Kakvi su unutrašnji odnosi u Crnoj Gori 20 godina posle referenduma? Antić i Bazdulj o domaćoj politici i izazovima
Komentari21/05/2026
-15:13
Sutra je 22. maj, ključni rok za američku OFAC licencu vezanu za NIS i moguću prodaju ruskog udela mađarskom MOL-u. Sudbina nacionalne naftne kompanije još uvek nije poznata. S druge strane, danas je 21. maj, godišnjica referenduma u Crnoj Gori koji je toj balkanskoj zemlji doneo nezavisnost i izdvajanje iz državne zajednice sa Srbijom. Treća tema je novi skup studenata u blokadi na Slaviji 23. maja, koji već ima uvertiru u nasilju koje je viđeno kada su napadnuti aktivisti SNS-a koji su na Trgu imali štandove.
Da li će energetska stabilnost Srbije biti očuvana, kakve su realne promene u odnosu Vašingtona prema Srbima u regionu i da li je predstojeći skup nastavak blokada ili deo predizborne mobilizacije? O ovim temama za Euronews Srbija govorili su istoričar i profesor univerziteta Čedomir Antić i pisac i kolumnista Muharem Bazdulj.
Antić je istakao da je energetsko pitanje politički udar Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika na stabilnost Srbije, Ustav i način života, da su promene pod Trampovom administracijom pozitivne za Srbe u regionu, te da je referendum o nezavisnosti Crne Gore bio greška i da Srbija treba da insistira na pravima Srba u toj zemlji.
Bazdulj je ocenio da je energetska situacija i dalje pod kontrolom i da će se verovatno produžavati privremena rešenja, da su vidljivi suptilni pomaci u američkoj politici prema srpskim interesima u regionu, da je u Crnoj Gori došlo do relaksacije identitetskih odnosa u svakodnevnom životu, te da studentski pokret predstavlja širu političku mobilizaciju bez jasnog programa i kandidata i da izbori najverovatnije neće biti pre kraja oktobra ili početka novembra.
Energetska situacija i američki uticaj na Balkan
Gosti su se složili da je pitanje NIS-a i OFAC licence pre svega političko i da predstavlja nastavak pritiska Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika na Srbiju.
"Ovo je političko pitanje. Ovo je udar na stabilnost naše države, na naš Ustav i naš način života. Taj udar dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika. To je vrlo jasno", rekao je Antić.
On je podsetio da Srbija nije zvala Kinu i Rusiju, već da je to bio logičan izbor u uslovima kada Evropska unija i SAD nisu dovoljno investirale, ali su spremne da stvaraju haos. Antić veruje da će licenca biti produžena još na mesec dana.
Euronews
Povezane vesti
Bazdulj je dodao da je situacija na svakodnevnom nivou već stvarala probleme građanima, posebno strancima na pumpama, ali da teško može da zamisli scenario potpunog kolapsa.
"Mislim da će se neko rešenje naći, možda opet privremeno, možda nekom odgovara da to bude nešto da se stalno produžava ta neka neizvesnost, ali kao da funkcioniše svakodnevni život", kaže Bazdulj.
Gosti su analizirali i promene u američkoj politici prema regionu pod Trampovom administracijom. Antić je istakao da je Srbima olakšano, te da bi situacija u Srbiji bila mnogo teža da je na vlasti bila administracija Bajdena ili Haris.
Bazdulj je potvrdio da su se vidljive promene dogodile, posebno u Sarajevu, i da američki interes u Bosni i Hercegovini sada uključuje i gasnu diversifikaciju iz Hrvatske, ali da to nije neka velika ljubav prema Srbima već promena geopolitičkih narativa.
Crna Gora dve decenije posle referenduma: Relaksacija unutrašnjih odnosa i prava Srba
Razgovor se dotakao obeležavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore, uključujući koncert Rikija Martina i identitetske odnose između Srba i Crnogoraca.
