Opasna igra otkrivanja privatnosti na internetu: Šta je "doksing" i da li je zakon na vašoj strani?

Doksing je pojam kojim se definišu radnje koje se odnose na prikupljanje, otkrivanje i deljenje ličnih informacija o određenoj osobi putem interneta, obično sa lošom namerom, kao što su zastrašivanje, uznemiravanje, ucena ili pozivanje na osvetu.

Reč doksing je neologizam koji potiče od izmenjenog oblika skraćenice "dox", savremenog, skraćenog oblika izraza "dropping dox", što je predstavljalo staru metodu osvete poteklu iz hakerske kulture devedesetih godina, piše "Wired".

Naime, hakeri tog vremena nisu imali mnogo opcija kada je u pitanju osveta rivalima, pa je narušavanje anonimnosti rivala predstavljalo moćno oružje, koje ih je izlagalo uznemiravanju ili čak krivičnom gonjenju.

Doksing svakako ima negativnu konotaciju — ne samo zato što se smatra kršenjem nečije privatnosti, već i zato što se često koristi kao vid osvete u online diskusijama.

U poslednje vreme, doksing u vidu objavljivanja brojeva telefona političkih neistomišljenika na internetu postao je učestala praksa, često sa namerom zastrašivanja, uznemiravanja ili izlaganja javnoj osudi, izazivajući ozbiljne posledice po privatnost i bezbednost pojedinaca čiji su podaci otkriveni. 

Šta kaže struka?

Za Euronews Srbija govorila je advokatica Tamara Radojčić koja je rekla da naš krivični zakon ne poznaje termin doksing, niti je predviđeno kao posebno krivično delo. 

Međutim, kada je u pitanju navedena praksa objavljivanja brojeva telefona kaže da se može govoriti o postojanju osnovi sumnje da je reč o krivičnom delu iz člana 146. Krivičnog zakonika.

Prema članu 146 Krivičnog zakonika, lice koje neovlašćeno dođe do ličnih podataka, otkrije ih drugima ili ih koristi u svrhe za koje nisu namenjeni, može biti kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Isto važi i za one koji prikupljaju lične podatke građana suprotno zakonu ili koriste podatke koji su na taj način prikupljeni. Ako to delo počini službeno lice dok obavlja svoju dužnost, kazna može biti zatvor do tri godine.

"U ovom slučaju radnja izvršenja se sastoji pre svega u nevlašćenom pribavljanju podataka i saopštavanju drugome i predviđen je novčana kazna ili kazna zatvora od godinu dana. Pre svega reč je ličnim podacima koji se prikpuljaju i obrađuju na osnovu Zakona o zaštiti podatka o ličnosti", kaže Radojčić.

Međutim, objavljivanje podataka može da se okvalifikuje i dosta ozbiljnije. 

"Pored ovog krivičnog dela u slučaju da se cilj izvršenja krivičnog dela sastoji u zastaršivanju ili uznemiravanju političkih akivista , postoje osnovi sumnje da može da bude reč o krivičnom delu Proganjanje iz člana 138a Krivičnog zakonika", kaže ona. 

Prema članu 138a Krivičnog zakonika, lice koje uporno prati, uznemirava ili pokušava da uspostavi kontakt s drugim protiv njegove volje, zloupotrebljava njegove lične podatke, preti mu ili mu ozbiljno narušava privatnost, može biti kažnjeno novčano ili zatvorom do tri godine. Ako takve radnje ugroze život ili zdravlje žrtve, kazna je do pet godina, a ako dovedu do smrti – od jedne do deset godina zatvora.

Radojčić ocenjuje da kvalifikovanje krivičnog dela zavisi od konkretnog slučaja.

"Pre svega javni tužilac treba da prilikom određivanja kvalifakacije uzme u obzir na koji način su pribavljeni podaci, sa kojim ciljem su objavljeni, da li su i kakve štetne posledice nastupile po žrtvu i slično", kaže ona

Smatra da bi, kada je reč o političkim aktivistima, adekvatnija pravna kvalifikacija bilo krivično delo proganjanje, s obzirom na to da je objavljivanje njihovih ličnih podataka usmereno na vršenje političkog pritiska, što u krajnjem ishodu može dovesti do ugrožavanja njihovog života i telesnog integriteta.