Sporazum o mineralima i novo oročeno primirje: Da li Ukrajina ulazi u dug zbog neistraženih resursa?
Komentari02/05/2025
-20:37
Amerika i Ukrajina potpisale su dugočekani sporazum o mineralima i tvrde da je sklopljen na obostranu korist. U isto vreme, Vašiton kaže da je teret okončanja rata isključivo na Kijevu i Moskvi i šalje nejasne poruke o svom učešću u pregovorima. Putin najavljuje novooročeno primirje, a Tramp je izvršio prvu zamenu u svojoj administraciji.
Nakon oštre rasprave u Ovalnoj sobi između Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, smrt pape Franje je ponovo spojila dvojicu predsednika i dovela do dugo očekivanog ugovora o mineralima. Sporazum podrazumeva zajednički fond u razmeri 50-50, otpisivanje duga za prethodnu američku pomoć, ali i fleksibilne forme budućih donacija, koje uključuju vojnu pomoć.
"Razgovarali smo na sastanku u Vatikanu, zapravo sada imamo prvi rezultat tog sastanka što ga čini zaista istorijskim. Takođe sa nestrpljenjem iščekujemo i druge rezultate našeg razgovora, bio je to značajan sastanak, svaku minutu vremena predsednik Tramp i ja smo iskoristili 100 posto", rekao je Zelenski.
Posle nejasne izjave s State Departmenta da je dalji tok pregovora na Moskvi i Kijevu, na videlo je ponovo izašao citat Henrija Kisindžera: "Opasno je biti neprijatelje Amerike, ali biti njen prijatelj je fatalno".
"Ovo je povezivanje dve zemlje koje će napraviti razliku za jednu naciju, posebno u slučaju Ukrajine, gde sada imaju prijatelja. I ostatak sveta će primetiti da kada imate prijatelja poput Sjedinjenih Država i kada sarađujemo sa vama, prisutni smo vašoj zemlji, to stvara snažniju nacionalnu bezbednost", izjavila je Tami Brus, portparolka Stejt departmenta.
Tanjug/AP/Ben Curtis
Kremlj je najavio trodnevno primirje zbog obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu. Bela kuća se konačno uverila da rat u Ukrajini ipak nije moguće rešiti za 24 sata.
"Sada su odjednom, odnosno ne odjednom naravno, već u svetlu onoga što se dešava na terenu, na liniji borbenog kontakta gde se ukrajinski režim sve aktivnije povlači, promenili svoj stav za 180 stepeni i počeli da zahtevaju hitan prekid vatre bez preduslova. Već smo prolazili kroz sve te situacije", rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Povezane vesti
Polarizujuća tema je pitanje teritorijalnih ustupaka što Ukrajina odbacuje. Prema istraživanju Reutersa, 70 odsto Ukrajinaca se tome protivi. Međutim, Donald Tramp ima svoje viđenje mira.
"Ali Krim su dali Barak Husein Obama i Bajden. To je bilo pre 11 ili 12 godina. To je davno. Ne znam kako uopšte možete da pokrećete pitanje Krima, jer to je bilo odavno. Niko ga nije pominjao 12 godina, a sada ga ponovo spominju. Pa sam Zelenskom rekao, možda možeš da odeš kod Obame i pitaš ga zašto su ga dali. Dali su ga usput rečeno bez ispaljenog metka", rekao je Tramp.
Tramp je smenio Majka Volca sa mesta savetnika za nacionalnu bezbednost, a insajderi navode da se nisu slagali oko odnosa prema NATO-u. Kao šlag na tortu ukrajinskog haosa, Tramp je proglasio 8. maj Danom pobede u Drugom svetskom ratu, zato što su Sjedinjene Američke Države učinile više od bilo koje druge zemlje.
Rogozin: Ukrajina ulazi u sporazum sa SAD bez jasnih garancija i poznatih resursa
Novinar Leonid Rogozin ocenio je da sporazum Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država o zajedničkoj eksploataciji mineralnih resursa sadrži niz nepoznanica koje otvaraju pitanja o njegovoj stvarnoj vrednosti, potencijalnim dugovima, pa čak i prikrivenim političkim motivima.
Rogozin, dopisnik Gardijana i Njuzvika, ukazuje da se samo postojanje tih mineralnih ležišta u Ukrajini dovodi u pitanje, kao i njihova isplativost.
