Vukadinović i Čomić o izborima: Da li će biti spojeni, šta znači izlazak SPS-a i gde je studentska lista

Predstojeći izbori, njihov termin, mogućnost spajanja parlamentarnih i predsedničkih izbora, kao i pozicija opozicije i studentske liste, bile su neke od tema razgovora sa političkim analitičarem Đorđem Vukadinovićem i bivšom političarkom Gordanom Čomić. Sagovornici su se osvrnuli i na odluku Socijalističke partije Srbije da na izbore izađe samostalno, kao i na pitanje koliko vremena studentska lista ima da se politički pozicionira.

Vukadinović: Vlast je nametnula pitanje kada će biti izbori, umesto kakvi će biti

Đorđe Vukadinović ocenjuje da su dosadašnje informacije o izborima uglavnom tehnički korektne, ali da građanima i dalje nije jasno šta ih konkretno očekuje. Posebno ističe mogućnost koja se, kako kaže, gotovo uopšte ne pominje – da parlamentarni i predsednički izbori ipak budu održani u isto vreme.

"Rok za održavanje parlamentarnih izbora od trenutka raspisivanja je između 45 i 60 dana, dok je kod predsedničkih izbora taj rok između 30 i 60 dana. To ostavlja mogućnost da predsednik, nakon što raspiše parlamentarne izbore, nekoliko dana kasnije podnese ostavku i da se raspišu i predsednički izbori. To bi tehnički moglo da se uklopi“, kaže Vukadinović.

On podseća da je predsednik Aleksandar Vučić ranije govorio da će izaći u susret zahtevima opozicije i da bi parlamentarni i predsednički izbori trebalo da budu odvojeni. Međutim, Vukadinović smatra da je mnogo važnije od toga šta se javno govori, politička procena vlasti.

"Ne znam više ni šta su zahtevi opozicije, niti koje opozicije. Vučić će izaći u susret svojoj proceni i to je ono što on sve vreme govori, ja ću im učiniti, ja ću im izaći u susret. Suština je da on procenjuje kada mu izbori odgovaraju“, navodi Vukadinović.

Prema njegovoj oceni, vlast je uspela da pitanje datuma izbora postavi kao centralnu političku temu, dok se mnogo manje govori o samim izbornim uslovima.

"Mi izlazimo na izbore pod istim uslovima kao i na prethodne, a sada se odjednom niko ne buni. Bilo je ‘kuku, lele, grozni uslovi’, i ja mislim da jesu grozni. Mislim da ne omogućavaju demokratske i fer izbore. Ali je vlast vešto uspela da nametne temu kada će izbori, umesto kakvi će biti izbori“, kaže on.

Vukadinović dodaje da ga upravo zbog toga ne bi iznenadilo da vlast napravi još jedan potez koji se trenutno gotovo uopšte ne pominje.

Euronews

"Ako je moglo da bude iznenađenja oko svega ovoga, zašto ne bi bilo iznenađenja i oko toga da se kaže: evo, biće i predsednički izbori, pa da sve rešimo odjednom? To će opet zavisiti od njegove procene, od toga da li postoji odgovarajući kandidat, a ne od toga šta želi ili ne želi opozicija“, smatra Vukadinović.

Kada je reč o mogućem datumu parlamentarnih izbora, on ocenjuje da će odluka pre svega zavisiti od političkog konteksta, a manje od samih zakonskih rokova.

"Ako se tokom avgusta reši niz stvari, što je za očekivati, datum izbora se već može dosta precizno proceniti. Predsednik je rekao kada u septembru počinje isplata pomoći, pa je praktično jasno da će izbori biti raspisani pre toga. Ostalo su zakonski rokovi“, objašnjava Vukadinović.

On se osvrće i na jednu, kako kaže, "zanatski zanimljivu“ dilemu: šta bi se dogodilo ukoliko predsednik najpre raspiše parlamentarne izbore, a zatim podnese ostavku.

"Ako prvo raspiše izbore, pa potom podnese ostavku, ko vrši funkciju predsednika? Ako bi, pak, prvo podneo ostavku, ko bi onda raspisao izbore? To su dve zanimljive stvari sa stanovišta procedure. Ne mislim da je to ozbiljan problem, više govorim kao neko ko voli da se bavi tim detaljima“, kaže Vukadinović.

Spajanje izbora moglo bi da odgovara vlasti

Govoreći o mogućnosti da prvi krug predsedničkih izbora bude održan zajedno sa parlamentarnim, Vukadinović ocenjuje da bi takav scenario mogao da odgovara vlasti.

"Iskreno, ja bih to uradio da sam na njihovom mestu. Ne bi bilo ni nezakonito ni neustavno. Problem je što ni vlast ni opozicija trenutno nemaju idealnog predsedničkog kandidata, ali je Vučiću mnogo lakše da ga pronađe. Koga on podrži, taj će imati podršku velikog dela birača koji inače glasaju za vlast“, navodi Vukadinović.

Prema njegovom mišljenju, opoziciji bi bilo znatno teže da se dogovori oko jednog kandidata, dok bi vlast mogla relativno jednostavno da pronađe osobu koju bi Vučić podržao.

Euronews Srbija

"Meni je teško da zamislim scenario u kojem opozicija uspeva da se dogovori oko zajedničkog predsedničkog kandidata. Vučiću bi bilo elegantnije da se sve spakuje u dva listića – jedan za parlament, drugi za predsednika kojeg bi on predložio“, smatra Vukadinović.

On ipak priznaje da bi održavanje predsedničkih izbora istovremeno sa parlamentarnim moglo dodatno da mobiliše birače, ali ocenjuje da je teško očekivati veću motivaciju od one koju već proizvode parlamentarni izbori.

Posebno iznenađenje za njega predstavlja odluka SNS-a da na izbore ne izađe zajedno sa SPS-om.

"Mislio sam da će ići zajedno, da bi taj par bio zaokružen. Sada je pitanje da li se SPS pokušava izvući iz tog zagrljaja i sačuvati autonomiju ili je Vučić procenio da mu SPS više nije potreban i da može sam“, kaže Vukadinović.

Euronews Srbija

On navodi nekoliko mogućih objašnjenja za odluku socijalista. Jedno je, kako kaže, da SPS pokušava da očuva sopstveni identitet i politički prostor. Drugo je mogućnost da samostalnim nastupom pokušaju da privuku birače koji su nezadovoljni SNS-om, a sebe doživljavaju kao tvrđe nacionalno ili prorusko biračko telo.

"Postoji i treća mogućnost, koja meni možda najviše miriše: da je Vučić zaključio da može sam, da mu SPS ne treba i da može da uzme još neki procenat njihovih birača. Ako SPS prođe, proći će; ako ne prođe, on neće mnogo plakati“, ocenjuje Vukadinović.

On upozorava da će SPS tokom kampanje biti u specifičnoj poziciji.

"SPS ne može sada, posle toliko godina u vlasti, da glumi velike revolucionare. S druge strane, Vučićeva teza da će se svi koji nisu na njegovoj listi na kraju udružiti protiv njega direktno pogađa i SPS. Oni imaju cenzus, prema našim istraživanjima komotan, ali pitanje je šta će biti posle mesec ili dva kampanje u kojoj će se svakodnevno govoriti da su svi sa druge strane“, kaže Vukadinović.

Čomić: Dobro je što SPS izlazi samostalno

Gordana Čomić drugačije posmatra odluku SPS-a da na parlamentarne izbore izađe samostalno. Ona podseća da socijalisti imaju dugu tradiciju samostalnog izlaska na izbore.

"SPS stalno izlazi samostalno na parlamentarne izbore. Oduvek je izlazio tako, sa strankama sa kojima je u koaliciji na sopstvenoj listi. Nikada nije izašao drugačije nego kao SPS“, kaže Čomić.

Ona smatra da odluku treba posmatrati i kroz ponašanje biračkog tela koje je tradicionalno vezano za SPS.

"Postoji jedan poseban soj birača, ja ih zovem ‘originali SPS-a iz devedesetih’. Oni su emocionalno vezani za SPS. Posle 2012. godine veliki broj njih je prestao da izlazi na izbore. Oni sede kod kuće i čekaju da SPS uradi nešto posebno da bi ponovo dobili motiv da glasaju“, objašnjava Čomić.

