Kurti hoće da prisvoji i Kosovski boj, istoričari poručuju: Komemoracija u Obiliću je finale kulturnog genocida

Odluka lokalnih vlasti u Obiliću, gde je na vlasti Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, da obeleži godišnjicu Kosovske bitke dve nedelje pre Vidovdana, podstakla je brojna pitanja o motivima i ciljevima ovakvog poteza. Da li je reč o pokušaju relativizacije srpske istorije ili o koraku ka potpunom prisvajanju kulturnog nasleđa? 

"Jedini logičan zaključak je da je prosto reč o namernoj i svesnoj režiranoj provokaciji, jer se čovek mora zapitati zašto i odakle sada to, s obzirom na činjenicu da u istorijskim izvorima ne vidimo bilo kakve Albance u Kosovskoj bici", izjavio je istoričar Miloš Ković. Gostujući na Euronews Srbija, on je zajedno sa naučnom saradnicom Vizantološkog instituta SANU, Majom Nikolić, analizirao najavu opštine Obilić da 15. juna organizuje "Komemoraciju na Gazimestanu".

Ković naglašava da Kosovo polje i Gazimestan za srpski narod predstavljaju ključna "mesta sećanja" iz kojih se crpe nacionalni identitet. On upozorava da se trenutno sprovodi kulturna politika aproprijacije srpskih srednjovekovnih spomenika, koji se lažno proglašavaju ilirskim ili rimskim, kako bi se na kraju proglasili albanskim. Prema njegovim rečima, ovakvi procesi su često "finale genocida" - kada se nakon fizičkog uništenja naroda preuzimaju i preoblikuju njegova kulturna dobra.

Istoričar je povukao paralelu između slobode kojom će se verovatno održati ova nova "komemoracija" i represije kojoj su Srbi izloženi svake godine 28. juna. On je podsetio na to da se Vidovdan obeležava liturgijom u Gračanici i pomenom na Gazimestanu, što ne predstavlja provokaciju, ali da je dolaskom Kurtija na vlast taj dan postao simbol policijskog pritiska.

"Imamo situaciju političko-policijskog pritiska. Ljudi se zaustavljaju, automobili se pretresaju, a oni koji nose bilo šta što policija protumači kao provokaciju, skidaju se do pasa, dok su neki čak i hapšeni", istakao je Ković. On je ocenio da je ovo ogoljena represija nad građanima koji samo žele da obeleže praznik, dok se istovremeno Srbima šalje poruka da na Kosovu i Metohiji nemaju pravo čak ni na sopstveno sećanje.

Između julijanskog kalendara i političke interpretacije

Euronews

Maja Nikolić, naučni saradnik Vizantološkog instituta SANU, nadovezala se na Kovićeve stavove, ističući da je prisvajanje srpske istorije proces koji se decenijama tiho odvija, ali da je poslednjih godina dobio na intenzitetu. Ona objašnjava da je datum 15. jun zapravo datum Kosovske bitke po julijanskom kalendaru, dok je 28. jun datum po gregorijanskom, koji se danas zvanično proslavlja.

"Pretpostavljam da je 15. jun uzet kao datum proslavljanja kako bi se razlikovalo od onoga što se proslavlja 28. juna", navela je Nikolić za Euronews Srbija.

Ona dodaje da se Vidovdan po julijanskom kalendaru takođe obeležava 15. juna, pa je nameru da se ovaj svetac izbegne gotovo nemoguće realizovati, osim ako cilj nije stvaranje potpuno novog narativa u kojem bi knez Lazar čak mogao biti proglašen Albancem.

Nikolić je tokom razgovora ukazala na opasnu tendenciju u kosovskoj istoriografiji i udžbenicima, gde se stvara slika o "antiotomanskoj koaliciji balkanskih naroda" u kojoj su Albanci predstavljeni kao starosedeoci. Prema njenim rečima, ovaj narativ dobija na težini jer pokušava da se progura kroz radove koji pretenduju da budu naučni, iako se temelje na falsifikovanju činjenica.

Ona je pojasnila da se u takvim interpretacijama Srbi prikazuju kao osvajači koji su u 13. veku došli na Kosovo i Metohiju, rušili navodne "albanske katoličke crkve" i na njihovim temeljima podizali pravoslavne hramove.

"Oni ne mogu baš najbolje da se opredele da li su Iliri ili neko drugo stanovništvo, ali im je cilj da pokažu da su Srbi uništili njihovu kulturu", objasnila je Nikolić.

Istorijski izvori nasuprot savremenim falsifikatima

Problem sa preciznim tumačenjem Kosovske bitke leži u tome što su do danas preživeli samo malobrojni pouzdani izvori. Nikolić ističe da izvori bliski samom događaju ne daju gotovo nikakve detalje o toku boja, broju vojnika ili njihovom etničkom sastavu. Sigurno se zna samo da se bitka odigrala na Kosovu polju, da su oba vladara, knez Lazar i emir Murat I, izgubila živote, i da je srpska vojska bila predvođena Lazarom, uz učešće Vuka Brankovića i odreda Vlatka Vukovića.

"Najraniji izvori, praktično do kraja 15. veka, uopšte ne pominju ništa što se može dovesti u vezu sa Albanijom", decidna je Nikolić.

Ona je objasnila da se u jednoj hronici monaha Alberta s kraja 15. veka pominje Đurađ Balšić kao "gospodar Albanije", ali da taj termin u srednjem veku nije bio etnonim, već geografska odrednica koja se često odnosila na širi prostor Balkana, što savremeni albanski istraživači zloupotrebljavaju.

Nikolić je dodatno upozorila na to da narativni izvori koji su nastajali vek nakon bitke ostavljaju mnogo prostora za interpretaciju. Kao primer je navela lik Dragošava Probišića, koji se u nekim latinskim prevodima javlja kao izdajnik cara Lazara, dok ga hronika monaha Alberta opisuje kao ubicu sultana Murata. Ovakve kontradiktornosti pokazuju koliko je opasno koristiti kasne srednjovekovne spise bez ozbiljne naučne kritičnosti.

Euronews

Govoreći o očekivanjima od predstojećeg skupa 15. juna, Miloš Ković je zaključio da je cilj ovakvih akcija brisanje srpskog prava na istoriju. On smatra da je ključno prepoznati da se ovde ne radi o istoriografiji, već o političkoj volji koja pokušava da nametne novu realnost na terenu.

Dok Raško-prizrenska eparhija nastoji da smiri situaciju i obeležavanje svede na duhovnu meru, potezi Prištine idu u suprotnom smeru, ka produbljivanju tenzija i prisvajanju onoga što im istorijski nikada nije pripadalo.

Više o ovoj temi pogledajte u videu u tekstu