"Mnoga od tih navodnih nalazišta nisu komercijalno izvodljiva za eksploataciju. Ona nisu ni pravilno istražena, tako da nije jasno da li ti retki minerali, o kojima Tramp stalno govori, zaista postoje", rekao je Rogozin u emisiji Euronews Svet.
Prema njegovim rečima, američka strana najčešće insistira na toj naraciji, dok se Ukrajinci u nju samo uklapaju, sugerišući da se eventualni profiti nalaze u neizvesnoj i dalekoj budućnosti – ako se uopšte ikada ostvare. Rogozin posebno ističe da sadržaj sporazuma nije u potpunosti poznat javnosti.
Povezane vesti
"Znamo samo deklarativni deo, ali postoje još dva tehnička ugovora čiju sadržinu ne znamo. Zbog toga je preuranjeno govoriti o tome da li Ukrajina nešto dobija ili gubi", naglašava on.
Printskrin/Euronews Srbija
Ipak, ukrajinski zvaničnici u javnim nastupima govore o sporazumu kao fer i korisnom za obe strane.
Prvi komentar Bele kuće nakon potpisivanja dodatno je pojačao konfuziju. Portparol američke administracije je u više navrata upotrebio reč „otplata“, ne precizirajući da li se to odnosi na ranije isporučenu pomoć Ukrajini, ili na buduću vojnu podršku. Ova formulacija, prema Rogozinu, implicira da bi Ukrajina mogla da se zaduži kod SAD kroz investicije u resurse čiji profiti se očekuju tek u neodređenom trenutku.
Povezane vesti
Jedan od ključnih momenata u tumačenju sporazuma jeste i ukrajinska potreba za novim sistemima protivvazdušne odbrane, pošto su postojeći sistemi oštećeni, uništeni ili bez projektila. Ukrajinska potpredsednica vlade, koja je potpisala sporazum, sugerisala je da bi oružje moglo biti deo paketa, u zamenu za buduće profite od rudarenja.
"Ali pitanje je kako Ukrajina sada da se brani, ako će sredstva za otplatu doći tek jednog dana?", pita Rogozin.
On smatra da se ukrajinska vlada nada da bi prisustvo SAD u njihovoj ekonomiji moglo da postane oblik zaštite – posebno ako se ima u vidu da Tramp nema baš lepu sliku o lideru Ukrajine.
"Oni se nadaju da Donald Tramp, koji otvoreno pokazuje da ne voli predsednika Zelenskog i da ne podržava ukrajinsku liniju, da će tim sporazumom Tramp posmatrati Ukrajinu kao nekakvu svoju biznis zonu i da će možda zbog toga početi da brani i štiti Ukrajinu jer je ona postala predmet njegovih privatnih poslovnih interesa.
Sjedinjene Države i dalje insistiraju da bi dve strane trebalo da sednu za sto i krenu u pregovore o miru i prete da će se povući iz posredovanja između Rusije i Ukrajine da će se fokusirati na druga pitanja. To će verovatno zadovoljiti Putina, jer Rusija ima prednost u ovom ratu, i ukoliko se SAD povuku, to bi bilo sjajno za Moskvu. Previše nepoznanica, naglih poteza, i veoma je teško proniknuti u suštinu", ocenio je Rogozin.
Zbog čega Putin najavljuje krakte prekide vatre?
S druge strane, geopolitička realnost se menja. Rusija je najavila kratke prekide vatre uoči parade na Crvenom trgu, što Rogozin tumači kao mogući "probni balon" za izgradnju poverenja. Ako i Ukrajinci odgovore istom merom, moguće je da bi se otvorio prostor za duže prekide vatre, pa i mirovne pregovore – uz američko posredovanje ili angažman neke treće strane.
"Čuli smo cinično objašnjenje gde Putin poziva svetske lidere, uključujući lidere Srbije i Kine na paradu na Crvenom trgu i da ne želi da Ukrajinci urade nešto, ispale dronove na paradi. To Ukrajinci neće uraditi, naravno imajući u vidu moguće posledice i odnose sa Kinom".
Na pitanje da li bi se visoki predstavnici SAD, Marko Rubio ili Stiv Vitkof, mogli pojaviti na paradi u Moskvi, Rogozin izražava skepsu.
"Bio bih iznenađen. To bi poslalo veoma pogrešnu poruku i Ukrajini i američkim saveznicima. Ipak, u svetu u kojem se dešavaju nepredvidljivije stvari, više ništa nije isključeno", zaključio je Rogozin.
Više o ovoj temi pogledajte ispod u video prilogu.
Komentari (0)