Antić je ponovio svoj stav da je bio za nezavisnu Srbiju i da je razlaz bio neizbežan, ali da je referendum bio greška - trebalo je dogovoriti se i dati Srbima prava u Crnoj Gori, jer je to jedna od retkih država u Evropi bez nacionalne većine.
"Crna Gora treba da bude srpska koliko i crnogorska. Nije sramota imati više zemalja u kojoj živi jedan narod", rekao je Antić.
Euronews
Povezane vesti
On je podsetio na period rasrbizacije i na to da Srbi u Crnoj Gori danas imaju pravo na političko predstavljanje. Bazdulj je, na osnovu ličnih utisaka iz nedavnih boravaka, primetio da je došlo do relaksacije u svakodnevnom životu i da se identitetski rubovi zaobljavaju.
"Čini mi se da je došlo do jedne relaksacije u svakodnevnom životu između ljudi koji su identitetski Crnogorci i identitetski Srbi... Čini mi se da, uslovno rečeno, u Crnoj Gori razvoj događaja ide nabolje", kaže Bazdulj.
Gosti su povukli paralele sa Austrijom i Nemačkom, naglašavajući da je važno da se u svakodnevnom životu izbegnu sukobi i da identiteti nisu crno-beli.
Povezane vesti
Studentski skup na Slaviji: politička mobilizacija ili predizborna kampanja
Gosti su analizirali najavljeni skup na Slaviji i prirodu pokreta koji je nastao iz blokada. Antić je naglasio da blokade nisu bile legitimne jer nisu donete demokratski i da je reč o diktaturi manjine. On je kritikovao nedostatak programa i ideologije kod organizatora.
"Nemate program, nemate ideologiju. Znate šta nećete. Univerzitet vodite na način na koji nisu komunisti vodili državu. Skupljate familiju, rođake, prijatelje i kalauze političke po odeljenjima i po fakultetima. Ne mogu da potpišu, sami da napišu i potpišu jedan tekst. Imamo sina predsednika Akademije nauka i umetnosti koji neki dan na TikToku govori da će se napiti kad padne režim. Pa šta ste vi uradili da Srbiji bude bolje, osim što ste imali profesure, sinekure, bili dekani, rektori, predsednici Akademije nauke i umetnosti? Šta ste uradili? I što ste jeli redovno", kaže Antić i dodaje:
"Je l' ima negde u nekoj zemlji da su otac i sin profesori? Je l' ima da su na istom fakultetu, na istom odeljenju, da su na istoj katedri profesori, da se nasleđuju međusobno? Pa hoćete takvu Srbiju da napravite? Hoćete da se krijete iza studenata za koje ne znamo ko su. Evo, vidim u Utisku nedelje je bila devojka, trideset pet godina ima. Završila 2014. godine, stavila debele naočare i glumi studentkinju. Ali hajde bar se predstavila, pa su je našli. Oni pre, nema imena, nema prezimena. 'Ja neću da kažem ništa, ja sam plenum'".
Bazdulj je ocenio da je jasno da u pokretu učestvuju i građani koji ne podržavaju vlast, te da je reč o političkoj mobilizaciji sa simboličkim potencijalom.
Euronews
"To je ideja da vi određenom frekvencijom masovnih skupova mobilišete svoje potencijalno biračko telo i to je, da se razumemo, sasvim u redu. To u svakoj demokratskoj zemlji može i treba i da postoji. Jedino što ja priželjkujem za ovu zimu je da to prođe mirno", rekao je Bazdulj.
Na kraju, on je preneo i želju organizatora da skup bude masovniji od vidovdanskog prošle godina.
"Ja znam ljude iz raznih tabora i čujem da je motiv i želja, svi su svesni da je 15. mart po brojnosti i po energiji neponovljiv, a cilj je, koliko ja čujem, da bude veće od Vidovdana prošle godine, kao znaju da je 15. mart nedostižan, ali kao organizatori ili ko već će biti zadovoljni ako bude veće od Vidovdana".
Gostovanje profesora Čedomira Antića i pisca Muharema Bazdulja u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)