"Evrointegracije - put bez kraja": Srbija tapka u mestu, dve godine nije otvorila poglavlje, ali ne sme da odustane od Brisela

Strateško opredeljenje Srbije je ulazak u Evropsku uniju, zvanični je stav Beograda. Evropska unija želi region Zapadnog balkana u Uniji, rekla je prošle nedelje nemačka kancelarka Angela Merkel. Zvanično je i da Srbija od 2019. godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa Unijom.

A šta je nezvanično i šta možemo da pročitamo iz ovog zvaničnog? Da li su evrointegracije put koji se nikada neće završiti? 

O prespektivi evrointegracija u emisiji "Euronews veče" govorili su Suzana Grubješić, predsednica Centra za spoljnu politiku i Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropsku politiku (CEP).

Čitav region stoji i čeka da se u Briselu donese strateška odluka da Zapadni Balkan pripada Evropi, ocenila je Suzana Grubješić.

Ona kaže da zemlje u regionu greše i sporo ispunjavaju zadate ciljeve, posebno u oblasti nezavisnog pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije, ali da je i "kredibilit EU postao upitan onog trenutka kada je prestala da ispunjava obećanja". 

"Politička volja je ta koja koči napredak. To nije jednosmerna ulica, posle prijema Hrvatske 2013. godine svesno je napravljena pauza u proširenju i ne zna se do kada će ona trajati. Prvi put smo čuli 2025. godinu, ali ona se sada ne spominje. Sad smo u 2021. a region čitav tapka u mestu, ne samo Srbija. Vidite šta se dešava sa Severnom Makedonijom, BiH, Kosovom, Crnom Gorom", rekla je Grubješić.

Euronews/Printscreen

Bivša potpredsednica Vlade Republike Srbije za evropske integracije (2012.-2013.) kaže da se malo priča, a još manje radi na proširenju.

"Poslednje obećanje je dato 2003. na samitu u Solunu, od tada smo ista meta-isto odstojanje. Od kada smo u procesu pridruživanja, pa pristupanja, bilo je svega i svačega, ali reformi ne bi bilo da nije bilo podrške iz Brisela. Kada se podvuče crta, odustajanje nije opcija. Treba razmišljati kako da iskoristimo trenutnu situaciju", istakla je Grubješić.

Prema njenim rečima, jedan od problema Srbije je taj što odbija da se pridruži restriktivnim merama protiv zemalja od kojih očekuje podršku za Kosovo. 

Srđan Majstorović kaže da EU ima sopstvene probleme i sa dozom podozrenja gleda na nove kandidate koji bi ulaskom možda dodatno razvodnjili demokratske vrednosti Unije.

"Interes Srbije je da se ova zemlja uredi na način kako su to uradile najmodernije evropske demokratije, pogrešno je interes poistovećivati sa vremenskim intervalima, treba krenuti od sebe, da li je Srbiji u interesu da se reformiše. Ostvaruje se napredak, ali on je nedovoljan. To je ocena dva na skali od jedan do pet. EU sa tim nije zadovoljna, procenjuje da Srbija nije zainteresovana da sprovede promene koje su neophodne", rekao je Majstorović.

Euronews/Printscreen

On je dodao da u Briselu preovladava mišljenje da je strateški interes EU da što pre integriše zemlje Zapadnog Balkana, ali da je problem kako pronaći konsenzus unutar Unije.

Majstorović smatra da je za kašnjenje u evrointegracijama odgovorna Vlada Srbije, ali da se polako menja situacija u toj oblasti, jer je "neko u vladi shvatio zašto dve godine nije došlo do pomaka".

"Stiče se utisak da se sve radi proforme, da se napravi privid reformi. Novi zakoni su samo slovo na papiru, mi ćemo suditi na koji način se napreduje na osnovu primera u praksi. U ovom trenutku Srbija, vođena svojim interesima, vodi politiku balansiranja kada je NATO u pitanju. Mi time šaljemo zbunjujuću poruku, posebno baltičke države su sumnjičava prema želji Srbije. Nas niko ne presiljava da se obavežemo, ali ako želimo da budemo konstruktivni partner, treba svakoj članici da objasnimo zašto ne možemo da se pridružimo", objasnio je Majstorović.