Da li je sednica uslov za raspisivanje izbora? Predlog podnela opozicija, sednica sazvana na zahtev 109 poslanika SNS
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Narodni poslanici danas razmatraju predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, koji je još 13. februara podnelo 62 poslanika opozicije. Na dnevnom redu sednice nalazi se samo jedna tačka - rasprava o ovom predlogu, nakon koje će uslediti glasanje.
Savo Simić iz Instituta za političke studije rekao je da postoji mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora i bez glasanja o nepoverenju Vladi. Kako je objasnio, ukoliko bi Vlada podnela ostavku, a Skupština u roku od 30 dana ne bi izabrala novu vladu, automatski bi usledilo raspisivanje vanrednih izbora.
"Međutim, mehanizam prema kojem bi predsednik Republike mogao da raspusti Skupštinu na predlog Vlade onemogućen je upravo zato što nije održana sednica o nepoverenju Vladi. Ta sednica je započeta još u februaru, na inicijativu opozicionih poslanika, a zatim je odložena za april. Međutim, zbog nedostatka radnog kvoruma od 84 poslanika, do sada nikada nije održana. I ja mislim da se zapravo radi o mogućnosti da se taj mehanizam oslobodi, kako bi vladajuća većina zapravo mogla da raspiše izbore kada to nađe za shodno", rekao je Simić.
Dodaje da je važno istaći da u Srbiji od devedesetih godina na nacionalnom nivou nije bilo izglasavanja nepoverenja Vladi.
Euronews
On je podsetio da je jedini takav slučaj zabeležen na saveznom nivou 1992. godine, kada je Vlada Milana Panića izgubila podršku zbog vođenja politike suprotne stavovima tadašnje vladajuće većine. Kako je istakao, na nacionalnom nivou do sada nije bilo izglasavanja nepoverenja Vladi.
"Da bismo imali odvojene parlamentarne i predsedničke izbore, to je, zapravo, kalkulacija vladajuće većine; oni se mogu održati zajedno ili odvojeno. Mislim da su redovni parlamentarni izbori predviđeni za novembar 2027. godine, a da su predsednički izbori predviđeni za mart, kada bi trebalo da budu raspisani", rekao je on naglašavajući da to zavisi od kalkulacije vladajuće većine.
Ipak, smatra da će, sudeći po izjavama predsednika Republike, parlamentarni i predsednički izbori biti održani odvojeno. Kako navodi, parlamentarni izbori mogli bi da budu održani u septembru ili oktobru, dok bi predsednički bili planirani za decembar ili januar naredne godine.
"Mi danas živimo u periodu permanentne kampanje"
Komentarišući tehnike izborne kampanje, poput velikih skupova i kampanje "od vrata do vrata“, rekao je da se ta dva načina vođenja kampanje međusobno ne isključuju.
Povezane vesti
"Vi možete imati velike skupove i kampanju od vrata do vrata. Međutim, različite su vrste utisaka koje se ostavljaju. U velikim gradovima skupovi su medijski propraćeni.Oni nemaju nameru da ubede birače koji su prisutni, jer su oni već podrška, već ostavljaju utisak u javnosti da politička grupacija koja je organizovala skup ima ubedljivu većinu u biračkom telu", rekao je sagovornik.
Što se tiče kampanje 'od vrata do vrata', kako kaže, ona nije toliko medijski propraćena, jer prosto nije moguće ispratiti sva dešavanja.
Dodaje da smatra da je kampanja "od vrata do vrata“ pre svega usmerena na neopredeljene birače, koji još nisu sigurni da li će glasati za određenu stranku. Istovremeno, ističe da stranke na taj način procenjuju koliku podršku među biračima i dalje imaju.
Euronews
"Mi danas živimo u periodu permanentne kampanje. Kampanja se vodi mnogo pre nego što budu raspisani naredni parlamentarni izbori", konstatovao je Simić.
Komentarišući u koliko bi kolona opozicija mogla da nastupi na izborima, ocenio je da bi mogla da se organizuje u dve veće kolone.
"Jedna je proevropska, odnosno Platforma za evropsku Srbiju, u kojoj se nalaze Pokret slobodnih građana, Stranka slobode i pravde i Srbija centar (SRCE). Međutim, vidimo da Zeleno-levi front, koji inače ide uz tu koaliciju, neće učestvovati na izborima, jer želi da podrži studentsku listu. Narodni pokret Srbije se još nije izjasnio u kom će formatu nastupiti. Generalno, ta levo orijentisana opozicija ima dobru koheziju", rekao je Simić.
Što se tiče desno orijentisane opozicije, Simić je rekao da su i na parlamentarnim izborima 2023. godine imali problema da nastupe na jedinstvenoj koalicionoj listi.
Povezane vesti
"Tada su Zavetnici, Dveri, Novi DSS i POKS pokušali da formiraju predizbornu koalicionu listu, ali u tome nisu uspeli. Po svemu sudeći, čini mi se da ni sada neće uspeti, jer se, recimo, deo POKS-a izdvojio iz poslaničke grupe Novog DSS-a. Takođe, postoje i animoziteti između Novog DSS-a i pokreta Mi - Glas iz naroda", rekao je Simić-
Simić kaže da se ključni problemi na desnici pre svega odnose na animozitete među funkcionerima, ali i na pitanje da li će pojedine desničarske stranke biti spremne na saradnju sa levo orijentisanom opozicijom, što vidi kao glavnu prepreku za njihovo zajedničko delovanje.
"Mislim da će desnica sigurno nastupiti na više izbornih lista, što, u situaciji ukrupnjavanja političke scene, nije dobro za nju", zaključio je Simić.
Ceo razgovor pogledajte u video klipu na početku teksta.
Komentari (0)