Prema njenoj oceni, određeni pomaci u ponašanju tog biračkog tela mogli su se videti i na pojedinim lokalnim izborima.

"Kada gledate biračka mesta na kojima SPS tradicionalno ima uporište, pojave se neke brojke koje nama, ljudima koji se zanatski bavimo izborima, odmah privuku pažnju. Nemam sve podatke da bih izvela konačan zaključak, ali moja intuicija kaže da je dobro što SPS ide posebno i što je nastavio da ide posebno“, navodi Čomić.

Ona, međutim, upozorava da bi atmosfera u kojoj se političke stranke predstavljaju kao nepotrebne mogla dugoročno imati ozbiljne posledice.

"Sve što se sada dešava može da ide u korist i SPS-u i SNS-u, a na štetu onih koji smatraju da nam politika kao zanat ne treba, da nam ne trebaju stranke i da sve može drugačije. Oni su videli kako se to radi. To će na kraju biti jako skupo“, smatra Čomić.

Vukadinović: Studentska lista ima veliki potencijal, ali i ozbiljne probleme

Govoreći o studentskoj listi, Vukadinović smatra da joj kratka kampanja može predstavljati prednost u početku, ali da će vremenom odsustvo jasnog političkog identiteta postajati sve veći problem.

"Pitanje je da li njima uopšte treba politička identifikacija, jer to onda podrazumeva opredeljivanje o različitim konkretnim političkim temama. Kratkoročno to može biti prednost, ali pre ili kasnije postaje balast. Doći će trenutak kada će neko pitati: dobro, šta vi konkretno mislite o ovome ili onome?“, kaže Vukadinović.

On objašnjava da kraća kampanja više odgovara vlasti, dok duža može biti korisnija opoziciji.

"Vlast je stalno u kampanji i ima sve resurse kampanje. Kada se izbori raspišu, opozicija ipak dobija određeni prostor. Mora da se pojavi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, mora imati određenu zastupljenost i glas opozicije, makar prigušen, mora da se čuje“, navodi Vukadinović.

Studentskoj listi, prema njegovim rečima, najveću snagu trenutno daje činjenica da je veliki broj građana doživljava kao moguću alternativu vlasti.

"Njihovi glasovi su u velikoj meri reaktivni. To su ljudi koji su ljuti i nezadovoljni vlašću, a frustrirani su i time što opozicija svih ovih godina, po njihovom mišljenju, nije dovoljno uradila. To je jezgro njihovih glasova“, ocenjuje on.

Tanjug/Dragan Kujundžić

Dodaje da deo birača koji podržava studentsku listu trenutno prelazi preko njenih drugih slabosti jer u njoj vidi mogućnost smene vlasti.

"Glavni generator njihove snage jeste antirežimski, antivučićevski impuls. To nije mali vetar, to je glavno pogonsko gorivo tog pokreta. Sve drugo je mnogo problematičnije“, kaže Vukadinović.

Kao jedan od problema navodi način izbora kandidata, retoriku dela pristalica studentske liste, ali i odnos prema postojećoj opoziciji.

"Bilo je mnogo spornih poteza i gestova od strane onih koji podržavaju studentsku listu. Ali želja da se konačno pojavi snaga koja može ili deluje kao da može da ugrozi režim toliko je jaka da njihove pristalice zbog toga zatvaraju oči pred tim problemima“, smatra on.

Vukadinović posebno upozorava na činjenicu da se postojeća opozicija, kako kaže, često stavlja u isti koš sa ljudima koji su godinama bili stvarni sateliti vlasti.

„Ne treba potceniti deset, dvanaest ili četrnaest godina ozbiljnog mobinga opozicije i maltretiranja opozicije u javnosti i institucijama. I sada odjednom dolazi poruka: sklonite se. Nemam ništa protiv ako je to procena, ali bez dogovora, bez makar zajedničkog dogovora oko kontrole izbora, članova biračkih odbora i sličnih stvari, to može biti ozbiljan problem“, kaže on.

Detaljno gostovanje pogledajte u videu na početku teksta ili na našem Jutjub kanalu.