Srbija i NATO, šta dalje: Vojna neutralnost pred novim bezbednosnim izazovima, kakav odnos treba da imamo sa Alijansom?

Vojna neutralnost Srbije, odnosi sa NATO-om i mogućnosti za unapređenje bezbednosti kroz bilateralnu i multilateralnu saradnju bile su teme novog izdanja specijalne emisije „Srbija bira“, posvećene parlamentarnim izborima 2026. godine.

U trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija i sve većeg broja oružanih sukoba, otvorena su pitanja da li Srbija treba da zadrži postojeći kurs vojne neutralnosti, na koji način može da je učvrsti i kakvu saradnju sa vojnim savezima može da razvija, a da pritom ne ugrozi svoje državne i nacionalne interese.

Sagovornici su se uglavnom saglasili da Srbija treba da ostane van vojnih saveza, ali su izneli različite stavove o tome kako vojnu neutralnost treba dodatno osnažiti i kakvu ulogu u očuvanju bezbednosti može da ima saradnja sa NATO-om.

O tim pitanjima govorili su Milenko Jovanov, predstavnik liste „Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić“, Veljko Odalović, sa liste „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“, Dejan Šulkić, sa liste „Autentična desnica – dr Miloš Jovanović“, i Mihilo Brkić, sa liste „Evropska Srbija – Marinika Tepić, Zdravko Ponoš“.

Jovanov: Vojna neutralnost ostaje jedan od najvažnijih činilaca naše politike

Milenko Jovanov izjavio je da bi buduća parlamentarna većina trebalo da nastavi politiku vojne neutralnosti, ocenjujući da Srbija ne bi imala koristi od ulaska u bilo koji vojni savez.

„Mi mislimo da nastavimo tim putem. Mislimo da je to najbolja pozicija za Srbiju. Mislimo da Srbija ne treba da bude deo nijednog vojnog saveza. Mislimo da sami treba da čuvamo svoje nebo, svoju zemlju, svoje vode, dakle, da sami vodimo računa o bezbednosti naše zemlje“, rekao je Jovanov.

On je ocenio da bi članstvo u vojnom savezu moglo da dovede Srbiju u situaciju da učestvuje u sukobima koji nisu u njenom interesu, već u interesu najmoćnijih članica tog saveza.

„Ne vidimo zašto bismo to radili, ne vidimo da bismo od toga imali ikakvu korist, imali bismo samo štetu“, naveo je Jovanov, dodajući da u promenljivim međunarodnim okolnostima Srbija treba da jača sopstvene odbrambene kapacitete.

„Mi bismo bili ona trava koja strada kad se slonovi tuku i kad vode ljubav. Kako god okrenete, trava strada“, rekao je Jovanov.

Euronews Srbija

Govoreći o odnosima sa NATO-om, Jovanov je poručio da je za Srbiju prihvatljiv postojeći oblik saradnje.

„Postojeći. Ništa van toga“, odgovorio je na pitanje koji oblik saradnje sa Alijansom smatra prihvatljivim.

Odalović: Ne vidim da globalne bezbednosne alijanse pružaju sigurnost

Veljko Odalović rekao je da veruje u održivost vojne neutralnosti Srbije, navodeći da članstvo u vojnom savezu ne bi garantovalo bezbednost države, već bi moglo da podrazumeva dodatne obaveze i troškove.

„Ne vidim da su u ovom trenutku te globalne bezbednosne alijanse ili grupacije neko ko bilo kome pruža bilo kakvu sigurnost“, rekao je Odalović.

On je kao jedan od razloga za takav stav naveo bombardovanje Srbije 1999. godine, kao i ulogu NATO-a na Kosovu i Metohiji nakon dolaska međunarodnih snaga.

Euronews Srbija

Odalović je ocenio da Srbija treba samostalno da štiti svoju teritoriju, ustavni poredak i stanovništvo, uz nastavak komunikacije sa NATO-om u okviru postojećih odnosa.

„Realnost je da oni postoje, realnost je da mi gradimo određeni nivo odnosa sa njima, i to nije problem. Imamo i ambasadora i kancelariju u Briselu, gde se taj deo politike koji obezbeđuje pristojan, korektan odnos i komunikaciju zadržava“, rekao je Odalović.

Ipak, upozorio je da bi produbljivanje saradnje izvan tog okvira moglo da otvori prostor za dodatne probleme. Govoreći o bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, kritikovao je delovanje KFOR-a, navodeći da međunarodne snage, prema njegovoj oceni, nisu u dovoljnoj meri ispunile svoju misiju zaštite stanovništva.

