Izborna trka za svaki glas: Zašto je biračko pravo dijaspore postalo političko pitanje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Velika mobilizacija glasača prati dosadašnju kampanju za parlamentarne izbore koji će biti održani za 17 dana. Borba se vodi za svaki glas, uključujući i glasove dijaspore. Ipak, izgleda da nisu svi glasovi iz dijaspore jednako poželjni. Dok se jedni zalažu za što šire mogućnosti glasanja van Srbije, drugi osporavaju biračko pravo srpskih državljana iz Republike Srpske. Politički stav, čini se, zavisi od procene za koga će dijaspora glasati.
U inostranstvu će biti otvorena 93 biračka mesta za predstojeće parlamentarne izbore, što je 12 mesta više nego 2023. godine. Skoro sva novootvorena biračka mesta nalaze su Bosni i Hercegovini. Upravo tim biračima obratila se stranka koja pruža podršku studentskoj listi.
"Drage moje Bosanke i Bosanci. Dragi stanovnici Republike Srpske. Vi ste vaše predstavnike izabrali, sada pustite nas da izaberemo svoje i nemojte nam se mešati u to, molim vas. Podsećamo da su naši studenti tamo napadani i odande proteran, pa nije ni kulturno i zakonito da se mešate u naše stvari pogotovo ako time činite krivično delo na teritoriji Srbije što učestvovanje u izbornoj krađi jeste. Ako budete učestvovali u krađi tražićemo da vam se oduzmu dvojna državljanstva i da vam se trajno zabrani ulazak u Srbiju", rekla je Maja Mrnuštik iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Velika polemika vodi se oko toga da li država aktivno ometa glasanje dijaspore. Studentska lista tvrdi da u 49 gradova nije otvoreno biračko mesto iako je, prema njihovim podacima, bilo najmanje 100 prijavljenih birača. Zbog toga je predsednik Demokratske stranke podneo tužbu protiv dvojice ambasadora u SAD i Slovačkoj, ali i protiv državnog sekretara MSP-a.
Šef diplomatije objašnjava da se pri određivanju biračkih mesta ne gleda samo broj prijavljenih, već i logistički, bezbednosni, prostorni i kadrovski kriterijumi. Drugi problem u kome bi mogao da se nađe deo dijaspore je vreme glasanja, koje je prvi put usklađeno sa vremenom u Srbiji.
"Što u praksi znači da građani koji žive u SAD, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu započeće glasanje u kasnim noćnim satima ili ranim jutarnjim časovima... birači u SAD kreću u dva sata posle ponoći da glasaju, dok na primer u Novom Zelandu birači će glasati od 7 uveče do 8 ujutru što negde umnogome onemogućava njihov pristup glasanju. Ovo je praksa koju je RIK promenila u odnosu na prethodne izborne cikluse", rekla je Slađana Komatina iz Centra za slobodne izbore i demokratiju.
RIK objašnjava ovu odluku potrebom da se izbegne mogužnost da se curenjem rezultata glasanja dijaspore utiče izborni dan u Srbiji.
"Moguće je do zaključenja biračkog spiska izmeniti odluku ukoliko bude naknadno određivanje biračkih mesta i to nije ništa sporno", rekao je predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević.
Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da se biračko mesto određuje za najviše 2.500, a najmanje 100 birača. Međutim, u izuzetnim slučajevima, biračko mesto se uz saglasnost RIK-a može odrediti i za više od 2.500 birača ako ne postoje uslovi da se otvori više biračkih mesta, odnosno za manje od 100 birača ako bi zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja stanovnicima određenog mesta bilo znatno otežano glasanje na drugom mestu.
Mitrović: Ne može se zabraniti glasanje građanima RS koji imaju državljanstvo Srbije
Bivši ombudsman za ljudska prava u Bosni i Hercegovini i profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci Ljubinko Mitrović izjavio je da građanima Republike Srpske koji imaju državljanstvo Srbije ne bi trebalo zabranjivati da glasaju na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Mitrović je, govoreći o pravu glasa građana BiH na izborima u Srbiji, podsetio da između dve zemlje postoji sporazum o dvojnom državljanstvu, zaključen 2002. godine, koji je stupio na snagu 2003.
On je naveo da, prema podacima kojima raspolaže, u dosadašnjim izbornim ciklusima između 11.000 i 12.000 birača iz Republike Srpske, odnosno BiH, izlazilo na izbore u Srbiji.
"Zabrana ili zabrana isključivo za Srbe iz Bosne i Hercegovine koji imaju državljanstvo Srbije otvorila bi izuzetno ozbiljno pitanje jednakosti biračkog prava", rekao je Mitrović.
Euronews Srbija
On je ukazao i na međunarodne propise koji, kako je naveo, štite biračko pravo i zabranjuju diskriminaciju.
Mitrović je ocenio i da bi studenti iz Srbije i Republike Srpske trebalo da razgovaraju i razjasne nesuglasice koje su se pojavile uoči izbora.
"To mora da se prevaziđe što pre, moraju sesti za isti sto i razjasniti neke stvari", rekao je Mitrović.
Povezane vesti
Komentari (0)