Rat dve Amerike u Los Anđelesu: Haos na ulicama je za jedne borba protiv represije, a za druge obojena revolucija
Komentari10/06/2025
-16:45
Nasilne demonstracije zbog imigracionih racija u Los Anđelesu, uz paljenje vozila, meksičke zastave, demolirane prodavnice i sukobe sa policijom traju već četiri dana, dok se nemiri prelivaju na druge američke gradove, a predsednik Donald Tramp šalje vojsku da stabilizuje situaciju.
Ono što je krenulo kao protest migranata i aktivista protiv Službe za imigraciju i carine (ICE) preraslo je u konflikt administracije u Vašingtonu sa vlastima države Kalifornije, a šire predstavlja okršaj dve kulture i političke struje u SAD - konzervativnog MAGA pokreta i liberalnih pristalica Demokratske stranke.
Tramp je na društvenim mrežama demonstrante nazvao nasilnom, pobunjenom ruljom i rekao da će sprečiti nerede. Takođe je nagovestio da bi podržao hapšenje guvernera Kaliformije Gavina Njusoma. On je zauzvrat najavio tužbu protiv "autoritarnog" Trampa zbog mobilizacije Nacionalne garde i kršenja suvereniteta Kalifornije garantovanih 10. amnadmanom američkog ustava. Naime, zakon na koji se poziva Bela kuća dozvoljava angažovanje Nacionalne garde u slučaju invazije, pobune, ili kada predsednik nije u mogućnosti da sprovodi federalne zakone regularnim snagama reda. Prethodno je raspoređeno 700 marinaca, a Tramp pominje brojku od 2.000 gardista
Taj zakon je samo jednom primenjen 1970. kada je tadašnji predsednik Ričard Nikson pozvao gardiste da, verovali ili ne, zamene poštare u štrajku.
Zatvaranje granice sa Meksikom za ilegalne migrante i kriminalce, kao i njihovo deportovanje možda je i glavna okosnica Trampove politike, veoma popularna među njegovom bazom. Prepreku mu predstavlja tradicionalno demokratska vlast u Kaliforniji, državi sa skoro 40 miliona stanovnika, koja se oslanja na glasače hispano-američkog porekla.
Tanjug AP/Eric Thayer
Razmirice Trampa i Njusoma traju već neko vreme, napominje urednica spoljno-političke rubrike televizije Euronews Srbija Nataša Đulić-Banović.
"On ima poseban pik na Kaliforniju. Trebalo je da se smanje malo te tenzije od kako je Tramp postao predsednik, ali eto to nije uspelo. Počelo je još od onih velikih požara koji su zahvatili Los Angeles. Tada je Tramp još govorio da vlasti Kalifornije ništa nisu uradile. Onda je optužio (bivšeg predsednika Džozefa) Bajdena da ni savezne vlasti u tom momentu ništa nisu uradile. Sada smo došli do toga da on poziva na hapšenje. Mada je čak i Tom Homan, ko je šef službe koja se bavi upravo imigracijom, rekao da trenutno jednostavno nema razloga za to", navod Đulić-Banović.
Povezane vesti
Po njenoj proceni obojica mogu da izvuku političku korist od nereda, s tim da je Trampu namera da eskalira situaciju, što njegovi birači vole da vide.
Celu analizu pogledajte u videu ispod:
Kako je Tramp do sada reagovao na nerede levičara, a kako desničara
Inače, Tramp je i tokom prvog mandata 2020. pretio da će izvesti Nacionalnu gardu na ulice većih gradova u kojima su besneli ogromni neredi nakon smrti Afroamerikanca Džordža Flojda tokom hapšenja, predvođeni pokretom "Životi crnaca su važni“ (BLM). Ironočno nazvano "leto ljubavi" odnelo je najmanje 25 života uz oko dve milijarde dolara materijalne štete i oko 14.000 uhapšenih.
Tada je politička debata bila skoro preslikana, samo što su današnji neredi za sada manjih razmera, a Tramp je mnogo odlučniji da oštrije reaguje. Njegovi protivnici, pre svega zvaničnici iz Kalifornije i opozicioni političari, i tada su smatrali da je izvođenje vojske na ulice kontraproduktivno i da bi izazvalo još veće nerede.
U svoju korist navode studiju iz 2022. organizacije Forum za istraživanje policijskih rukovodilaca o policijskoj reakciji 2020. Tu je preporučeno izbegavanje masovnih hapšenja, ograničavanje upotrebe manje smrtonosne municije (gumenih metaka) i fokus na "izgradnju poverenja i održavanje komunikacije" sa organizatorima protesta. Izveštaj je zaključio da kada policija uspostavi te linije komunikacije, mnogo je verovatnije da će protesti ostati mirni.
Kolumnista Atlantic-a i veliki Trampov kritičar Dejvid Fram, čak je tvrdio da je predsedniku SAD u interesu da izvede gardu jer bi provokacija gde se demonstranti sa stranim zastavama sukobljavaju sa vojskom bolje služila njegovom narativu.
