Krstić i Petrov za Euronews Srbija: Od Klastera 3 i Vučićevih poruka do sukoba Irana i SAD i finala Svetskog prvenstva
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Politička dešavanja u Srbiji, eskalacija sukoba na Bliskom istoku, promene u mađarskom državnom vrhu, ekonomske teme i završetak Svetskog prvenstva obeležavaju aktuelna dešavanja u zemlji i svetu. U fokusu su poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića o evropskim integracijama, državnim prioritetima, političkom dijalogu i izborima, dok međunarodnu javnost zaokuplja nastavak sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, uz sve češće pominjanje uloge Rusije i predsednika Vladimira Putina.
Među političkim temama izdvajaju se ocene da je Srbija stub evropske stabilnosti i da se nalazi u diplomatskoj ofanzivi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Lapovu poručio da je pred državom veliki ispit, dok je u obraćanjima istakao da je napredak Srbije važniji od otvaranja novih klastera u procesu evropskih integracija. Govorio je i o prioritetima države, najavio novčanu podršku građanima od 1. septembra, a poručio je i da će izbori biti kraj za blokadere.
U javnosti su aktuelne i rasprave o političkom dijalogu, uz pitanje zbog čega predsednik Vučić u ovom trenutku poziva na razgovore sa političkim akterima. Istovremeno, pažnju privlače dešavanja u Mađarskoj, gde su potpisane izmene Ustava, a nakon smene Tamaša Šuljoka dolazi do promena na mestu predsednika države.
Jedna od glavnih svetskih tema ostaje kriza na Bliskom istoku. Nastavljeni su američki napadi krstarećim raketama na iranske mostove, vojne baze i elektroenergetsku infrastrukturu, dok se ocenjuje da je mir u regionu i dalje daleko. U fokusu su i navodi da je Moskva dostavila ključne podatke Teheranu, kao i tvrdnje da su Iranci, preko ruskog predsednika Vladimira Putina, uspeli da probiju američki odbrambeni štit i izvedu napade u kojima su stradali američki vojnici.
Među aktuelnim temama je i završetak Svetskog prvenstva, koje je ocenjeno kao spektakularno. Ipak, proslava nije protekla bez kontroverzi, pošto su, prema navodima, argentinski reprezentativci tokom ceremonije sve vreme bili okrenuti leđima novim svetskim šampionima.
Pažnju javnosti privlače i velike gužve na graničnim prelazima, gde su na ulazu u Srbiju formirane kolone vozila duge i do deset kilometara. Pored toga, aktuelne su i najnovije informacije iz sporta, kulture, biznisa i društva, koje nastavljaju da obeležavaju dnevna dešavanja.
Aktuelna dešava su za Euronews Srbija komentarisali profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vladan Petrov i marketinški stručnjak, Nebojša Krstić.
Povezane vesti
Krstić je ocenio da su Argentinci zasluženo izgubili finale Svetskog prvenstva i poručio da ne razume njihov potez da tokom ceremonije dodele medalja budu okrenuti leđima novim svetskim šampionima. Govoreći o organizaciji turnira, istakao je da je spektakl na američkom kontinentu bio očekivan, da FIFA na taj način želi da popularizuje fudbal u Sjedinjenim Američkim Državama i da ne vidi ništa sporno u marketinškim sadržajima i pauzama koje su izazvale brojne kritike.
Euronews Srbija
"Ne razumem zašto su Argentinci okretali leđa kada su pošteno izgubili. Utakmica jeste bila pomalo dosadna i više strateška, sa mnogo igre na sredini terena, ali su bili lošija ekipa i zasluženo su izgubili. Ne znam zašto se ljute. Španci su stvarno bili najbolja ekipa na celom turniru. Žao mi je što nije bilo Srbije, ali nas je to, s druge strane, oslobodilo nervoze da li ćemo da izgubimo i sa koliko. FIFA očigledno želi da popularizuje fudbal u Americi, gde on nije među najvažnijim sportovima, i da od toga napravi veliki biznis, jer je fudbal svuda u svetu biznis. Ne vidim zašto se kritikuju pauze i marketing. Dobro je praviti spektakl, a posebno je važno što su sve poruke na stadionu bile pozitivne i humane, bez uvreda i negativne atmosfere. To je nešto što bismo i mi mogli da naučimo", rekao je Krstić.
Petrov je ocenio da ovogodišnje Svetsko prvenstvo pokazuje koliko je reprezentativni fudbal u Srbiji trenutno daleko od samog svetskog vrha, ističući da, osim finalne utakmice, nije pratio ostatak turnira. Podsetio je na period kada je Dragan Stojković Piksi preuzeo reprezentaciju i pobedu nad Portugalijom, ali je naglasio da Srbija nije uspela da održi kontinuitet rezultata. Govorio je i o samom finalu, ocenivši da je Španija zasluženo slavila, ali i da je kod odlučujućeg gola odgovornost delom na golmanu Argentine. Osvrnuo se i na razvoj modernog fudbala, ulogu golmana i karijeru Lionela Mesija.
