Slovački analitičar Đuriš: Srbija ključna za migrantsku politiku Evrope, rast suverenističkih snaga može promeniti EU
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Slovačka i Srbija dele tradicionalno prijateljstvo, čvrst stav o poštovanju teritorijalnog integriteta i otpor nametanjima rešenja koja ne oslikavaju suverenitet država. U vreme kada se Evropa suočava sa pritiscima imigracija, rastom suverenističkih i desničarskih pokreta i neizvesnom budućnošću proširenja EU na Zapadni Balkan, odnosi Beograda i Bratislave dobijaju na značaju.
U intervjuu za Euronews Srbija, dr Marian Đuriš, slovački analitičar i stručnjak za međunarodne odnose, govori o perspektivama evropskog proširenja, ulozi Srbije u zaštiti spoljnih granica EU, migrantskim izazovima sa kojima se suočava Slovačka, kao i o tome kako rast desničarskih i konzervativnih snaga u Evropi može uticati na bližu saradnju dve zemlje.
- Kako ocenjujete trenutni stav Slovačke o proširenju EU na Zapadni Balkan, posebno na Srbiju? Iz vaše perspektive, da li vidite Srbiju kao prirodnog i pouzdanog partnera za Slovačku zbog našeg zajedničkog nepriznavanja tzv. Kosova, tradicionalnog prijateljstva i zajedničkog otpora preteranom mešanju Brisela?
- Partnerstvo najbolje funkcioniše kada se gradi na praktičnoj saradnji i međusobnom poverenju, a ne samo na simboličkim pozicijama. Trenutni pristup Slovačke proširenju EU na Zapadnom Balkanu, posebno prema Srbiji, generalno je podržavajući. Srbija se u Slovačkoj često vidi kao prirodan partner zahvaljujući istorijskoj dobroj volji, prijateljstvu, ekonomskim vezama i zajedničkoj preferenciji za suvereno, nacionalno odlučivanje. Zato mislim da je odluka Aleksandra Vučića da pređe na parlamentarnu, možda premijersku poziciju, racionalna i sa stanovišta političke strategije. Istovremeno, Bratislava je sposobna da igra jaču ulogu u regionu i treba da bude vidljivija, proaktivnija i doslednija. To može biti mnogo korisniji put nego posvećivati toliko energije komunikaciji sa onima koji žele da određuju politike, zakone, vrednosti i da se mešaju u unutrašnje procese drugih zemalja.
Ustupljene fotografije
- Principijelno nepriznavanje tzv. države Kosovo od strane Slovačke veoma je cenjeno u Srbiji. Da li Slovačka treba da nastavi čvrsto da podržava teritorijalni integritet Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 UN kao deo svoje šire politike o proširenju na Zapadni Balkan, i kako to može dodatno produbiti odnose Beograd–Bratislava?
- Nepriznavanje Kosova od strane Slovačke dugo se u Srbiji posmatra pozitivno i često se razume kao stav zasnovan na poštovanju međunarodnog prava i doslednosti u pitanjima teritorijalnog integriteta. Tema je ostatak bolnog istorijskog perioda i rezultat agresije "ratnih jastrebova" koji još uvek imaju uticaj u mnogim prestonicama. Osim samog kosovskog pitanja, odnosi Beograd–Bratislava mogli bi se produbiti kroz jače ekonomske veze, energetsku saradnju, infrastrukturu, obrazovanje i vidljiviju koordinaciju. Blisko partnerstvo bi verovatno bilo najjače kada se gradi ne samo na zajedničkim stavovima, već i na dugoročnim zajedničkim interesima i aktivnom angažmanu.
- Kakav je vaš stav kao analitičara o tome kako Slovačka treba da pristupi aktuelnim migrantskim pritiscima u Evropi? Da li verujete da Srbija može da igra konstruktivnu ulogu kao ključni partner u odbrani zapadnobalkanske rute i jačanju spoljnih granica Evrope?
Povezane vesti
- Srbija je uvek bila veliki partner na ovom polju. Bila je velika podrška protiv priliva masovne migracije, koja je uglavnom bila nekompatibilna, neintegrabilna i predstavljala ozbiljne bezbednosne pretnje. Na neki način i u najizazovnijim godinama, to podseća na slavna vremena opsade Beograda 1456. godine kada je ta pobeda podigla moral evropskih hrišćanskih snaga i smatrana je prekretnicom, jer je pružila ključni tampon protiv neželjenih upada. Godine 2026. Srbija i EU nastavile su da produbljuju saradnju uglavnom u upravljanju migracijama i bezbednosti granica. Ključni okvir ostao je sporazum EU–Srbija o saradnji sa Fronteksom, koji podržava zajedničke operacije na granicama, razmenu informacija, sprečavanje nezakonite migracije i akcije protiv krijumčarenja migranata duž zapadnobalkanske rute. Srbija već godinama igra ključnu ulogu u migrantskoj politici i desetine zemalja su toga veoma svesne na bilateralnom nivou.
