Srbi na Kosovu i Metohiji pred novim pritiscima: Izveštaj UN ukazao na kršenja prava i ugroženu bezbednost
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zabrana upotrebe srpskog jezika i simbola, ugrožavanje objekata Srpske pravoslavne crkve, zatvaranje srpskih institucija i rušenje objekata u vlasništvu Srba samo su deo izveštaja generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša, koji je predstavio šef UNMIK-a Peter Due. Izveštaj je izazvao različite reakcije među Srbima i Albancima na Kosovu i Metohiji, a u njemu se ukazuje da su potezi prištinskih vlasti ugrozili prava Srba i da bezbednosna situacija, posebno na severu, i dalje ostaje krhka. Na to ukazuju i beogradski zvaničnici, ali i Srbi na Kosovu i Metohiji.
"Srbi žive u aparthejdu, u stalnom policijskom protektoratu na severu Kosova i Metohije, u kome su izloženi svakodnevnim kršenjima elementarnih prava. Naše škole, naše bolnice, naši crkveni objekti ne mogu normalno da funkcionišu zbog terora Kurtijevog režima", rekao je Marko Đurić, ministar spoljnih poslova.
Petar Đorđević iz NVO "Mlada aktivna Gračanica" ukazao je na nekoliko događaja koji, kako je naveo, oslikavaju položaj Srba na Kosovu i Metohiji.
"Važno je što je pomenut događaj na Vidovdan, kada je više od 30 ljudi privedeno i uhapšeno. Postoje i svedočenja tih ljudi da su tokom privođenja bili na neki način mučeni i prebijani. Pominje se i situacija u Gračanici, gde su zastave uklonjene pred Vaskrs", rekao je Đorđević.
Zabrinutost zbog nepoštovanja postignutih sporazuma i ugrožavanja prava nevećinskih zajednica izrazile su i Sjedinjene Države i Velika Britanija.
"Reč je o toliko očiglednim dešavanjima da je bilo nemoguće ostati nem na njih. Smatram da je u ovom izveštaju prikazana realna slika, bez prikrivanja, jer je prikrivanje takvih događaja bilo nemoguće. Jasno je da smo imali različite nasilne reakcije institucija u Prištini i da je poverenje u prištinske institucije, posebno u policiju, ozbiljno poljuljano, naročito u srpskoj zajednici", rekao je Petar Đorđević.
Prištinski zvaničnici smatraju izveštaj pristrasnim i netačnim, zahtevajući da UNMIK okonča svoju misiju, kako je na sednici Saveta bezbednosti rekao Glauk Konjufca.
"Mandat misije Ujedinjenih nacija ustanovljen je rezolucijom 1244, a ta rezolucija tvrdi i potvrđuje da je Kosovo i dalje autonomna oblast u okviru Savezne Republike Jugoslavije tada i njenog pravnog naslednika, Republike Srbije. Iz te perspektive, jasno je, jasan je motiv Prištine, zašto ona želi, zašto ona želi da UNMIK ode", izjavio je Miodrag Marinkovič, NVO "Casa".
Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka, ocenio je da Srbija prisustvo UNMIK-a želi da predstavi kao dokaz nepostojanja kosovske države, ali da, kako je naveo, takvo tumačenje nema realnu osnovu.
Govor ministra spoljnih poslova iz Prištine naišao je na kritike kod opozicije. Kažu da nije dovoljno govorio o Tačiju i ostalima prvostepeno optuženima za ratne zločine.
"Nikada nisam očekivao da će Kosovo biti poniženo do ove tačke. Svet nas čudno gleda, kao da smo ubijali i klali narode jer nismo rekli istinu o našem ratu i krvoproliću za slobodu. Sramota, Glauk", naveo je Daut Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova.
Do 2018. godine, sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji održavana je četiri puta godišnje. 2019. su održane tri, a od 2020. godine šef UNMIK-a podnosi izveštaje o radu te mirovne misije na šestomesečnom nivou.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)