Protestna nota Beograda Zagrebu: Meša li se Hrvatska u izbore u Srbiji - Plenković odbacio optužbe
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Odnosi Beograda i Zagreba ponovo su pod diplomatskom tenzijom. Srbija je uputila protestnu notu Hrvatskoj zbog navodnog mešanja u unutrašnje političke prilike i izborni proces, uz kritike na račun izveštavanja hrvatskih medija uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar. Beograd ocenjuje da je reč o nedopustivom spoljnom uticaju, dok je hrvatski premijer Andrej Plenković odbacio optužbe o mešanju, poručujući da su hrvatski mediji slobodni da izveštavaju kako smatraju da treba.
Gde je granica između legitimnog izveštavanja o političkim prilikama u susednoj državi i pokušaja uticaja na njen izborni proces? Na čemu se zasnivaju optužbe Beograda, i može li se kritičko izveštavanje izjednačiti sa političkim mešanjem? O tome za Euronews Srbija govore srpske diplomate Zoran Milivojević i Milovan Božinović.
"Ja svrstavam takav potez u kontekst rđavih odnosa Srbije i Hrvatske u poslednje vreme. Uputiti notu protestnu, je uvek jedan delikatan diplomatski problem, i uvek treba dobro razmisliti šta hoćete time da postignete. S jedne strane, ovakva nota koja, interesantno, nije objavljena integralno u našim medijima, nego u nekim verzijama prepričano, ali sigurno autentično. Ja vidim da je naše ministarstvo imalo tu dva cilja. Prvo se odnosi na izveštavanje hrvatskih medija, koje je ocenjeno kao negativno. Međutim, na takve kritike druga strana može jednostavno da odgovori tvrdnjom da su mediji slobodni, što se, uostalom, i dogodilo. To je prilično jednostavan argument na koji je teško ponuditi uverljiv protivodgovor. Drugo pitanje je da li se u tako masovnom izveštavanju, kroz nekoliko hiljada tekstova, može prepoznati određena državna pozadina ili koordinacija. To je, pre svega, stvar političke i diplomatske procene, za koju su nadležne stručne službe. Međutim, u ovoj našoj noti ima nešto što je, kako da kažem, opipljiviji i konkretniji problem, a to je tvrdnja da se utiče na izborni proces ovde", kaže Božinović.
Zvaničan podatak izveštaja Agencije za monitoring medija, koji je i pomenut u protestnoj noti, navodi da je 6.282 medijska priloga objavljeno je u hrvatskom javnom prostoru koji su eksplicitno vezani za našu zemlju, odnosno za Srbiju, za Aleksandra Vučića i za ostale predstavnike vladajuće strukture, zbog čega se postavlja pitanje da li ovo jeste osnov da naša diplomatija reaguje
Zoran Milivojević smatra da gledajući ukupno ponašanje Hrvatske u u poslednjih godinu i po, dve dana, sa nekim drugim elementima, primetno je da je dobar deo vezan za državnu politiku Hrvatske.
"Hrvatska država je od početka navijala za ovaj studentski pokret, drugo, zaštitila je jedan deo ljudi koji su ovde optuženi. Zaštitila je na jedan način koji ukazuje prosto na neku vrstu azila. Govorim na onih šest ljudi mladih iz Novog Sada, jer, pazite, boravak je tamo ograničen na 90 dana, oni tamo borave, tako da je jasna politička odluka da se taj segment zaštiti. Dakle, to su elementi koji ukazuju na jedno navijačko ponašanje hrvatske politike", kaže Milivojević i dodaje da se sa medijima utiče na javno mnjenje.
Euronews
Dodaje da ako se direktno navija za nekoga i utiče na javno mnjenje, onda se to može kvalifikovati kao i uticaj na izborni proces.
Božinović smatra da nije u pitanju samo odsustvo ozbiljnog dijaloga između dve države, nego i rasula u međunarodnoj medijskoj praksi danas.
"Danas možete da pišete koliko hoćete, to više nije nikakav problem, sad imate elektroniku, internet i tako dalje. Tu se izgubila mera, a sve je to posledica gubitka kredibiliteta javne reči", kaže Božinović.
Milivojević smatra da slučaj sa protestnom notom, u stvari govori gde se nalaze srpsko-hrvatski odnosi.
"Kao drugo dokazuje tezu da je srpsko pitanje u Hrvatskoj i dalje jedno od dominantnih pitanja, i na unutrašnjoj i na spoljnopolitičkoj sceni. Pogledajte, iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke, nema nikakvih reakcija tog tipa, nema navijanja oko ovih izbora, možda neka konstatacija prođe, ali vi nemate nikakve aktivnosti koja bi mogla da se kvalifikuje kao dominantna tema", dodaje Milivojević.
Detaljan prilog pogledajte u videu u okviru teksta ili na našem Jutjub kanalu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)