Ubrzane optužnice i suđenja bez prisustva: Kako izgleda odbrana Srba pred sudom u Prištini? (VIDEO)

Poslednjih godina pravosudne institucije u Prištini ubrzale su procedure podizanja optužnica i suđenja za ratne zločine počinjena na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine. Osim što je uvećan broj optužnica i procesa, u značajnoj meri povećan je i broj suđenja u odsustvu, a trenutno ih se vodi više od 20. Ono što dodatno zabrinjava stručnu, ali i međunarodnu javnost jeste to što se na optuženičkim klupama nalaze uglavnom Srbi. Mnogi pravnici ocenjuju da se optužnice podižu po ubrzanoj proceduri, bez adekvatno iznetih činjenica, dokaza i svedoka. O ovoj temi za Euronews Srbija govorili su advokatica iz Severne Mitrovice Bojana Srbljak i advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić.

Bojana Srbljak brani nekoliko Srba koji su na optuženičkoj klupi. Ona je objasnila kako u praksi izgleda odbrana pred sudom u Prištini.

"Na Kosovu je suđenje u odsustvu za ratne zločine relativno nova mogućnost i uvedena je tek kroz izmene zakonodavstva poslednjih godina. Postupak suđenja u odsustvu je sličan i samom klasičnom krivičnom postupku. Ovde istragu vodi specijalno tužilaštvo Kosova, koje ispituje i saslušava svedoke, koje pribavlja arhivsku dokumentaciju, koje obavlja apsolutno sve radnje koje su potrebne u samoj istrazi", rekla je ona.

Euronews Srbija

Ono što je jako karakteristično, kako kaže advokatica, jeste pokušaj da se obezbedi prisustvo okrivljenog na suđenju.

"Tu imamo taj ključni uslov koji je karakterističan: da sud ne može automatski da sudi u odsustvu, nego mora tužilaštvo da dokaže da je iscrpelo sva moguća sredstva da obezbedi prisustvo optuženog u samom postupku, u smislu da ga je obavestilo, da je dostavilo poziv, da je uključilo i međunarodnu pravnu pomoć, da je lociralo samog okrivljenog", objasnila je ona.

Dodala je da u prištinskom sistemu sudstva nakon svih nabrojanih radnji postoji i obavezno postavljanje branilaca.

"Tu imamo problem koji se možda javlja u smislu da za sva suđenja u odsustvu koja trenutno traju postavljaju se advokati po službenoj dužnosti koji su Albanci. Ono što je karakteristično jeste da Albanci retko kada prihvataju redovna suđenja za ratne zločine, da prosto budu branioci okrivljenima, ali u ovim postupcima rado prihvataju da prosto budu branioci po službenoj dužnosti", rekla je ona i dodala:

"Javljaju se proceduralni problemi"

"Ono što ja smatram problemom u ovom postupku jeste da imamo problem odbrane jer branilac nema kontakta sa klijentom, ne može da proveri alibi koji je možda bitan za okrivljenog", istakla je Srbljak.

Objasnila je da se javljaju i drugi proceduralni problemi.

"Mi ovde ne znamo da li je optuženi dovoljno i zaista obavešten o samom postupku. Ne znamo da li je znao za sam postupak ili je svesno izbegavao sud. Ako sud samo konstatuje da nije dostupan jer živi u Srbiji, ja smatram da to nije dovoljno. Moramo da imamo ozbiljan trag da je pokušano uredno dostavljanje, da imamo poznatu adresu koja je proverena. Ukoliko nemamo sve to u postupku, smatram da postoji ogroman problem za održivost same presude", objasnila je ona.

Euronews Srbija

Iznela je primere slučajeva gde su njeni klijenti bili na spiskovima osumnjičenih, a da nije postojala nikakva mogućnost da su u tom periodu mogli uopšte da izvrše zločin koji im se stavlja na teret.

"Imamo puno primera gde se javljaju optuženi u tom periodu i gde se tvrdi da su bili učesnici ratnih zbivanja i dešavanja. Pojedinci su tada, u tom periodu, imali možda 20-ak godina nisu služili ni vojni rok. Imamo slučaj i, gde su, da kažemo, specijalno tužilaštvo u Prištini podizalo optužnice na osnovu iskaza jednog ili dva svedoka. Imamo primer Dragiše Milenkovića o kome je govorila čak i poslanica Evropskog parlamenta, Viola fon Kramon koja kaže da je Dragiša Milenković u zatvoru i da je priveden bez dokaza, i da je tu samo na osnovu izjave jednog svedoka", istakla je Srbljak.