"Osim finalne utakmice nisam odgledao nijednu sekvencu bilo koje druge utakmice. Delom jeste bilo razočaranje što Srbije nema na prvenstvu, ne u smislu da sada neću da gledam fudbal, već zato što se vidi koliko su organizacija, atmosfera i kvalitet ekipa koje su igrale finale svetlosnim godinama ispred našeg reprezentativnog fudbala. Setio sam se 2021. godine i dolaska Dragana Stojkovića Piksija, kada smo posle pobede nad Portugalijom bili u velikoj euforiji i mislili da smo napravili veliki iskorak. Međutim, kasnije se pokazalo da nismo sposobni da na tom najvišem nivou funkcionišemo u kontinuitetu i zato nas danas nema na ovakvim takmičenjima", naveo je te dodao:
"Španija je bila bolja i zasluženo je pobedila, ali mislim da je kod gola odgovornost i na golmanu, jer je lopta u njegovom prostoru. Primećujem i da je fudbal mnogo evoluirao - brži je, dinamičniji i marketinški razvijeniji, dok su golmani postali praktično jedanaesti igrači. Ipak, čini mi se da danas ima sve manje onih vrhunskih golmana koji pre svega znaju da brane. A kada vidim Lionela Mesija, koji i u tim godinama pokazuje kakav je majstor, nameće se pitanje kada najveći sportisti treba da odluče da se povuku, kako ne bi ostali nadomak vrha, a bez najvećih trofeja“, rekao je on.
Evropske integracije Srbije
Kada je reč o tome da Srbija želi da nastavi evropske integracije, Krstić ističe da je otvaranje novih klastera trenutno pre svega političko, a ne tehničko pitanje. Naveo je da Srbija treba da nastavi sa reformama bez obzira na dinamiku pregovora sa Evropskom unijom, ocenivši da ekonomski razvoj zemlje nije uslovljen otvaranjem klastera. Govoreći o odnosima sa EU, osvrnuo se i na pitanje Rusije i saradnje Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Mi hoćemo da nastavimo evropske integracije, pitanje je da li to hoće druga strana. Danas je potpuno ogoljeno da su u pitanju politički razlozi, a ne to da Srbija nije ispunila obaveze. Čak i naši opozicionari priznaju da nema mnogo toga što nismo uradili, već je reč o političkom uslovljavanju pojedinih država članica. Ohrabruje to što među njima nisu najjače i najuticajnije zemlje Evropske unije, niti sama Evropska komisija, ali zbog pravila konsenzusa i glasovi manjih država imaju težinu. Srbija treba da nastavi da radi svoj posao, da unapređuje sistem i sprovodi reforme, jer je to korisno bez obzira na to da li će neki klaster biti otvoren ili ne", rekao je te dodao:
Povezane vesti
"Naš ekonomski rast nije vezan za otvaranje klastera i zato ova tema više nije sudbinska kao ranije. Smatram da je lopta sada u dvorištu Evropske unije. Što se tiče Rusije, mislim da pitanje sankcija više nije u prvom planu i da evropske partnere trenutno više zanima to što Srbija otvara pregovore o strateškom partnerstvu sa Sjedinjenim Američkim Državama nego činjenica da nije uvela sankcije Rusiji".
Profesor Petrov ocenio je da se proces proširenja Evropske unije prema državama Zapadnog Balkana danas pre svega vodi političkim, a ne pravnim kriterijumima. Istakao je da Srbija ne bi trebalo da odustane od evropskog puta uprkos tome što Klaster 3 nije otvoren, ocenivši da je najveći izazov zapravo u samoj Evropskoj uniji, koja, prema njegovim rečima, prolazi kroz period unutrašnjih promena i traži novi položaj u međunarodnim odnosima. Osvrnuo se i na reforme u oblasti vladavine prava, kao i na početak strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
Euronews Srbija
"Kada je reč o Evropskoj uniji i procesu proširenja, uspeh se formalno meri pravno-političkim aršinima, ali je sada potpuno jasno da preovlađuju politički kriterijumi. To ne treba shvatati ni lično ni kao ucenu pojedinih država članica, već kao odraz trenutka u kojem se nalazi sama Evropska unija. Ona očigledno mora da sprovede ozbiljnu unutrašnju reformu, jer se poslednji put proširila do granice svojih kapaciteta i sada traži novi model funkcionisanja u svetu koji postaje sve više policentričan. Evropska unija mora da pronađe i određeni stepen svoje autonomije. Naravno da bi bilo dobro da je Srbija otvorila Klaster 3, posebno zato što se on najvećim delom odnosi na vladavinu prava, izborne zakone i reformu pravosuđa", naveo je.
Smatra da je Srbija u tim oblastima uradila gotovo sve što je bilo potrebno.
"Zato me čude pojedine ocene o navodnom nazadovanju, posebno kada je reč o tužilaštvu i reformama pravosuđa, jer smatram da su poslednje izmene ipak predstavljale napredak u odnosu na raniji period. Važno je da Srbija ne izgubi iz vida svoj glavni pravac i da nastavi reformski proces, bez obzira na trenutne političke okolnosti. Istovremeno, značajno je što je upravo u ovom periodu pokrenut strateški dijalog između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, što predstavlja novu okolnost u međunarodnim odnosima naše zemlje", rekao je Petrov.
Celo gostovanje i analizu ostalih aktuelnih dešavanja pogledajte u gore priloženom liknu.
Komentari (0)