Glasanje dijaspore u fokusu izborne kampanje: Da li su svi birači u inostranstvu dobili jednake uslove?

Broj birača iz dijaspore koji su se prijavili za glasanje na predstojećim izborima znatno je veći nego na prethodnim izborima, ali su odluke o otvaranju biračkih mesta, njihovom rasporedu i vremenu glasanja pokrenule raspravu o tome da li svi državljani Srbije koji žive u inostranstvu imaju jednake uslove da ostvare svoje biračko pravo. 

O ovoj temi razgovaralo se u specijalnom programu Euronews Srbija „Srbija bira“, u kojem su učestvovali Ivana Rapajić Moran, predsednica Odbora za dijasporu stranke Srbija centar (SRCE), Vladimir Gajić, nosilac liste Alternativa za Srbiju, Dušan Dinčić, član Republičke izborne komisije iz poslaničke grupe „Poslanici uz studente“, i Miljkan Karličić, član RIK-a iz Socijalističke partije Srbije.

Dok su predstavnici opozicije ukazivali na, kako su naveli, nejednak tretman birača u različitim zemljama i nedovoljno transparentne odluke o otvaranju biračkih mesta, Karličić je ocenio da je potrebno razgovarati o sistemskim promenama izbornog procesa. Gajić je, s druge strane, ukazao na dugogodišnji izostanak reforme glasanja dijaspore, dok je Dinčić insistirao na tome da se važeća pravila moraju primenjivati jednako na sve građane.

Na početku emisije, glavna i odgovorna urednica Euronews Srbija Dragana Pejović odgovorila je na kritike predsednika stranke Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša, koji je na društvenoj mreži X optužio televiziju da u izbornoj kampanji ne daje opoziciji adekvatan prostor.

Rapajić Moran: Izborni proces u inostranstvu je nezgrapan i neravnopravan

Ivana Rapajić Moran ocenila je da je dosadašnji izborni proces pokazao da ima mnogo prostora za unapređenje, kako kada je reč o biračkom spisku, tako i o načinu na koji građani Srbije u inostranstvu ostvaruju pravo glasa.

„Ovaj izborni proces je definitivno dokazao da ima još dosta toga da se popravlja. Ne samo jedinstveni birački spisak, koji je takav kakav je, već i sam proces glasanja u inostranstvu, koji je vrlo nezgrapan, administrativno-birokratski i neravnopravan za sve naše ljude koji žive u dijaspori“, rekla je ona.

Istakla je da državljani Srbije u inostranstvu imaju ustavom zagarantovano pravo glasa, bez obzira na to u kojoj zemlji žive, ali da je broj prijavljenih birača i dalje mali u odnosu na procene o veličini dijaspore.

Prema njenim rečima, posebno je problematično to što pojedina biračka mesta nisu otvorena uprkos interesovanju građana, dok su neka mesta koja su postojala na prethodnim izborima ukinuta.

„Da znamo da imamo toliki broj ljudi u dijaspori i da smo zadovoljni rezultatom da se prijavilo negde 100.000 ljudi da glasa, to je stvarno nešto što je razočaravajuće. Ti ljudi koji su prijavljeni sada se bore sa sistemom da ostvare svoje biračko pravo, zato što nije otvoreno dovoljno biračkih mesta“, navela je Rapajić Moran.

Kritikovala je i odluku da se glasanje u inostranstvu organizuje u vremenskim terminima koji prate vreme u Srbiji, umesto lokalnog vremena, ocenjujući da to dodatno otežava izlazak na birališta građanima u udaljenim delovima sveta.

Euronews Srbija

Govoreći o očekivanjima od izbora, navela je da stranka Srbija centar računa na rezultate rada svog Odbora za dijasporu, koji je, kako je rekla, uspostavio saradnju sa Studentskom listom, organizacijom Proglas i Skupštinom u rasejanju.

„Mi se zalažemo iz sve snage i sveg srca da dijaspora prestane da bude donator i posmatrač, već da bude aktivni učesnik u kreiranju budućnosti Srbije“, rekla je ona.

Kao jedno od rešenja za unapređenje izbornog procesa navela je uvođenje elektronskog glasanja i glasanja putem pošte.

Karličić: Potrebna je reforma izbornog sistema

Član RIK-a Miljkan Karličić ocenio je da su pojedine tvrdnje o biračima iz dijaspore i obavezama države u vezi sa organizovanjem glasanja netačne. Naglasio je da pravo glasa pripada punoletnim državljanima koji ispunjavaju zakonske uslove, ali da to, prema njegovom tumačenju, ne znači da država mora po svaku cenu da obezbedi biračko mesto u svakom mestu u kojem oni borave.

„Ukoliko je toliki patriota, ukoliko može, neka dođe u svoje mesto prebivališta, neka glasa. Inače, intimno, zalažem se, kao patriota, da što veći broj državljana Republike Srbije glasa i učestvuje u ovim izborima“, rekao je Karličić.

On je naveo da se odluke o organizovanju glasanja u inostranstvu donose u skladu sa tehničkim, kadrovskim, bezbednosnim i finansijskim mogućnostima, ali je dodao da smatra da bi nadležni organi trebalo da obrazlože svoje odluke.

„Uvek sam na strani građanina. Uvek insistiram da administracija, birokrate, odgovore, pojasne, obrazlože, čak i kada to nisu dužni. To je neka moralna, etička i politička obaveza“, istakao je Karličić.

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, Republička izborna komisija nema ovlašćenja da govori u ime Ministarstva spoljnih poslova, koje učestvuje u organizovanju glasanja u inostranstvu.

