Antonijević: Kao član EU Srbija bi mogla bolje da štiti nacionalne interese i Srbe na KiM

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ocenio je danas da bi ulazak u EU omogućio znatno snažniju poziciju Srbiji u zaštiti nacionalnih interesa, kao i mogućnosti za veću zaštitu Srba u AP Kosovo i Metohija.

Antonijević je za Tanjug rekao da je položaj Srba na Kosovu i Metohiji izuzetno težak zbog svakodnevnih pritisaka prištinskih vlasti, ističući da Srbi u enklavama i na severu pokrajine opravdano zahtevaju bezbednost i ekonomsko osnaživanje.

"Naši građani jasno žele i bezbednost i sigurnost. To se prostire i na poruke koje se šalju iz Beograda ka severnom Kosovu, ka enklavama, a to je ekonomsko osnaživanje, ali pre svega bezbednost i sigurnost u jednom vremenu koje je prilično turbulentno", rekao je Anotnijević.

Kada je reč o evropskom putu Srbije i šta bi joj donelo članstvo u EU, Antonijević smatra da bi punopravno članstvo omogućilo znatno snažniju poziciju Srbiji u zaštiti nacionalnih interesa, a po uzoru na model koji primenjuje Kipar.

"Tu govorimo o mogućnosti da Srbi na Kosovu imaju mnogo veću zaštitu. Da je Srbija članica Evropske unije, mi bi zaista imali potpuno drugačiju poziciju, kao što Kipar štiti nacionalne interese", ocenio je on.

Govoreći o unutrašnjim reformama i vladavini prava, Antonijević je izrazio uverenje da postoji spremnost Narodne skupštine da usvoji najviše evropske standarde u oblasti pravosuđa i izbornih zakona, što je, prema njegovim rečima, u isključivom interesu svih građana Srbije.

"Možda je nedostajala rasprava o delovima pravosudnih zakona. Neki su se preko noći pojavili u Narodnoj skupštini, usvojeni i sada se polako vraćamo na onaj put na kome bi trebalo da budemo - sa raspravom, sa nekim merenjima i sa nekim tačnijim pokazateljima kako će se šta tu menjati", rekao je Antonijević.

"Sada je vreme da sva pitanja neravnopravnosti otvorimo"

Kada je reč o stanju ljudskih prava u zemlji, poverenik je izneo podatke iz novog istraživanja o rodnoj ravnopravnosti, koja pokazuju da 62 odsto muškaraca smatra da je to pitanje rešeno, a čak 84 odsto njih iskazuje negativne stavove prema konceptu ravnopravnosti.

"To su istraživači radili na jednom prilično velikom uzorku od oko 1.200 ispitanika koji je standardan. Došli su do toga da 84 odsto muškaraca ima neku zamerku na rodnu ravnopravnost", rekao je Antonijević.

Naglasio je da kada se pitanja dodatno postavljaju na tu temu da se dobijaju prilično negativni stavovi prema rodnoj ravnopravnosti.

Antonijević je tom prilikom ukazao na problem u ruralnim sredinama, gde se na žene i dalje vrši pritisak da se odreknu nasledstva u korist muških srodnika.

"Mi smo razgovarali u ruralnim sredinama sa ženama koje su to pitanje potpuno okrenule i započele neke svoje privatne biznise na osnovu nasleđa koje su dobile. Mislim da je sada vreme da sva pitanja neravnopravnosti otvorimo", kazao je on.

Takođe, ukazao je na podatak da je 30 odsto žena u jednom ispitivanju istaklo da je nakon nasilja u porodici svoju utehu i savete pronašlo u crkvi.

"Mislim da je to veoma dobar put povezivanja i vere i borbe za ravnopravnošću", dodao je Antonijević.