Skupštinska rasprava o izbornoj reformi: Izmene zakona i oštra polemika u parlamentu

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas zasedanje o setu izbornih zakona kojima se ispunjavaju preporuke ODIHR-a, a ključne izmene obuhvataju dopune Zakona o izboru predsednika, kao i izmene zakona o narodnim poslanicima, lokalnim izborima i Ustavnom sudu. Cilj ovih promena je značajno unapređenje izbornog procesa, pri čemu je predlagač iz redova Srpske napredne stranke istakao da je do sada ispunjeno 12 od ukupno 25 međunarodnih preporuka. Među najvažnijim novinama ističe se pravo svakog birača da podrži više od jedne izborne liste, dok će svi članovi organa za sprovođenje izbora morati da prođu obaveznu obuku i steknu sertifikat Republičke izborne komisije koji će važiti tri godine.

Početak sednice obeležila su poslanička pitanja koja su obuhvatila širok spektar državnih tema, od monetarne politike do ekoloških projekata. Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara je, pozivajući se na izveštaj Narodne banke Srbije, pohvalio istorijski maksimum deviznih i zlatnih rezervi od 29,4 milijarde evra, naglasivši da Srbija sa inflacijom od 2,7 odsto već ispunjava stroge kriterijume iz Mastrihta.

Sa druge strane, pokrenuta je rasprava o planiranoj izgradnji velikog data centra kod Dimitrovgrada na poljoprivrednom zemljištu, uz upozorenja da bi takav objekat mogao trošiti i do milion litara vode dnevno, što postavlja pitanje resursa i snabdevanja električnom energijom.

Pored ekonomskih tema, predložena su i rešenja za ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju onima koji su ostvarili punih 40 godina radnog staža, bez obzira na godine starosti.

Takođe, otvorena su pitanja o potencijalnom sukobu interesa rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića zbog njegovog političkog angažmana, kao i inicijativa da se Bajram praznuje tri neradna dana, što bi bio korak ka potpunoj ravnopravnosti svih verskih zajednica u državi.

Suprotstavljeni stavovi o kvalitetu izbornih uslova

Tokom rasprave o samim zakonima, predstavnici vlasti su naglašavali da se izborni sistem podiže na najviši evropski nivo i da uvođenje obučenih i sertifikovanih članova biračkih odbora garantuje veću sigurnost i regularnost procesa.

Istaknuto je da država odgovorno pristupa uređenju sistema kako bi se eliminisala svaka nestručnost i improvizacija, čime se direktno odgovara na zahteve međunarodnih institucija.

Nasuprot tome, opozicioni poslanici su iznosili tvrdnje da predložene izmene predstavljaju samo formalno ispunjavanje uslova bez iskrene želje za suštinskim promenama, nazivajući proces obmanom za Evropsku uniju.

Atmosfera u sali bila je dodatno zategnuta zbog oštrih političkih kvalifikacija i uvreda upućenih najvišim državnim funkcionerima, što je rezultiralo izricanjem opomena i optužbama o političkom licemerju i pokušajima dovođenja građana u zabludu kroz razne anonimne i "fantomske" političke projekte.