Pet ciljeva koji bi mogli da se nađu na udaru Izraela i SAD nakon kršenja primirja od strane Teherana
Komentari
24/06/2025
-13:44
Određivanje potencijalnih sledećih ciljeva Izraela i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Teheranu, u kontekstu kršenja primirja od strane Irana, zavisi od strateških prioriteta, vojnih mogućnosti i političkih ograničenja obe zemlje.
S obzirom na eskalaciju sukoba i prethodne napade na nuklearne lokacije poput Fordoa, sledeći ciljevi bi verovatno bili usmereni na slabljenje iranske vojne i političke infrastrukture, uz minimiziranje civilnih žrtava kako bi se izbegla međunarodna osuda.
Najave iz Izraela da je smena režima u Teheranu jedan od ciljeva, kao i izjave američkog predsednika Donalda Trampa da SAD znaju gde se nalazi ajatolah Ali Hamnei, mogle bi u ovom kontekstu da budu veoma značajne.
Vojni i komandni centri Iranske revolucionarne garde (IRGC)
Zašto su cilj? IRGC je glavna vojna i politička snaga u Iranu, odgovorna za koordinaciju odbrane, balističkih raketnih programa i podršku "osovini otpora" (Hezbolah, Huti, proiranske milicije).
Uništavanje ili oslabljivanje IRGC-ovih komandnih centara u Teheranu ograničilo bi sposobnost Irana da organizuje odmazdu ili dalje vojne operacije.
U tom smislu meta napada moglo bi da bude sedište IRGC-a u Teheranu, tj. Centralna komanda, koja je ključna za koordinaciju vojnih operacija.
Takođe, meta bi mogli da budu i objekti koji omogućavaju IRGC-u da upravlja regionalnim snagama i balističkim raketama. Osim toga, tu su i podzemni ili gradski depoi u kojima se čuvaju rakete, dronovi ili druga oprema.
AP/Iranian Revolutionary Guard's Ground Force
Povezane vesti
Izrael bi verovatno koristio precizno navođene bombe (npr. SPICE-2000 ili GBU-31 JDAM) lansirane s F-35I aviona, dok bi SAD mogle upotrebiti Tomahawk krstareće rakete s razarača u Persijskom zalivu ili GBU-57 MOP bombe s B-2 bombardera za duboko ukopane ciljeve, kao što je viđeno u prošlom napadu.
Ono što bi predstavljalo problem za Izrael i SAD u slučaju napada na ova mesta je to što su ovi ciljevi smešteni u gusto naseljenim područjima, što povećava rizik od kolateralne štete.
Vladine i političke institucije
Zašto su cilj? Napadi na simbole iranske vlasti, poput vladinih zgrada, mogli bi oslabiti moral režima i poslati snažnu poruku nakon kršenja primirja. Ovi ciljevi bi bili odabrani da se izbegne masovna šteta, fokusirajući se na političku infrastrukturu.
Zgrada parlamenta (Majlis) je simbol iranske vlasti, potencijalni cilj za demonstraciju sile. Ne treba zaboraviti da je upravo Majlis dao dozvolu za blokadu Ormuskog moreuza, što je takođe jako važno u datom trenutku.
Kabinet ajatolaha Alija Hamneija je visoko zaštićen i politički osetljiv cilj. Međutim, američki predsednik Donald Tramp je već govorio o tome da SAD znaju lokaciju na kojoj se nalazi Hamnei, uz opasku da ga neće likvidirati, "još uvek".
Ukoliko bi nakon kršenja primirja sukob dodatno eskalirao, kabinet, tj. meta na kojima bi mogao da se nađe ajatolah mogli bi da postanu meta napada.
Ministarstva odbrane i spoljnih poslova su ključna za koordinaciju iranske vojne i diplomatske strategije. Iako je u sistemu iranske odbrane prednost na strani IRGC, često se zaboravlja da oružane snage Irana imaju svoju infrastrukturu koja nije zanemarljiva.
Povezane vesti
Ministarstvo spoljnih poslova, kojim rukovodi Abas Aragči moglo bi da postane cilj s obzirom na diplomatsko-politički značaj, jer se kroz njega projavljuje snaga i čvrstina iranskog režima.
Tanjug/AP/Vahid Salemi
Državna televizija (IRIB) ima svoje studije u Teheranu, koji su već pogođeni u prošlim napadima. Televizija je ključna za slanje poruka jedinstva nacije i čvrstine otpora onome što Iran vidi kao agresiju Izraela i SAD.
Uništavanje ili ometanje ovih objekata dodatno bi oslabilo sposobnost vlade da kontroliše narativ i održava unutrašnju koheziju zemlje, nakon čega bi mogao da nastupi i rat informacijama u stanju panike.
Povezane vesti
Za udare po ovim ciljevima vrlo verovatno bi bili korišćene krstareće rakete, poput Tomahawk (SAD) ili Delilah (Izrael), koje bi minimizirale kolateralnu štetu.
Izraelski F-35I avioni ili američki F-22 mogli bi isporučiti precizno navođenu municiju, poput GBU-38 JDAM, za ciljanje specifičnih zgrada. Kibernetički napadi, posebno od strane SAD-a preko USCYBERCOM-a, mogli bi se koristiti za ometanje komunikacija unutar ovih institucija pre fizičkih udara.
Napadi na vladine i telekomunikacijske zgrade u Teheranu, koji je gusto naseljen grad, rizikuju velike civilne žrtve, što bi izazvalo međunarodnu osudu i moglo ojačati iranski sentiment i narativ o "žrtvi agresije".
Osim toga, Iran bi mogao iskoristiti takve napade za mobilizaciju unutrašnje podrške režimu.
Infrastruktura kritičnih energetskih i drugih sistema
Zašto su cilj? Uništavanje ili onesposobljavanje ključne infrastrukture, poput energetskih sistema, transportnih čvorišta ili komunikacionih mreža, moglo bi značajno oslabiti iransku sposobnost za vođenje rata i održavanje unutrašnje stabilnosti.
Ovi ciljevi su posebno privlačni jer mogu imati dugoročne efekte bez direktnog ciljanja civilnog stanovništva.
U tom smislu napad SAD i Izraela bi mogao da bude usmeren na elektroenergetsku mrežu, koja uključuje elektrane ili transformatorske stanice u Teheranu i okolnim područjima, poput onih koje snabdevaju vojne baze i vladine objekte.
Telekomunikacioni čvorovi bi takođe mogli da budu meta, a ističu se glavni centri za internet i mobilne mreže, koji su ključni za koordinaciju vojnih operacija i vladine komunikacije.
Euronews/Slađana Pejić
Transportna infrastruktura u ovom slučaju uključuje ključne železničke stanice, mostove ili aerodrome u Teheranu (poput međunarodnog aerodroma Mehrabad) koji služe za vojne ili logističke svrhe.
SAD bi u ovom slučaju mogle da koriste AGM-158 JASSM krstareće rakete lansirane s B-52 bombardera ili Tomahawk rakete s pomorskih platformi za precizne udare na infrastrukturu. Izrael bi mogao upotrebiti Rampage supersonične rakete za ciljanje fortifikovanih objekata.
Takođe, vrlo verovatno bi i kibernetički napadi na elektroenergetske i komunikacione sisteme bili korišćeni kao uvod u fizičke udare.
Uništavanje civilne infrastrukture može izazvati humanitarnu krizu, posebno u gradu sa oko 10 miliona stanovnika, što bi izazvalo pritisak na Izrael i SAD da ograniče obim napada.
Proizvodni i logistički centri za balističke rakete i dronove
Zašto su cilj? Sposobnost Irana da proizvodi i lansira balističke rakete i dronove, poput onih korišćenih u napadima na Izrael i američke baze, ključna je za njegovu odmazdu. Uništavanje ovih centara u Teheranu ili okolnim područjima ograničilo bi iransku sposobnost za dalje eskalacije.
U tom smislu posebno bi se na udaru našle fabrike oružja i objekti u Teheranu ili predgrađima povezani s proizvodnjom raketa, poput onih pod kontrolom IRGC-ove vazdušno-kosmičke divizije.
Tu su i skladišta goriva, posebno depoi za raketno gorivo ili elektronske komponente potrebne za proizvodnju dronova i raketa.
profimedia
Ništa manje, cilj bi mogli da budu i lansirni položaji, bili oni podzemni ili skriveni lansirni kompleksi u blizini Teherana. Oni su takođe često van gradskih područja.
U ovom slučaju Izrael bi mogao koristiti Jericho III balističke rakete s konvencionalnim bojevim glavama za udare na velike fabrike, dok bi SAD koristile GBU-57 MOP bombe za uništavanje podzemnih skladišta, kao što je bio slučaj sa nuklearnim objektima. Precizni udari F-35 aviona SAD i Izraela bili bi korišćeni za manje, ali strateški važne ciljeve.
Mnogi od ovih objekata su duboko ukopani ili zaštićeni, što zahteva specijalizovana oružja. Osim toga, Iran je razvio decentralizovanu mrežu proizvodnje, što znači da bi napadi na objekte u Teheranu možda imali ograničen ukupni efekat.
Kibernetički i obaveštajni ciljevi
Zašto su cilj? Slabljenje iranske komande i kontrole kroz kibernetičke napade omogućava Izraelu i SAD-u da dezorijentišu iranske snage pre ili umesto fizičkih udara. Ovi napadi su posebno privlačni jer imaju nizak rizik od civilnih žrtava i mogu se izvoditi izdaleka.
Na meti bi mogle da se nađu vojne mreže IRGC-a kroz hakovanje komunikacionih sistema za ometanje koordinacije između Teherana i regionalnih snaga.
Kibernetički napadi na preostale nuklearne programe, bili bi značajni jer bi se usporio njihov oporavak nakon fizičkih udara.
profimedia
Ometanje iranske ekonomske infrastrukture u Teheranu bilo bi značajno jer bi se dodatno oslabila sposobnost režima da finansira vojne operacije.
SAD bi vrlo verovanto koristile USCYBERCOM za sofisticirane kibernetičke operacije, dok bi Izrael koristio svoju jedinicu 8200 za slične napade. Ovi napadi bi bili koordinisani s fizičkim udarima kako bi se maksimizirao efekat.
Ipak, Iran je poslednjih godina poboljšao svoju kibernetičku odbranu, što znači da bi uspešni napadi zahtevali visok stepen sofisticiranosti i obaveštajnih podataka.
Komentari (0)