Izbori na Kosovu i Metohiji u senci institucionalnog terora: Da li Kurti vlada na talasu represije nad Srbima?

Uoči sutrašnjih izbora na Kosovu i Metohiji, situacija u srpskim sredinama ponovo je eskalirala. Hapšenje aktiviste Srpske liste u mestu Ugljare, kao i privođenje čelnika opštine u severnom delu Kosovske Mitrovice pod optužbom za vandalizam, otvorili su pitanje – da li je reč o orkestriranom institucionalnom teroru? O ovim događajima, očekivanim rezultatima i dubljim uzrocima političke krize za Euronews Srbija govorili su istoričar Stefan Radojković i pravnik i analitičar Aleksandar Đekić.

Stefan Radojković ističe da događaji kojima svedočimo nisu izolovani incidenti, već kontinuirani proces koji se ponavlja pred svake izbore u organizaciji prištinske administracije. Prema njegovim rečima, represija je postala ključni alat politike Aljbina Kurtija i pokreta Samoopredeljenje.

"Ovo je modus operandi Kurtijeve vlade. Jedino što sasvim sigurno možemo da očekujemo uoči svakih izbora jeste nova runda maltretiranja Srba i institucija od kojih oni zavise. Na talasu tog pritiska na srpsku zajednicu, Kurti kontinuirano ostvaruje dobre rezultate, koji se kreću između 40 i 50 odsto. On profitira na agresiji prema Srbima jer unutar albanskog biračkog tela postoji širok konsenzus po tom pitanju", objašnjava Radojković.

Euronews Srbija

Istoričar upozorava da je zabluda verovati da albanski civilni sektor ili opozicija gaje kritički otklon prema takvim potezima. On navodi da se srpska zajednica, a posebno njene institucije, posmatraju isključivo kroz vizuru rata iz 1999. godine, te da se svaki vid pritiska na njih u najmanju ruku toleriše. Radojković podseća da su urbani centri nakon sukoba gotovo potpuno etnički očišćeni, čime je zbrisan sloj stanovništva koji je bio spreman na suživot, ostavljajući prostor za ekstremni nacionalizam koji danas dominira političkom scenom u Prištini.

S druge strane, pravnik Aleksandar Đekić ukazuje na duboku institucionalnu krizu i pravne apsurde koji prate kosovske izbore. On upozorava da bi se, uprkos izborima, politički vakuum mogao nastaviti zbog specifičnih pravila o izboru predsednika.

"Razlog za održavanje ovih izbora nema nikakve veze sa pravom i pravdom. Problem je u proceduri izbora predsednika takozvanog Kosova, gde je za kvorum neophodno prisustvo dve trećine poslanika u parlamentu. Čak i ako Kurti osvoji 50 odsto glasova, on bez albanske opozicije nema neophodnu većinu za održavanje glasanja. Bojim se da ćemo i nakon sutrašnjeg dana ostati u identičnoj blokadi", ističe Đekić.

Poseban fokus Đekić stavlja na pokušaje Prištine da utiče na to ko će predstavljati Srbe u institucijama. On kritikuje postojanje političkih aktera poput Nenada Rašića, koje opisuje kao "Aljbinove Srbe", čiji su glasači zapravo Albanci.

"Reč je o čistom pritisku na Srpsku listu. Pošto ne mogu u potpunosti da zabrane Srbima kandidovanje zbog pritiska međunarodne zajednice, OEBS-a i Evropske unije, oni pokušavaju da na sve načine opstruiraju njihovo učešće. Cilj je da se kroz različite manipulacije i pritiske zauzmu mesta rezervisana za autentične predstavnike srpskog naroda, kako bi Kurti obezbedio politički kontinuitet koji mu trenutno izmiče", zaključuje Đekić.

Dok se sever pokrajine suočava sa još jednim talasom neizvesnosti, analitičari se slažu u jednom – bez snažnijeg pritiska međunarodnih faktora iz Brisela i Vašingtona, položaj Srba na Kosovu i Metohiji ostaće u senci Kurtijeve predizborne kampanje, u kojoj je represija postala najsigurniji put do glasova albanske većine.

Kompletan razgovor naših sagovornika pogledajte u videu u tekstu