Lek koji "mršavi" svet: Kako su Ozempic i Wegovy preoblikovali globalnu ekonomiju?

Kako se upotreba GLP-1 širi, prodavnice i restorani beleže manje prihode, avio-kompanije predviđaju uštedu goriva, a zdravstveni sistemi očekuju niže troškove... A Danska svedoči padu BDP-a.

Danska je nedavno prepolovila svoju prognozu ekonomskog rasta za 2025. godinu nakon usporavanja u kompaniji Novo Nordisk, proizvođaču lekova za dijabetes Ozempic i Wegovy, koji su postali popularni među onima koji žele brzo da izgube koji kilogram.

Pad prognoze rasta sa 3 na 1,4 odsto u velikoj meri dolazi zbog slabijih očekivanja za farmaceutskog giganta Novo Nordisk - nakon što se ekonomija prošle godine proširila za 3,7 odsto zahvaljujući velikom porastu izvoza farmaceutskih proizvoda.

Pad je delimično vezan za gomilanje zaliha, kao i povećanu konkurenciju na tržištu lekova za mršavljenje, uključujući i pad izvoza u SAD početkom 2025. godine.

Najtraženiji lek na svetu ima moć ne samo da pomera cene akcija, već i da direktno utiče na zaradu, trgovinske tokove i poreske prihode cele zemlje.

Dve godine, Danska je bila uzor za GLP-1 ekonomiju. GLP-1 je skraćenica za glukagonu sličan peptid-1, prirodni hormon koji se oslobađa u crevima nakon jela i reguliše nivo šećera u krvi i apetit, sprečavajući nagle skokove šećera.

Njegovi agonisti receptora, poput Wegovy i Ozempic, su lekovi koji oponašaju efekte hormona kod osoba sa dijabetesom tipa 2 kada njihova tela prestanu prirodno da proizvode insulin. Kao takvi, ovi lekovi smanjuju proizvodnju šećera u jetri, usporavaju varenje i podstiču osećaj sitosti.

Efekti sitosti, zajedno sa smanjenom upalom povezanom sa insulinom, doveli su do upečatljivog gubitka težine čak i kod ljudi bez dijabetesa - izazivajući izveštaje o impresivnim rezultatima kod poznatih ličnosti i onih koji se dugo bore sa problemima s težinom.

Bum GLP-1

profimedia

U 2023. godini, Zavod za statistiku Danske je otvoreno izjavio da bi bez prodaje farmaceutskih proizvoda ekonomija zabeležila blagi pad - umesto toga, BDP je porastao za 1,8 odsto. Ta izuzetna koncentracija profita je razlog zašto usporavanje u samo jednoj kompaniji sada može da smanji čitave procentne poene u prognozi za celu zemlju.

Nova prognoza odražava slabija očekivanja za Novo Nordisk i sporiji izvoz nakon uspešnog perioda. Konkurencija u vidu američke kompanije Eli Lilly, ograničenja u snabdevanju i pritisak na cene ohladili su sentiment, dok nove američke carine postavljaju granice na izvoz na jedno od najvećih tržišta opsednutih lekom Ozempic.

Istovremeno, Wall Street je skicirao suprotnu, dugoročniju priču za veće ekonomije. Naime, ako usvajanje GLP-1 od strane glavne zdravstvene industrije poraste, produktivnost i obrasci potrošnje bi mogli da se promene na načine koji podižu BDP.

Goldman Sachs procenjuje da bi sami lekovi mogli da podignu nivo američkog BDP-a za oko 0,4 odsto, a preko 1 odsto u scenariju visokog usvajanja. Ovo dolazi dok zdravstvene agencije izveštavaju o manjem broju bolesti povezanih sa gojaznošću, većem učešću radne snage i preokretu potrošača ka zdravijim namirnicima u kupovini.

"Loše zdravlje oduzima više od 10 odsto od nivoa američkog BDP-a zbog izgubljenog rada usled bolesti i invaliditeta, prerane smrti i neformalne nege, procenjuju naši istraživači", navodi se u izveštaju Goldman Sachs-a iz marta 2024. godine.

Pored smanjenja šanse za gojaznost, agonisti GLP-1 su pokazali obećavajuće rezultate za ljude koji se bore sa srčanim problemima, visokim krvnim pritiskom i bolestima bubrega, između ostalog. Izvršni direktor Walmarta je 2023. godine rekao da su korpe kupaca koji koriste GLP-1 "imale nešto manje kalorija" i "blagi pad namirnica".

Čak se i avio-saobraćaj uključio u ovu priču. Analitičari su modelirali niže prosečne težine putnika - ako ostane visok stepen usvajanja agonista GLP-1 - u kalkulacijama potrošnje goriva avio-kompanija. Jedna često citirana procena sugeriše da bi velike američke avio-kompanije mogle da uštede oko 80 miliona dolara (68,3 miliona evra) godišnje ako bi prosečan putnik bio pet kilograma lakši. Dok su sve ovo hipotetičke buduće uštede, to pokazuje koliko su sveprisutni efekti lekova poput Ozempica na tržištu.

Finansijska firma Morgan Stanley je u maju procenila da bi globalno tržište lekova za gojaznost moglo da dostigne do 150 milijardi dolara (128 milijardi evra) do 2035. godine, što je više od prethodne prognoze od 105 milijardi dolara (89,7 milijardi evra). Zapravo, Morgan Stanley je predvideo široko usvajanje, slično "uvođenju pametnih telefona", sa 11 odsto globalne podobne populacije od 1,3 milijarde ljudi koji će koristiti neki oblik agonista GLP-1 do 2035. godine, uključujući 20 odsto podobnih pacijenata u SAD i 10 odsto u drugim zemljama.

Trenutno je stopa usvajanja oko 3 odsto u SAD i samo 1 odsto u drugim zemljama, pri čemu su SAD najveće tržište na svetu za lekove protiv gojaznosti sa oko osam miliona pacijenata - broj koji bi mogao da poraste na 30 miliona do 2035. godine.