Ustupljene fotografije
- Koje su najveće pretnje nekontrolisanih migracija sa kojima se trenutno suočava Slovačka, i kako bi strateško partnerstvo sa Srbijom moglo doprineti boljoj zaštiti granica i ukupnoj regionalnoj stabilnosti?
- Slovačka se trenutno ne suočava sa ozbiljnom spoljnom migrantskom krizom, već pati od preteranog oduševljenja liberalizacijom radnih viza iz nekoliko neevropskih zemalja. Iako to može doneti određeni pozitivan efekat u smislu popunjavanja radnih mesta, sa sobom nosi značajne društvene, bezbednosne i kohezione pretnje. Pretpostavljam da slovački građani to percipiraju i da su toga dobro svesni. Naravno, danas se Slovačka ne suočava sa ozbiljnim prilivom izbeglica takođe zahvaljujući partnerstvu sa Srbijom. Strateško partnerstvo je još viši nivo saradnje gde obe zemlje mogu poboljšati zaštitu granica i regionalnu stabilnost kroz bližu koordinaciju u upravljanju migracijama i bezbednosti.
- Kako objašnjavate nedavni porast podrške desničarskim partijama širom evropskog kontinenta? Kakve implikacije vidite po EU?
- Ako suverenističke i patriotske snage danas rastu, to je samo prirodna reakcija građana na lidere koji ne rešavaju svakodnevne izazove ljudi, već pre virtualna i uglavnom ideološka pitanja. Nisu samo migracije postale vidljivi problem u mnogim zemljama. Možemo govoriti o razlozima kao što su pritisak troškova života i ekonomska nesigurnost, konfrontaciona spoljna i trgovinska politika, opadanje poverenja u tradicionalne partije, ograničavanje društvenih mreža za mlade i mešanje u privatnost, političke procese ili sve uži prostor za izražavanje različitih mišljenja. Izazova je mnogo, i mnogi od njih su jasno izraženi od strane Džej Di Vensa u Minhenu 2025. godine. U to vreme, lideri iz Brisela uglavnom su odbacili njegovo uokviravanje. Ali možda su ga samo odbacili jer je govorio o njima.
- Po vašem mišljenju, da li rast konzervativnih i suverenističkih pokreta u Evropi može stvoriti bolje uslove za zemlje poput Srbije koje dele stavove Slovačke o nacionalnom suverenitetu i otporu centralizaciji EU?
- Ovo je veoma složeno pitanje, jer ne zavisi samo od slovačke ili srpske situacije. Vidljivi i suptilni napori centralizacije povezani su sa razvojem svih država članica EU, posebno većih i uticajnijih. Te zemlje i njihove vlade imenuju komesare, a jednako važan trenutak su izbori za Evropski parlament, gde ljudi imaju priliku da izaberu svoje predstavnike. Put nije ignorisanje tih izbora, već učešće na njima i slobodan izbor. Međutim, generalno možemo reći da su srpsko i slovačko društvo više tradicionalna i konzervativna, i zato bi slična reprezentacija mnogo bolje i efikasnije odražavala njihove potrebe.
Ustupljene fotografije
Povezane vesti
- U kojoj meri bi porast desničarskih partija mogao da preoblikuje dinamiku unutar EU i otvori vrata za još bližu političku koordinaciju između Bratislave i Beograda?
- Porast suverenistički orijentisanih partija mogao bi da preoblikuje dinamiku EU u meri u kojoj utiču na političke agende i formiranje koalicija unutar institucija. Ako ovi pokreti nastave da stiču uticaj, oni mogu promeniti "način razmišljanja" EU i preći na veći naglasak na nacionalno odlučivanje, strože upravljanje granicama, energetsku bezbednost i fleksibilnije oblike integracije umesto dublje centralizacije. U takvom okruženju, bliža politička koordinacija između Slovačke i Srbije mogla bi postati lakša, posebno tamo gde se interesi preklapaju. Ali naša saradnja i koordinacija nisu ograničene na "lepo vreme" u EU. Naša saradnja treba da bude trajna, jaka i hrabra, a hrabrosti upravo nedostaje nekim etabliranim političkim strujama u EU. A bez hrabrosti ne možemo ići napred.
Komentari (0)