Tokom 2025. godine vođeno je 50 predmeta za navodne ratne zločine u kojima je optuženo ukupno 154 lica srpske nacionalnosti, a u međuvremenu pokrenuto je novih 15 optužnica, od kojih su 10 protiv optuženih u odsustvu.

Advokat Dragan Pašić ističe da su trenutno aktuelne 24 optužnice protiv 120 lica srpske nacionalnosti.

"Na osnovu toga izvlači se zaključak da postoji masovnost i selektivnost. Sad su u pitanju aktuelne 24 optužnice protiv 120 lica srpske, srpske nacionalnosti. Njima se sudi u odsustvu. To je pritisak političke, ali i pravne prirode, jer je suđenje u Hagu još uvek aktuelno. Još nisu izrečene presude. Očekuje se 20. jula ove godine. I onda je relativizovanje i minimiziranje uticaja i značaja lica koja su optužena u Hagu. Na ovaj način kosovske vlasti pokušavaju da još više ojačaju ulogu takozvane oslobodilačke vojske Kosova i da je prikažu da je njihova borba bila pravedna i da nije bilo zločina, ili, ukoliko jesu bili, da je njihova uloga bila i te kako mala u odnosu na, nazovimo, njihove pobede", rekao je on.

Euronews Srbija

Izneo je mišljenje o tumačenju postupaka dokazivanja da se pozivaju svedoci koji se više ničega ne mogu setiti, a treba da svedoče na osnovu nekih starih fotografija.

"Postaviće se pitanje validnosti njihovog iskaza, jer svedoci treba da govore o neposrednim opažanjima stvarnih događaja, a posle toliko godina pitanje je da li će njihova percepcija odgovarati stvarnosti. Tako da je ta vrsta dokazne građe ne samo upitna, nego veoma slaba, ima slabu pravnu snagu", objasnio je Pašić.

Mišljenja je da postupanje prištinskih vlasti ne zadovoljava osnovne kriterijume međunarodnih pravnih standarda.

"Ta suđenja će biti pro forme rade, a ne kako nalažu procedure koje su ustanovljene i u Hagu, a i uopšte u međunarodnom krivičnom pravu. Tako da su svi ti postupci upitni. Ono što je dobro jeste da, ukoliko se i uhapse ili pojave lica posle završenih suđenja, dozvoljava se mogućnost ponavljanja kada će biti delotvorna i aktivna odbrana tih optuženih lica. Međutim, kako sada stvari stoje, ne daje se sigurnost i ne postoji ni jedan motiv da se optuženo lice dobrovoljno javi i pruži aktivnu odbranu, jer ne postoje mehanizmi koji garantuju da će suđenje biti pravično i fer", objasnio je on.

Govoreći o tome da li Srbija ima pravne mehanizme da pomogne svojim državljanima koji su optuženi od strane Prištine, Pašić je rekao da Srbija ima, pre svega, kancelariju za KiM.

Euronews Srbija

"Ima i to pre svega preko kancelarije za Kosovo i Metohiju, dostavljanjem pisanih dokumenata i drugih dokaza koji mogu biti od uticaja za odbranu. Ali ovde je problem same odbrane jer su postavljeni advokati po službenoj dužnosti. Zato u startu su učinjeni propusti i umesto da suđenja u odsustvu budu izuzetak, ona su postala pravilo, bez obzira što je to formalizovano kroz izmene zakona o krivičnom postupku. I na ovaj način se ne zadovoljavaju ratni ciljevi koji treba da budu postavljeni kada se rešavaju ratni zločini", rekao je Pašić i dodao: 

"Generalna prevencija ne postoji jer samim načinom suđenja i lica za koja bi imala saznanja da bi to bilo fer suđenje, verovatno postoje lica koja bi se predala i imala aktivnu ulogu u tome, i pre svega time što bi angažovali izabranog branioca. Ne dolazi se do utvrđivanja istorijske istine, a nije sporno da treba da se izoluju iz društva sva lica koja su izvršila ratne zločine, jer oni svakako predstavljaju opasna lica za sva društva. Na ovaj način i ovakvim postupkom se ne dolazi do ispunjenja ovih ciljeva", zaključio je on.

Kompletno gostovanje Bojane Srbljak i Dragana Pašića pogledajte u snimku na vrhu teksta