Tektonske promene u raspodeli moći: Zašto je duh nesvrstanosti danas važniji nego ikad?

Beograd je ponovo, baš kao i pre više od šest decenija, postao epicentar globalne diplomatije i mesto okupljanja stranih lidera koji dele viziju pravednijeg međunarodnog poretka. U glavnom gradu Srbije održava se svečani komemorativni sastanak posvećen obeležavanju šezdeset pete godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.

Ovaj izuzetno važan međunarodni skup, koji u fokus svetske javnosti vraća osnovne principe na kojima je zasnovan ovaj istorijski pokret u jeku Hladnog rata, svečano su otvorili predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednica Ugande Džesika Alupo. Sastanci na najvišem političkom nivou, kao i brojne plenarne sesije na kojima se raspravlja o ključnim globalnim izazovima današnjice, održavaju se u reprezentativnom zdanju Palate Srbija, čijim su prostranim hodnicima danas ponovo odjekivale snažne ideje o potpunom suverenitetu, trajnom miru i jednakosti svih suverenih država.

U svom uvodnom i veoma zapaženom obraćanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je neprocenjivu istorijsku vrednost i trajnu aktuelnost Pokreta nesvrstanih. On je naglasio da u današnjem duboko podeljenom i turbulentnom svetu upravo ovaj pokret ostaje najvažnije uporište i najsnažniji bastion multilateralizma. Prema njegovim rečima, države članice Pokreta nesvrstanih ostaju duboko i suštinski posvećene osnovnim načelima Ujedinjenih nacija. To su, kako je naglasio, upravo ona načela koja svima garantuju da sve nezavisne zemlje na kompleksnoj globalnoj sceni imaju potpuno istu moralnu težinu, bez ikakvog obzira na njihovu geografsku veličinu, broj stanovnika ili na njihovo ukupno materijalno bogatstvo i vojnu moć.

Posebnu i veliku pažnju predsednik Vučić posvetio je izuzetno važnom pitanju teritorijalnog integriteta naše zemlje. On je iskoristio ovu svečanu međunarodnu priliku da se iskreno i duboko zahvali na činjenici da veliki broj država članica Pokreta nesvrstanih dosledno i nepokolebljivo poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije u ovim veoma izazovnim vremenima za međunarodno pravo. Kako bi dodatno osnažio svoju jasnu diplomatsku poruku, srpski predsednik je prisutne zvanice podsetio na izuzetno mudre reči jednog od slavnih osnivača Pokreta nesvrstanih, prvog premijera nezavisne Indije Džavaharlala Nehrua.

"Svet ne treba da se deli na sluge i gospodare. Još tada je definisan moralni kompas kojim se većina čovečanstva vodi i danas", podsetio je Vučić. "U vremenu kada se temelji globalnog poretka tresu pred naletima selektivnog pristupa međunarodnom pravu, Pokret nesvrstanih ostaje najsnažnije uporište multilateralizma, braneći ideju da svet mora da pripada svima, a ne samo onima čija je ekonomska ili vojna moć trenutno nadmoćna", izjavio je predsednik Srbije. On je jasno podvukao da je svetu danas pre svega neophodan mir, do kojeg se isključivo stiže otvorenim dijalogom.

Tanjug/Jadranka Ilić

Potpredsednica Ugande Džesika Alupo, koja na ovom skupu ponosno predstavlja državu koja trenutno i predsedava Pokretom nesvrstanih, ponudila je izuzetno zanimljiv analitički osvrt na duboke istorijske korene i ideološku suštinu same organizacije. Ona je u svom zvaničnom govoru ocenila da je Pokret nesvrstanih prvenstveno nastao kao direktan i nužan odgovor na oštre podele u međunarodnim odnosima, te da je njegov primarni cilj od samog početka bio da te velike razorne podele adekvatno ispravi.

Prema njenim rečima, kroz bogatu i prečesto surovu ljudsku istoriju, jasno su se pokazale i velike prednosti ali i veoma ozbiljne mane sasvim različitih društvenih i ekonomskih sistema širom planete. Iz tog objektivnog razloga, ona smatra da je savremenom svetu danas nasušno potrebna jedna pametna, fleksibilna i uravnotežena mešavina više različitih ekonomskih sistema, a to je upravo onaj model međudržavne saradnje koji Pokret nesvrstanih nudi na međunarodnoj sceni.

"Kada je došlo do dezorijentacije u pogledu toga da li ste ili ste kapitalista ili ste socijalista, mi smo racionalno rekli ne. Rekli smo da su nam potrebna oba u određenoj meri. Iz toga imamo forum Pokreta nesvrstanih", istakla je slikovito Džesika Alupo.

Tanjug/Jadranka Ilić

Tokom čitavog trajanja aktuelnog samita planirano je i realizuje se više veoma važnih bilateralnih sastanaka sa mnogobrojnim članovima inostranih delegacija koje borave u prestonici i visokim predstavnicima domaćih vlasti. Ceo ovaj značajni diplomatski i politički događaj završava se duboko simboličnim činom - svečanim sađenjem drveta u prelepom beogradskom Parku prijateljstva smeštenom na Ušću. Ovaj plemeniti tradicionalni gest predstavlja predivnu i snažnu direktnu sponu sa prošlošću, imajući u vidu da je potpuno ista simbolična tradicija ispoštovana i pre tačno šezdeset pet godina prilikom održavanja te prve istorijske konferencije.

Tektonske promene i multipolarni svet

O ogromnom značaju i pravoj težini ovog jedinstvenog događaja, ali prvenstveno o neospornoj aktuelnosti ideja na kojima on i danas čvrsto počiva, za Euronews Srbija govorio je ugledni diplomata i univerzitetski profesor Puran Čandra Pandej. Analizirajući dramatičnu promenu svetske političke klime, uvaženi gost je posebno istakao opštepoznatu činjenicu da su se od daleke 1961. godine pa sve do danas dogodile zaista tektonske promene u globalnoj raspodeli moći. Profesor podseća da su čvrsti izvorni principi nesvrstanosti bili izuzetno duboko utemeljeni u gruboj i surovoj realnosti Hladnog rata. U to specifično vreme države su masovno odbijale da se svrstaju uz bilo koju od dve tadašnje dominantne vojne velesile - Sjedinjene Američke Države sa jedne, ili veliki Sovjetski Savez sa druge strane.

Ipak, eminentni diplomata jasno ukazuje na tri ključne istorijske promene koje su trajno i nepovratno oblikovale naš današnji savremeni svet. Prva kolosalna promena je apsolutni kraj Hladnog rata. Druga izuzetno velika promena je nagli i nezaustavljivi rast multipolarizma. Treća promena, verovatno i uslovno najsloženija, odnosi se direktno na nepobitnu činjenicu da države danas ekonomski u ogromnoj meri zavise od više različitih dominantnih centara moći, pre svega zbog komplikovanih globalnih procesa intenzivne proizvodnje, stalne potrošnje i održavanja globalnih lanaca snabdevanja.

Profesor Pandej tačno i argumentovano primećuje da mi danas zapravo živimo u specifičnom multipolarnom svetu dvadeset prvog veka. U takvom izrazito složenom međunarodnom sistemu novog doba, mnogobrojne države veoma pažljivo grade svoje kompleksne međusobne odnose kroz jedan vrlo specifičan politički balans. One to čine balansirajući između surove međunarodne konkurencije i preko potrebne ekonomske saradnje, a sve u zavisnosti od toga da li se njihovi uski nacionalni interesi u nekom datom trenutku preklapaju ili potpuno direktno sukobljavaju sa ostalim globalnim i regionalnim igračima na međunarodnoj sceni.

Odgovarajući na zanimljivo i važno pitanje o stvarnoj sposobnosti samog Pokreta da se danas adekvatno prilagodi svim onim modernim geopolitičkim izazovima, profesor sasvim nedvosmisleno tvrdi da aktuelni Pokret nesvrstanih i dalje ostaje izuzetno moćan, veoma relevantan i bitan faktor mira. Kao svoj glavni argument, on veoma ponosno navodi neverovatan statistički podatak da je ova međunarodna asocijacija i dalje ubedljivo najveći globalni pokret na planeti koji deluje potpuno izvan zvaničnog okrilja i utvrđenog sistema samih Ujedinjenih nacija.

Profesor posebno podvlači enorman značaj Pokreta nesvrstanih za dinamični afrički kontinent, podsećajući da je u vreme samog osnivanja na tom kontinentu postojalo svega dvadeset sedam nezavisnih država, dok ih danas ponosno ima čak pedeset četiri. On objektivno i sasvim otvoreno priznaje da je sam Pokret ipak imao određenih jasnih problema i vidljivih poteškoća u iskrenim naporima da se potpuno i bezbolno prilagodi modernim svetskim političkim i ekonomskim realnostima. Uprkos svim modernim krizama, suštinski i nepokolebljivi pacifistički duh Pokreta nesvrstanih nastavlja da neumorno širi vidike svim malim zemljama širom naše planete, nudeći im dragocen, očajnički potreban prostor za jačanje njihove nezavisnosti u vremenima beskrajnih konflikata, stalnih previranja i velikih ekonomskih neizvesnosti.