Od političkih kompromisa do efikasnosti uprave: Kako se određuje broj ministarstava u Srbiji?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od uvođenja višestranačja u Srbiji promenilo se 19 vlada. Najbrojnija je bila prelazna vlada Milomira Minića, posle petooktobarskih promena, koja je imala čak 36 članova, dok je najmanji broj članova, njih 19, imala prva vlada Aleksandra Vučića.
Spajali su se brojni resori, pa su tako pojedina ministarstva imala dugačka imena, a onda su se razdvajala na više manjih resora.
Uz to, nezaobilazna ministarstva svake vlade su ona bez portfelja.
Vlada sa manje ministarstava nije automatski efikasnija, kao što ni veći broj ministarstava sam po sebi ne znači bolju upravu. Poznavaoci prilika pre svega smatraju da broj resora u vladi određuju politički kompromisi i stranka na vlasti.
"Čim imate vladu sastavljenu od velikog broja ministarstava znate da nemate jedan centar moći koji odlučuje o njenom sastavu. To znači da morate da podmirujete bilo koalicione partnere i njihove ambicije, bilo centre moći koje imate unutar sopstvenih političkih subjekata", objasnio je politički analitičar Vladimir Dobrosavljević.
Dodao je da je obično karakteristika takvih vlada da imaju veliki broj potpredsednika ili veliki broj ministara bez portfelja.
Euronews
U prošlosti su postojali primeri spajanja resora poljoprivrede i zaštite životne sredine, pa potom trgovine, turizma i telekomunikacija, a najduži naziv definitivno je imalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Među najdugovečnijim spojevima je objedinjavanje građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
"Objedinjavanje građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je primer koji, po mojoj oceni, ima jednu jasnu funkcionalnu logiku. Te oblasti povezuju planiranje, dozvole i realizaciju velikih projekata", rekao je stručnjak za državnu upravu Mihajlo Rabrenović.
Ukazao je da bi jedna takva struktura mogla da olakša koordinaciju i da je učini odgovornijom i preglednijom.
"Sama promena organizacione strukture ne dokazuje unapred ni uspeh ni neuspeh nekog državnog posla. Za konačnu ocenu potrebni su podaci o rokovima, troškovima, nerešenim predmetima i o koordinaciji", kazao je Rabrenović.
Euronews Srbija
Stručnjaci ukazuju da postoji prostor da se resori dodatno objedine i tako učine vladu efikasnijom i optimalnom od samo 14 do 15 ministarstava.
"Logično je da imate Ministarstvo pravde zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave. Prilično bi logično bilo, u srpskim uslovima, da imate Ministarstvo prosvete i Ministarstvo sporta, spojeno kao jedno, iz prostog razloga što neka vrsta obnove ili revitalizacije srpskog sporta će biti vezana za školski sport", ocenio je Vladimir Dobrosavljević i dodao da Ministarstvo trgovine ne treba da se odvaja od Ministarstva privrede.
Rabrenović ukazuje da treba da se sagleda i obim poslova.
"Preveliko ministarstvo može da postane teško za upravljanje, a manja oblast može da ostane u senci one veće oblasti. Zato se uvek vaga. Opravdanost novog ministarstva najbolje se vidi kroz jasne nadležnosti, kroz stručne kapacitete i poboljšanja koja građani i privreda treba da prepoznaju. Mislim da je jako važno postaviti indikatore uspeha", napomenuo je za Euronews Srbija Mihajlo Rabrenović.
Broj ministarstava može da se promeni jednim zakonom, ali se efikasnost državne uprave ne menja preko noći. Ona se meri vremenom potrebnim da se donese odluka, novcem koji se troši i rezultatima.
Zato pitanje nije samo koliko resora Srbija treba da ima, već koliko dobro oni rade.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)