Šulkić: Vojna neutralnost je garant očuvanja mira

Dejan Šulkić ocenio je da su razlozi zbog kojih je Srbija 2007. godine potvrdila politiku vojne neutralnosti i dalje aktuelni, te da takav pristup predstavlja način zaštite državnih i nacionalnih interesa.

„Ceneći okolnosti tada i sa ove vremenske distance, razlozi se nisu promenili, što znači da je dobro procenjeno“, rekao je Šulkić.

On je podsetio na posledice NATO bombardovanja 1999. godine, ističući da kolektivno sećanje na stradanje civila i razaranja i dalje utiče na odnos dela javnosti prema Alijansi.

Šulkić je naveo i da bi članstvo u NATO-u podrazumevalo obavezu Srbije da reaguje u slučaju napada na neku od članica, što, prema njegovim rečima, nije u interesu države.

„Garant mira za Srbiju jeste van vojnih saveza, dakle ne samo van NATO alijanse, već van bilo kog vojnog saveza“, rekao je Šulkić.

Euronews Srbija

Ipak, naglasio je da vojna neutralnost ne znači prekid saradnje sa međunarodnim partnerima. Podsetio je na učešće Srbije u programu Partnerstvo za mir, kao i na mogućnost razvoja vojno-tehničke saradnje sa različitim državama.

„Srbija je slobodna, i bira, i treba da bira, da ostvaruje i bilateralnu saradnju sa zemljama na ostvarivanju zajedničke bezbednosti, pa na taj način i opšte bezbednosti, u regionu i šire“, naveo je Šulkić.

On je odbacio tvrdnje da je ostanak izvan NATO-a sam po sebi bezbednosni rizik, ocenjujući da se u javnosti stvara predstava da Srbija mora da postane članica Alijanse kako bi očuvala mir.

Brkić: Vojnu neutralnost treba potvrditi međunarodnim sporazumima

Mihilo Brkić rekao je da postojeći pravni okvir vojne neutralnosti predstavlja polaznu osnovu, ali da Srbija ne bi trebalo da se oslanja isključivo na domaće odluke i dokumenta, već da svoju poziciju dodatno potvrdi i kroz međunarodne sporazume.

„Vojna neutralnost, kako je poslednjih 20 godina praktično primenjivana, dešavala se u izmenjenim geopolitičkim okolnostima. Zato je za nas dosta bitno da se ne uljuljkamo u tome da imamo naša interna dokumenta o vojnoj neutralnosti. Nama je potrebno da se ta vojna neutralnost, ako je to strateški pravac naše politike, zaista valorizuje i u međunarodnom pravnom prometu“, rekao je Brkić.

On je ukazao na primer Austrije, koja je članica Evropske unije, ali nije članica NATO-a, ocenjujući da taj model pokazuje da evropske integracije ne moraju nužno da podrazumevaju pristupanje vojnom savezu.

Brkić je, međutim, istakao da Srbija ima specifičan istorijski odnos sa NATO-om zbog bombardovanja 1999. godine, što, kako je naveo, treba uzeti u obzir prilikom definisanja buduće bezbednosne politike.

„Vojna neutralnost – da, ali ta vojna neutralnost treba da bude ojačana međunarodnim sporazumima koji će potvrditi tu našu vojnu neutralnost do kraja“, poručio je Brkić.

Euronews Srbija

Govoreći o mogućem članstvu Srbije u NATO-u, ocenio je da je takav scenario teško zamisliv zbog istorijskog nasleđa i specifičnih odnosa, ali je naglasio da saradnja sa Alijansom ima značaj i za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.

„Zahvaljujući NATO-u, ili KFOR-u, u krajnjoj liniji dole na Kosovu, kakva god da je ta misija bila u praksi poslednjih 25, 26 godina, ne mogu ni da zamislim kako bi izgledalo da je bezbednost Srba na Kosovu zavisila isključivo od unutrašnjih snaga samoproglašene Kosovske Republike. Tako da je dobro da imamo tu saradnju sa NATO-om, između ostalog i zbog sigurnosti našeg naroda na Kosovu“, rekao je Brkić.

On je tako ukazao na potrebu da Srbija, uz očuvanje vojne neutralnosti, nastavi saradnju sa međunarodnim partnerima, ali i da pronađe način da svoj bezbednosni položaj učini jasnijim i čvršćim u međunarodnim okvirima.

