Nacionalne teme u fokusu kampanje: Zbog čega SRS i Novi DSS na izbore izlaze u potpuno različitim kolonama

Da li su u aktuelnoj predizbornoj kampanji nacionalne teme blede pred ekonomskim i ko danas u Srbiji ima pravo da sebe nazove pravim rodoljubom? O ovim gorućim političkim pitanjima, odnosu prema Evropskoj uniji, rešavanju statusa Kosova i Metohije, kao i o neobičnim predizbornim koalicijama, na Euronews Srbija raspravljali su Miloš Stanković, ispred liste "Autentična desnica - Novi DSS - Monarhisti", i Aleksandar Šešelj, predstavnik Srpske radikalne stranke na listi "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija".

Stavovi ove dve političke opcije, iako se obe deklarišu kao nacionalno orijentisane, u velikoj meri se mimoilaze kada je reč o taktičkim potezima i usmeravanju spoljnopolitičkog kursa zemlje u kriznim vremenima.

Evroskepticizam naspram evropskih integracija

Miloš Stanković je na samom početku analize istakao da je za njegovu koaliciju ključna tačka politike jasan odnos prema Evropskoj uniji. On je detaljno pojasnio da se Novi DSS zalaže isključivo za ekonomsku saradnju, ali je strogo protiv punopravnog članstva, objašnjavajući da zapadni put sa sobom nosi neprihvatljive ucene za državu.

"Članstvo u ovom trenutku nas vodi neprihvatljivim kompromisima koje bi trebalo postići: od priznanja secesije Kosova i Metohije, unitarizacije Bosne i Hercegovine, do uvođenja sankcija Istoku", upozorio je Stanković u emisiji.

On je dodao da, iako vlast deklarativno tvrdi da štiti vitalne interese, u praksi se dešavaju veoma zabrinjavajući procesi, podsetivši na primenu francusko-nemačkog plana. Prema njegovim jasnim rečima, taj sporni dokument i Ohridski aneks predstavljaju vrstu implicitnog priznanja nezavisnosti južne pokrajine. Zato je, kako naglašava, važno da se o evropskom putu razgovara javno, kako bi država sačuvala svoj prosvetni sistem, tradiciju i vojsku, nezavisno od direktiva iz Brisela.

Odbrana države od obojenih revolucija

Sa druge strane, Aleksandar Šešelj je morao da odgovori na direktne kritike o koaliciji Srpske radikalne stranke sa listom Aleksandra Vučića, s obzirom na to da se vlast zvanično zalaže za proces integracija, čemu se radikali žestoko protive. Šešelj je pojasnio pozadinu ovog saveza, objašnjavajući da je trenutna bezbednosna situacija zahtevala hitno ujedinjenje radi očuvanja stabilnosti zemlje.

"Mi smo podržali ovu listu i ponašali se u poslednjih godinu i po dana kao reakcija na pokušaj sprovođenja obojene revolucije, napad na ustavni poredak i pokušaj da se preko ulice dođe na vlast", bio je potpuno kategoričan Šešelj.

On je podvukao da, uprkos zvaničnom evropskom stavu, zapadne sile predsednika vide kao prepreku.

"Iako je Vučić bio opredeljen ka tome da Srbija učestvuje u procesu integracija, on nije pristajao na ucene i ostao je imun na zahteve da se Srbija pridruži antiruskom frontu", objasnio je Šešelj.

Osvrćući se na dvoličnost evropske birokratije, Šešelj je naveo nedavno imenovanje Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta, ocenivši to kao uvredu i jasnu poruku kakvi se ustupci očekuju od Beograda. Upitan zašto njegova stranka nije formirala blok sa Novim DSS-om, on je ukazao na nepremostive razlike u vezi sa nasleđem Petog oktobra i stepenom naklonosti prema Ruskoj Federaciji, čime su obojica sagovornika potvrdila da desnica u Srbiji izlazi na izbore u dve potpuno različite kolone.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta