Savet Evrope: Prenatrpanost u zatvorima izazov za trećinu zatvora u EU

Prenatrpanost zatvora ostaje kritičan izazov u trećini evropskih zatvorskih uprava, navodi se u danas objavljenoj Godišnjoj kriminalnoj statistici o zatvorskoj populaciji Saveta Evrope za 2024. godinu (SPACE I).

Ukupno gledano, u Evropi se broj zatvorenika na 100 raspoloživih mesta povećao sa 93,5 na 94,9 od 31. januara 2023. do 31. januara 2024. godine, sa značajnim razlikama među zemljama.
Kako se navodi u izveštaju u zemljama sa preko 500.000 stanovnika, 15 zatvorskih uprava je prijavilo da imaju više zatvorenika nego raspoloživih mesta, šest zatvorskih uprava je prijavilo ozbiljnu prenaseljenost i to Slovenija (134 zatvorenika na 100 mesta), Kipar (132), Francuska (124), Italija (118), Rumunija (116) i Belgija (113).

Još osam zatvorskih uprava prijavilo je umerenu prenaseljenost - Hrvatska (110), Irska (105), Švedska (105), Mađarska (104), Azerbejdžan (103), Finska (103), Turska (102) i Severna Makedonija (101). 

Pored toga, zatvorske uprave Škotske (100) i Engleske i Velsa (98) (UK), kao i Srbije (98), radile su punim ili blizu punog kapaciteta, i tu bi, navodi se, manje fluktuacije u prijemu u zatvore mogle da dovedu do prenaseljenosti njihovih sistema.

Dodaje se da je 31. januara 2024. godine, u 51 zatvorskoj upravi zemalja članica Saveta Evrope bilo 1.021.431 zatvorenika, što predstavlja srednju stopu zatvorske populacije od 105 zatvorenika na 100.000 stanovnika širom kontinenta. 

Ipak, uzimajući u obzir zatvorske uprave iz zemalja sa populacijom većom od milion stanovnika koje su dostavile podatke i za 2023. i za 2024. godinu, srednja stopa evropske zatvorske populacije blago se smanjila, sa 116,2 na 115,1 zatvorenika na 100.000 stanovnika (-0,9 odsto). 

Trinaest zatvorskih uprava je zabeležilo značajan porast stope zatvorske populacije od januara 2023. do januara 2024. godine, u zemljama sa preko 500.000 stanovnika i to Slovenija (+25,4 odsto), Švedska (+15,5), Malta (+11,1), Srbija (+9,4), Hrvatska (+8,3), Azerbejdžan (+8,3), Italija (+7,8), Albanija (+7,5), Ujedinjeno Kraljevstvo (Severna Irska) (+6,9), Belgija (+6,8), Ujedinjeno Kraljevstvo (Škotska (+6,7), Ujedinjeno Kraljevstvo (Engleska i Vels) (+6,4) i Irska (+5,4 odsto).
Stope zatvaranja su značajno pale samo u Bugarskoj (-14,5), Luksemburgu (-14,5), Turskoj (-12,9), Estoniji (-12), Litvaniji (-9,4) i Mađarskoj (-7,3 odsto), dok su ostale stabilne u 24 zatvorske uprave.

U izveštaju se navodi da su zemlje sa najvišim stopama zatvaranja bile Turska (356 zatvorenika na 100.000 stanovnika), Azerbejdžan (264), Gruzija (261), Moldavija (235), Poljska (202), Mađarska (195), Albanija (192), Češka (180), Slovačka (179), Srbija (177), Letonija (175) i Crna Gora (164). 

U izveštaju se navodi i da su nasilni zločini činili otprilike jednu trećinu osuđenih  uključujući ubistva (11,9), seksualne prestupe (8,7), napade (6,7) i pljačke (6,3 odsto), a da su najčešći zločini za koje su pojedinci služili zatvorske kazne bili prestupi vezani za drogu (16,7) i krađe (12,3 odsto). 

Ukupno, 2,9 odsto zatvorenika je osuđeno za saobraćajne prekršaje, a 2,4 odsto za ekonomske ili finansijske prestupe.

U Evropi ukupno 16 odsto zatvorenika u evropskim zatvorima bili su strani državljani, a zatvorske uprave sa najvećim udelom stranih državljana bile su Luksemburg (75 odsto), Švajcarska (72), Kipar (58), Grčka (54), Austrija (53), Malta (52), Španija (50), Nemačka (49), Slovenija (48) i Belgija (41), dok je najniži udeo zabeležen u Rumuniji (1,1) i Moldaviji (1,3 odsto).

Prosečna starost zatvorenika u evropskim kaznenim ustanovama bila je 37 godina, a udeo žena među zatvorskom populacijom bio je 4,9 odsto, najviše u Češkoj (8,8 odsto), Mađarskoj (8,4) i Finskoj (8), a najniži u Albaniji i Gruziji (obe po 1,4 odsto) i Hrvatskoj (2,1).

Šef istraživačkog tima SPACE sa Univerziteta u Lozani Marselo Aebi ocenio je da prenatrpanost ozbiljno potkopava životne uslove zatvorske populacije i napore zatvorskih uprava za rehabilitaciju, kao i da podaci o dužini zatvora pokazuju da kraći prosečni periodi pritvora imaju tendenciju da budu u korelaciji sa nižim stopama zatvorske populacije.

"Iako postoje izuzeci od ovog obrasca, ovaj odnos ističe važnost trajanja kazne kao poluge za upravljanje prenaseljenošću zatvora. Pored promocije alternativnih zatvorskih sankcija, smanjenja dužine kazni, posebno za nenasilne i niskorizične prestupnike, može da bude moćno sredstvo za smanjenje stopa zatvaranja", rekao je Aebi.

U istraživanju SPACE I prvi put je učestvovala 51 zemlja članica SE.