Neredi na Kapitolu 6. januara 2021. izazvali su potpuno obrnutu reakciju Trampovih protivnika, koji su zahtevali da Nacionalna garda puca na Trampove pristalice koje su upale u zgradu Kongresa SAD. Zbog napada na političku instituciju u kojoj je nekoliko ljudi stradalo demokrate su nerede nazivale pokušajem puča, pobunom i terorizmom.
Povezane vesti
Četiri godine kasnije broj optuženih za razne federalne zločine popeo se na 1.500, među kojima je 95 odsto onih koji nisu okrivljeni za nasilne zločine, već za prekršaje poput neovlašćenog ulaska na tuđi posed. Tramp je sve njih pomilovao prvog dana svog novog mandata, nazvavši ih više pita tokom kampanje političkim zatvorenicima i taocima Bajdenove administracije.
Što ce Nacionalne garde tiče, on je ipak naredio Pentagonu njihovo slanje, suprotno tvrdnjama demokrata, ali kasnili pet sati, prema transkriptu izjava američkih zvaničnika objavljenom 20. septembra 2024.
Nekoliko dana pre 6. januara Tramp se sastao sa visokim zvaničnicima Pentagona, pozivajući ih da "obave svoj posao kako bi zaštitili živote i imovinu". Tadašnji načelnik Generaštaba SAD Mark Mili prisetio se razgovora između vršioca dužnosti sekretara odbrane Krisa Milera i Trampa:
"Biće velikog broja demonstranata 6. januara. Pobrinite se da imate dovoljno Nacionalne garde ili vojnika kako biste bili sigurni da je događaj bezbedan. Ne zanima me da li koristite Gardu ili vojnike, vojnike na aktivnoj dužnosti, uradite šta god morate. Samo se pobrinite da je bezbedno“, citirao je Mili Trampove reči, dodajući da mu je Miler odgovorio kako je sve pod kontrolom i kako imaju plan.
"Duboka država" i poređenje sa objenim revolucijama
Izveštavanje medija o protestima u Los Anđelesu dodatno produbljuje jaz, pa tako Fox News skreće pažnju na "anarhiju i haos" na ulicama zbog slabe reakcije lokalne vlasti, dok CNN u svojoj analizi navodi da se "Tramp igra sa vatrom" kada priča o slanju Nacionalne garde i krivicu za eskalaciju svaljuje na njega.
Neki mediji i komentatori koji se otvoreno protive ilegalnoj migraciji čak porede nerede sa obojenim revolucijama širom sveta, uključujući ukrajinski Majdan 2014.
Na primer, veliki X nalog "DataRepublican" objavio je prekjuče analizu koja je brzo sakupila skoro sedam miliona pregleda, po kojoj iza nereda stoje nevladine organizacije i komunistički agitatori.
Navodno, najvažnija NVO je Koalicija za ljudska prava imigranata ili CHIRLA, dok se na fotografijama transparenata vidi da ih je štampala Partija za socijalizam i oslobođenje (PSLWEB).
Na postu su objavljeni javno dostupni podaci o finansijama CHIRLA, prema kojima je 34 od prijavljenih 45 miliona dolara prihoda došlo iz grantova američke vlade.
Grupa koja je štampala znakove i transparente, Partija za socijalizam i oslobođenje, nije neprofitna organizacija, već politička stranka, koju autor analize naziva "bukvalno komunističkom" i dovodi u vezu sa Koalicijom ANSWER i milijarderom socijalistom Nevilom Singamom.
Naime u pitanju je "tehološki mogul" koji prema izveštaju New York Times-a finansira mrežu "kineske propagande" širom sveta "od Čikaga do Šangaja".
Desno orijentisani portal Zerohedge objavio je i članak i kojem se pominje operacija iz 2006. "Fast & Furious" američkog Ministarstva pravde, tokom koje je hiljade komada ilegalnog vatrenog oružja završilo u rukama meksičkih kartela. Naime, ideja je bila da se dozvoli prodavcima oružja da prodaju robu na crno nadajući se da će praćenjem isporuka doći do šefova kartela, ali nijedna uticajna figura u podzemlju nije uhapšena.
U članku se spekuliše da je u sve bila umešana "duboka država" i da nekima od organizatora "ne bi smetalo" da karteli naprave haos sa druge strane granice baš tokom protesta protiv ICE-a. Pominje se i nacionalni ugao, prema kojem su se meksički nacionalisti infiltrirali preko migrantskih ruta, te da sada njihovi potomci protestuju zajedno sa američkim levičarima.
Dodirne tačke Meksičkih "secesionista" i levičara je, kako se navodi" što nijedni ne priznaje legitimitet meksičke secesije iz sredine 19. veka, pa stoga podržavaju otvorene granice kako bi "povratili“ izgubljenu teritoriju i izborili se za "istorijsku pravdu“.
Komentari (0)