Kao dugoročno rešenje za probleme sa kojima se suočavaju birači iz dijaspore naveo je reformu izbornog sistema, uključujući mogućnost glasanja putem pošte i izmene propisa koji uređuju prijavljivanje birača.

„Razgovarajmo o reformi izbornog procesa. Dajmo mogućnost da bismo rešili ova pitanja glasanja, primera radi, putem pošte, i rešićemo se i ovih famoznih pitanja biračkih mesta za glasanje naših građana koji privremeno borave u inostranstvu“, rekao je Karličić.

Dinčić: Pitanje je zašto je jednima omogućeno, a drugima otežano da glasaju

Dušan Dinčić ocenio je da povećanje broja prijavljenih birača u inostranstvu nije praćeno odgovarajućim povećanjem broja biračkih mesta u svim zemljama. Prema njegovim rečima, na prethodnim izborima za glasanje se prijavilo oko 30.000 ljudi, dok ih je sada oko 100.000.

„Nije država omogućila sada više ljudi da glasaju nego prošli put. Jednostavno, više ljudi se prijavilo. Prošli put se prijavilo 30.000 ljudi, sada se prijavilo 100.000 ljudi“, rekao je Dinčić.

On je naveo da, ako se izuzme Bosna i Hercegovina, broj biračkih mesta nije povećan u skladu sa rastom broja prijavljenih birača. Kao primere je izdvojio Vankuver, gde, prema njegovim rečima, biračko mesto nije otvoreno uprkos postojanju diplomatsko-konzularnog predstavništva, kao i Nemačku, gde je ukazao na veliki broj birača raspoređenih na pojedinim biračkim mestima.

Dinčić je ocenio da Ministarstvo spoljnih poslova nije dovoljno obrazložilo zbog čega su biračka mesta otvorena u pojedinim gradovima, dok u drugima nisu.

„Ono što je problem i što Ministarstvo nikada nije htelo da kaže jeste zašto je negde otvaralo biračka mesta, a negde nije htelo da ih otvori. Zašto ste ovde otvorili, a ovde niste? Nisu hteli da kažu“, naveo je Dinčić.

Euronews Srbija

Dodao je da su se, prema informacijama kojima raspolaže, pojavili i slučajevi u kojima su članovi istog domaćinstva dobili različita obaveštenja o mestu na kojem treba da glasaju.

Dinčić je odbacio objašnjenje da je reč samo o nesposobnosti administracije i ocenio da bi neujednačena organizacija glasanja mogla da ima političke posledice. Te tvrdnje izneo je kao svoje tumačenje postupanja nadležnih organa.

„Mi ovde sada ne govorimo o tome kakvi su izborni uslovi, nego o tome da se zakon koji je takav kakav jeste primeni podjednako na sve. Znači, da se svima omogući da glasaju“, rekao je Dinčić.

Dodao je da smatra opravdanim otvaranje biračkih mesta u gradovima u kojima postoji veći broj prijavljenih birača i odgovarajući uslovi za organizaciju glasanja, navodeći, između ostalog, Vankuver, Hjuston, kao i dodatna biračka mesta u Australiji, Nemačkoj i Francuskoj.

Gajić: Problem dijaspore nije rešen decenijama

Vladimir Gajić ocenio je da je tema glasanja dijaspore u aktuelnoj kampanji dobila preveliku pažnju u odnosu na broj birača koji na taj način učestvuju na izborima. Ipak, naglasio je da pitanje njihovog učešća u političkom životu Srbije nije novo i da nijedna vlast u prethodnih nekoliko decenija nije sprovela sistemsko rešenje.

„Ona je isuviše prenaglašena iz nekoliko razloga. Mislim da, prema nekim podacima Ujedinjenih nacija, srpskih građana koji bi mogli da imaju pravo da glasaju na izborima u Srbiji ima nešto manje od milion. Nema ih ni slučajno četiri ili pet miliona“, rekao je Gajić.

Prema njegovim rečima, pitanje glasanja dijaspore nije rešeno ni tokom vlasti Socijalističke partije Srbije, ni u periodu vlasti Demokratske opozicije Srbije, niti u periodu nakon 2012. godine.

Gajić smatra da bi jedno od rešenja bilo da se u Narodnoj skupštini obezbedi određeni broj poslaničkih mesta za predstavnike dijaspore, po uzoru na Hrvatsku, gde dijaspora ima zagarantovana mesta u parlamentu.

„Ta stvar bi mogla da se reši prilično lako kada bi promenili izborne zakone i kada bi, pre svega, omogućili da u skupštinskom sazivu jedan određen broj poslanika pripada dijaspori. To je način na koji je Hrvatska integrisala svoju emigraciju“, naveo je Gajić.

Euronews Srbija

Kao druga moguća rešenja pomenuo je glasanje putem pošte i elektronsko glasanje, navodeći Estoniju kao primer zemlje koja je uvela elektronsko glasanje.

Govoreći o razlozima zbog kojih se građani u inostranstvu relativno slabo odazivaju na izbore, Gajić je ocenio da problem nije samo u njihovoj zainteresovanosti, već i u tome što država nije stvorila uslove da se osećaju kao važan deo političkog života Srbije.

„Naša dijaspora nije zainteresovana za učešće u političkom životu Srbije ne zbog toga što su oni lično anemični i nisu zainteresovani, nego zato što im Srbija nikad nije pružila uslove i poziv da steknu osećaj da su važni Srbiji“, rekao je Gajić.

On je dodao da se pitanje izbornog učešća dijaspore ne može rešiti samo tokom kampanje ili odlukama RIK-a, već zahteva promene izbornog zakonodavstva i dugoročnu političku odluku.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.

Bonus video: