Politička trgovina pod plaštom zakona: Šta se krije iza pokušaja Prištine da preuzme nadležnosti Haga nad OVK

Pod pritiskom masovnih demonstracija, Skupština u Prištini usvojila je kontroverzne izmene zakona kojima se direktno zadire u nadležnosti Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva u Hagu. Nova zakonska rešenja predviđaju drastično sužavanje nadležnosti ovog suda, ograničavanje maksimalnih zatvorskih kazni na 15 godina, ali i uvođenje mogućnosti da predsednik takozvanog Kosova pomiluje pravosnažno osuđene. Iz Brisela su odmah stigla nedvosmislena upozorenja da je ovaj jednostrani akt u potpunoj suprotnosti sa međunarodnim obavezama koje je Priština preuzela i kojih mora da se drži.

Glavno pitanje koje se sada postavlja jeste da li ovakav nezapamćen politički potez može pravno da utiče na konačnu sudbinu bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova, kojima se trenutno sudi za teške zločine.

Politička trgovina i kršenje međunarodnog prava

Bivši vojni tužilac Dragan Pašić u razgovoru za Euronews Srbija ističe da usvojene izmene i dopune, koje još uvek čekaju verifikaciju, predstavljaju direktan pokušaj izmene suštine međunarodnog sporazuma iz 2014. i 2015. godine. Cilj je da se proceduralni postupci izmene i bitne nadležnosti delegiraju isključivo kosovskom pravosuđu, što nije moguće bez saglasnosti obe ugovorne strane.

"Ovde se radi o jednom unilateralnom aktu od strane privremenih kosovskih institucija. Takav sporazum ne predviđa mogućnost izmena i dopuna zakona", jasan je Pašić.

Euronews

On objašnjava da Brisel neće podleći ovim opasnim ucenama.

"Ne očekujem da će međunarodna zajednica da podlegne takvoj vrsti pritiska od strane kosovskih institucija, nego će se pozvati na Bečku konvenciju o ugovornom pravu, koja obavezuje obe ugovorne strane da poštuju zaključen sporazum", naglašava tužilac.

Pašić ocenjuje da je novi zakon posledica duboke institucionalne krize u Prištini, nazivajući ga kratkoročnom političkom trgovinom bez uporišta u međunarodnom pravu. Pritisci na pravosuđe postaju sve otvoreniji. O zakonu bi moglo da se izjasni i tamošnje ustavno sudstvo, ali sagovornik napominje da bi eventualna potvrda ustavnosti bila isključivo politička odluka, diktirana od strane uticajnih lidera.

"Da bi se taj zakon doneo, neophodno je i da se Ustav menja. Očigledno da ovde nije ni došlo do promene Ustava", zaključuje Pašić i dodaje da su prave prepreke prevelike.

Oslobađanje za ratne zločine i slučaj Hašima Tačija

Advokat Zoran Živanović iznosi vrlo zabrinjavajuće podatke o praktičnim posledicama ovog zakona. Njegova primena značila bi automatsko prebacivanje svih predmeta, uključujući i proces protiv Hašima Tačija, u ruke lokalnog pravosuđa. Nadležnost specijalnih veća bi se drastično suzila: sudilo bi se samo za dela opisana u izveštaju Dika Martija, nadležnost za zločine počinjene u Albaniji se potpuno isključuje, dok se svesno menja i vremenski okvir.

"Ranije je bilo predviđeno da će specijalna veća suditi za sve zločine izvršene od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, a sada je rečeno da će suditi samo za zločine od 1. jula 1999. do 31. decembra 2000", objašnjava Živanović. Zatim ističe ključan detalj: "To znači da svi zločini koji su izvršeni u vreme oružanog sukoba, koji je trajao praktično do 20. juna 1999. godine, neće biti predmet optužbe".

Euronews

Za lidere OVK ovo donosi momentalno odbacivanje stotina optužbi.

"Tu bi spadalo oko 385 neosnovanih lišenja slobode, 348 slučajeva nečovečnog postupanja, preko 300 slučajeva mučenja i 96 ubistava. Svih 96 ubistava, praktično, bi otpalo", precizira on. Optuženi bi za ta ratna dela bili oslobođeni, dok za zločine protiv čovečnosti ne bi ni odgovarali jer ih sud ranije nije klasifikovao na taj način.

Opstrukcija istraga i ometanje međunarodne pravde

Novi zakon ozbiljno pokušava da promeni i nezavisnu ocenu ustavnosti sudskih odluka. Živanović podseća da je dosad to radilo specijalno veće Ustavnog suda oformljeno pri samom sudu u Hagu, štiteći na taj način isključivo njegove striktne pravne procedure.

"Sada je ovim zakonom rečeno da će o ustavnosti ovog specijalnog zakona odlučivati Ustavni sud u Prištini. To de facto sve govori o nezavisnosti pravosudnih institucija u samoj Prištini, zbog kojih je suđenje i izmešteno", ističe sagovornik, oštro aludirajući na skrivene motive donosioca zakona i manipulaciju.

Euronews

Iako međunarodna zajednica i sam sud u Hagu sigurno neće prihvatiti ovakav zakon, lokalne prištinske institucije mogle bi da se njega slepo drže i prekinu svaku dalju saradnju.

"To bi otežavalo postupke, recimo istraga, obezbeđivanja svedoka, dokaza i drugog. Oni bi dosta mogli da utiču na to u kojoj meri će kosovske vlasti prihvatiti saradnju ukoliko tužilaštvo pokrene neki postupak", upozorava iskusni advokat.

To će, po njegovom dubokom uverenju, stvoriti opasan paralelni sistem pun tenzija. Iako sud iz Haga neće predati optuženike kosovskim pravnim organima i nastaviće proces neometano, izvesno je da će se na terenu suočiti sa preprekama, što će pravdu znatno usporiti.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta