Otvoren prvi sastanak Zajedničkog upravnog odbora Okvira saradnje za održivi razvoj
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Palati Srbija danas je počeo prvi sastanak Zajedničkog upravnog odbora Okvira saradnje za održivi razvoj 2026-2030, najvažnijeg strateškog dokumenta koji usmerava saradnju sistema Ujedinjenih nacija i Srbije u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja i podršci procesu pristupanja EU.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je na otvaranju da današnji sastanak označava početak nove faze partnerstva Srbije i sistema UN, kako je naglasio, partnerstva zasnovanog na poverenju, zajedničkoj odgovornosti i jasno definisanim rezultatima.
"Živimo u vremenu dubokih i brzih promena - geopolitičke tenzije, tehnološka transformacija i brojni ekonomski izazovi preoblikuju svet brže nego ikada. Istovremeno, sve češće se dovodi u pitanje sposobnost multilateralnog sistema da ponudi efikasne odgovore na zajedničke izazove. Upravo zato Srbija ostaje čvrsto privržena sistemu UN-a i principima na kojima je ovaj sistem zasnovan. Verujemo da su dijalog i saradnja, i poštovanje međunarodnog prava, i dalje najbolji put ka izgradnji stabilnijeg, bezbednijeg i pravednijeg sveta", poručio je Đurić.
Prema njegovim rečima, za Srbiju, koja dosledno veruje u snagu multilateralizma i poštovanje međunarodnog prava, saradnja sa UN nije pitanje formalnosti, već strateško opredeljenje i važan oslonac u ostvarivanju nacionalnih i razvojnih prioriteta.
"Okvir saradnje za održivi razvoj predstavlja najkonkretniji izraz našeg partnerstva. Želim posebno da istaknem da cenimo činjenicu, što okvir saradnje prepoznaje značaj delovanja UNMIK u skladu sa Rezolucijom 1244, što je za Srbiju pitanje doslednog poštovanja međunarodnog prava i nastavka podrške miru, bezbednosti i prava svih zajednica na Kosovu i Metohiji", rekao je Đurić.
Poručio je da Srbija danas u ovaj proces ulazi kao zemlja koja se značajno promenila i da, zahvaljujući ekonomskom napretku, jačanju institucija i sve većim razvojnim kapacitetima, saradnja sa UN prirodno prelazi sa modela pretežno zasnovanog na razvojnoj pomoći, ka partnerstvu zasnovanom na znanju, inovacijama, kreiranju javnih politika i razmeni iskustava.
"Ovaj dokument je u potpunosti usklađen sa nacionalnim razvojnim prioritetima Srbije; ciljeve koje smo zajednički definisali ne posmatramo kao spoljne obaveze, već kao sastavni deo naše vizije razvoja naše zemlje. U tom smislu su za Srbiju Agenda 2030 i proces pristupanja EU međusobno komplementarni. Reforme koje sprovodimo u oblasti vladavine prava, obrazovanja, zdravstva, digitalizacije i socijalne politike istovremeno nas približavaju i ciljevima održivog razvoja i standardima EU", rekao je Đurić.
Povezane vesti
Naveo je da je, prema publikaciji Republičkog zavoda za statistiku, decenija ciljeva održivog razvoja 2015-2025 Srbije ostvarila stopu ispunjenosti ciljeva od preko 50 odsto, što zemlju stavlja iznad globalnog proseka.
"Posebno su značajni rezultati u oblastima zdravlja, smanjenja siromaštva i rodne ravnopravnosti, kao i osnaživanja žena. To nisu samo statistički pokazatelji, već konkretna potvrda da zajednički rad državnih institucija, sistema UN i svih naših partnera donosi opipljive koristi građanima", rekao je Đurić.
Dodao je da Srbija ostaje svesna izazova koji su pred njom i da zato ovaj okvir nije samo plan za narednih pet godina, već osnov za izgradnju otpornijeg i konkurentnijeg društva.
TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ
"Od danas počinje faza u kojoj će se uspeh novog Okvira saradnje meriti ne brojem usvojenih dokumenata, već konkretnim rezultatima koje će osetiti građani. Upravo zato je ovo telo od posebnog značaja. Naš zadatak nije samo da pratimo sprovođenje aktivnosti, već da obezbedimo njihovu međusobnu povezanost, strateško usmerenje i mobilizaciju resursa, sve ono što je neophodno za uspešnu realizaciju ovih ciljeva. Uveren sam da će rad ovog odbora u narednih pet godina pokazati da, kada postoje jasna vizija, zajednička odgovornost i istinsko partnerstvo, ambiciozni ciljevi mogu postati opipljivi rezultati", zakjučio je Đurić.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović istakao je da su reforme koje Srbija sprovodi radi pristupanja EU istovremeno i one koje ubrzavaju ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.
"Zbog toga mi ne posmatramo Agendu 2030. i proces evropskih integracija kao dva odvojena procesa, već kao međusobno komplementarne okvire koji vode ka istom cilju, a to je izgradnja prosperitetnijeg, inkluzivnijeg i otpornijeg društva. Upravo iz tog razloga, Srbija je prvi put sprovela proces nacionalizacije ciljeva i podciljeva održivog razvoja, kako bi praćenje napretka bilo usklađeno sa našim nacionalnim prioritetima, ali i sa evropskim standardima. Istovremeno, formiranjem operativnog tima za proces pristupanja EU, obezbedili smo snažniju političku koordinaciju i brže sprovođenje reformskih obaveza", rekao je Starović.
Naveo je da se u narednom periodu prioriteti Srbije mogu neposredno povezati sa tri strateška prioriteta okvira saradnje UN-a - prvi prioritet je niskougljenični, inkluzivni i otporni rast, drugi je ljudski kapital i blagostanje, a treći prioritet obuhvata vladavinu prava, ljudska prava i bezbednost i odgovornost institucija.
Povezane vesti
"U svim ovim oblastima prepoznajemo značajnu dodatnu vrednost UN sistema kroz ekspertsku podršku institucionalnim reformama, izgradnju kapaciteta, unapređenje ljudskih prava, jačanje nezavisnih institucija i vladavine prava, kao i slobode medija, uz aktivno učešće civilnog društva", zaključio je Starović.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mort ocenila je da je danas strateško usmerenje važnije nego ikada, navodeći da živimo u vremenu dubokih poremećaja i velikih pritisaka na multilateralni sistem – od opasnog narušavanja međunarodnog prava i produbljivanja geopolitičkih podela, do sve većeg broja sukoba i ubrzane trke u naoružanju.
"Jedno je sigurno, Ujedinjene nacije u Srbiji ostaju posvećene tome da nastave da ostvaruju rezultate kvalitetno i efikasno. Pred Srbijom je u 2026. godini intenzivan program rada: snažan fokus na ekonomski razvoj i investicije, unapređenje socijalnih politika, kontinuirani rad na pristupanju Evropskoj uniji i sprovođenju reformske agende, kao i predstojeći izborni period", rekla je Mort.
Ocenila je da je Srbija ostvarila značajan napredak u sprovođenju Agende 2030, što potvrđuju razvojni pokazatelji tokom protekle decenije.
"Pozivam Srbiju da razmotri mogućnost da ove uspehe predstavi na globalnoj sceni podnošenjem Dobrovoljnog nacionalnog izveštaja na Političkom forumu na visokom nivou naredne godine. Srbija ima važnu priču da ispriča – može da pokaže kako zeleni rast, socijalna uključenost i lokalne inovacije mogu zajedno doprineti ostvarivanju održive budućnosti", rekla je Mort.
Poručila je da je zajednički cilj jasan - da se podrži održivi razvoj Srbije i ubrzaju reformski procesi.
U okviru sastanka su predstavljeni i rezultati, ključni izazovi i naučene lekcije iz Okvira saradnje 2021-2025, kao i Pregled Okvira saradnje 2026-2030. Sastanku su prisustvovali i predstavnici UNDP, UNHCR, UNICEF, SZO, FAO, UNOPS, kao i predstavnici Vlade Srbije i više srpskih ministarstava.
Komentari (0)