Sporazum Zagreba, Tirane i Prištine

Mihilo Brkić ocenio je da trilateralni sporazum Hrvatske, Albanije i Prištine ima i formalnu i političku dimenziju, ali je upozorio da ga ne treba automatski tumačiti kao pripremu za vojnu akciju protiv Srbije.

„Naravno da to jeste politička poruka. Ako Republika Hrvatska, koja je članica NATO-a i Evropske unije, ima sporazum sa Albanijom, koja je članica NATO-a, i Kosovom, koje ne priznaje pet zemalja članica Evropske unije, onda je to politička poruka. Ali ne treba ići dalje u tumačenju te političke poruke od same činjenice da upravo takav sporazum imamo i sa Hrvatskom“, rekao je Brkić.

On je naveo da sporazumi o vojnoj saradnji mogu da obuhvate i oblasti poput medicinske zaštite, reagovanja na elementarne nepogode i zaštite od hemijskih, bioloških i drugih opasnosti.

Ipak, ocenio je da se Hrvatska ovim sporazumom postavlja kao predvodnik regionalne saradnje u kojoj, kako je naveo, postoji presedan da jedna država sklapa sporazum sa entitetom čiji je međunarodni status sporan.

Jovanov: Pitanje je protiv koga je taj savez usmeren

Milenko Jovanov ocenio je da je za razumevanje trilateralnog sporazuma ključno pitanje protiv koga je on usmeren i kakvu bi ulogu mogao da ima u slučaju šireg sukoba u Evropi.

„Ključno pitanje je: protiv koga je taj savez uperen i kome taj savez može da služi u kakvoj situaciji. Ono u šta sam prilično siguran jeste da je čitava ideja zapravo da se očekuje nekakav mnogo veći sukob na prostoru Evrope, a onda neko smatra da bi to trebalo iskoristiti za obračun sa Srbijom“, rekao je Jovanov.

On je naveo da, prema njegovom mišljenju, Srbija mora da jača vojsku i odbrambene sposobnosti kako bi sprečila potencijalne pretnje.

„Ukoliko dođe do nekog većeg sukoba, do većeg sudara velikih sila u Evropi, pre svega, da iskoriste taj momenat i da Srbija bude njihov plen, da se oni bave Srbijom. E, to mi moramo da predupredimo, i zato Srbija jača svoju vojsku“, rekao je Jovanov.

Euronews Srbija

Ocenio je i da sporazum nije moguće posmatrati samo kao dogovor o saradnji, jer Hrvatska i Albanija već jesu članice NATO-a.

„Bilo kakvo agresivno dejstvo Srbije protiv bilo koje od te dve zemlje značilo bi odgovor kompletnog NATO pakta, po njihovom ugovoru. Dakle, tu ne može biti govora o tome da se oni od nekoga brane, jer njih od Srbije brani ceo NATO pakt“, rekao je Jovanov.

Dodao je da smatra da bi eventualni veći sukob mogao da otvori prostor za delovanje protiv Srbije, zbog čega je, kako je naveo, važno da država nastavi da jača svoje odbrambene kapacitete.

Šulkić: Medijska pažnja je možda preterana, odgovor je jačanje odbrane

Dejan Šulkić ocenio je da je u domaćoj javnosti možda pridato previše pažnje sporazumu Hrvatske, Albanije i Prištine, ali je istakao da Srbija treba da odgovori jačanjem sopstvene odbrambene moći.

„Što se tiče tog sporazuma između Hrvatske, Kosova i tako dalje, to je u stvari udružilo se ‘ništa i nešto’. Tako da je možda preterana medijska pažnja i davanje neke dimenzije tom sporazumu u našim medijima“, rekao je Šulkić.

On je naveo da je Hrvatska članica NATO-a i ocenio da pravila funkcionisanja Alijanse ograničavaju mogućnost jednostranog delovanja njenih članica.

Kao mere za jačanje odbrane Srbije, Šulkić je izdvojio vraćanje obaveznog vojnog roka i podizanje vojne neutralnosti na viši pravni nivo, odnosno njeno uređivanje posebnim zakonom.

„Zalažemo se za vraćanje vojnog roka i za podizanje vojne neutralnosti na viši normativni nivo, sa nivoa deklaracije na nivo zakona o vojnoj neutralnosti“, rekao je Šulkić.

Dodao je da zakon ne bi predstavljao garanciju da se politika vojne neutralnosti nikada ne može promeniti, ali bi, prema njegovoj oceni, omogućio njeno čvršće normativno utemeljenje i doprineo izgradnji dugoročnog odnosa prema tom opredeljenju.

Bonus video: