisija zvanično je otklonila svaku sumnju po tom pitanju. Pred Vladom Srbije ostaju zahtevi koji se tiču seta pravosudnih i izbornih zakona, kao i oni stari koji se tiču usklađivanja spoljne politike sa onom u Evropskoj uniji. Poznavaoci prilika između redova čitaju da je Evropska komisija ipak nezadovoljna po pitanju napretka Srbije ka Evropskoj uniji, a da su takozvani Mrdićevi zakoni bili kap koja je prelila čašu.  

Portparol EK Marku Lamert kaže da se novac iz Plana rasta isplaćuje nakon procene Evropske unije da li su svi potrebni koraci realizovani, što uključuje i procenu ispunjenosti političkih kriterijuma. 

"To je deo normalne implementacije ovih instrumenata i važi tokom celog procesa, uključujući i fazu svakog zahteva za isplatu u okviru Plana rasta. Procene su u toku. Nije bilo nikakve odluke o zamrzavanju fondova ili nešto tome slično", rekao je. 

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović kaže da do sad nije bilo problema oko isplate novca, kažu predstavnici vlasti. 

"Zaista ne postoji ništa novo što je uvedeno kao nekakav dodatni princip, pravilo ili procedura. Važno je što smo dobili saopštenje Evropske komisije kako bi se odagnale te različite crne slutnje koje smo, hajde da ih tako nazovem, koje smo čuli u našoj domaćoj javnosti. Kada, uh, pogledamo sumarno sredstva predfinansiranja 111 miliona evra, prva tranša koja je odobrena u januaru u mesecu 57 miliona, zbirno 168 miliona evra, to je više u odnosu na sve druge partnere sa Zapadnog Balkana, a imajte u vidu i to da neki još nisu dobili ništa, da nisu isplaćena nikakva sredstva", rekao je Starović 

Blokadu sredstava iz Plana rasta može da donese samo Evropska komisija kao kolektivni organ odlučivanja, a ne pojedinačno član komisije, objašnjava direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević. 

Međutim, raniju izjavu komesarke Marte Kos o navodnom zamrzavanju novca Srbiji vidi kao nezadovoljstvo Brisela postupcima vlade u Beogradu. 

Iako formalno sredstva nisu blokirana, ona neće biti isplaćivana dok se kroz zakone ne primeni mišljenje Venecijanske komisije, tvrdi direktor Instituta. 

“Očigledno je da postoji jedan ambijent u Evropskoj komisiji koji govori o tome da je došlo do nazadovanja kad je reč o pravosuđu, a to je jedan od suštinskih elemenata ulaska u Evropsku uniju po njihovim, po njihovom gledištu, i da je neophodno da se, da se usvoje stavovi Venecijanske komisije. Međutim, mislim da je ovu odluku isprovocirala, isprovocirali su Mrdićevi zakoni, i to nezadovoljstvo je kulminiralo sa u, u Evropi, u Briselu, u Evropskoj komisiji, sa donošenjem Mrdićevih zakona”, rekao je Zečević. 

Zečević podseća da ukoliko se ne ispune zahtevi Evropske unije do kraja ove godine, novac namenjen Srbiji može da se preusmeri na druge države Zapadnog Balkana. To će onda uticati, kako kaže, na dinamičan ekonomski razvoj naše zemlje, a samim tim i na građane.