Borba za mesto za stolom: EU traži način da bude prisutna u "novom jutru" na Bliskom istoku

"Trebalo je 3.000 godina da dođemo do ovog trenutka, možete li to da zamislite?". Poput sportiste koji pravi počasni krug pre nego što se trka završi, Donald Tramp je juče dobio aplauze u Izraelu i Egiptu.

Putujući od Jerusalima do Šarm el Šeika, američki predsednik je imao dosta razloga za slavlje. Oslobađanje poslednjih 20 živih talaca koje je Hamas držao u Pojasu Gaze predstavlja uspeh koji je do skoro bio nezamisliv.

Međutim, pored primirja i razmene izraelskih talaca za palestinske zatvorenike koju je postigao, on obećava, uz američku podršku, "novo jutro" za Bliski istok.

Šta to znači za region, koja je sledeća faza njegovog mirovnog plana i kakva će biti uloga Evrope u razvoju događaja?

U planu prekida vatre od 20 tačaka, koji je sastavljen uz posredovanje Sjedinjenih Država, Egipta, Katara i Turske, i dalje postoji dosta nerešenih pitanja i detalja koje treba razjasniti.

Među tačkama sporenja su pitanja poput načina na koji će se upravljati razorenim Pojasom Gaze nakon rata, kao i način na koji će se sprovesti razoružanje Hamasa i povlačenje Izraela iz Gaze.

Sledeći koraci

Potpuno povlačenje izraelske vojske zavisi od razoružanja Hamasa, prema sporazumu, međutim plan ostavlja prostor za manevre Netanjahua, koji zadržava slobodu da nastavi borbe.

Glavni pregovarač Hamasa, Halil al Haja, izjavio je prošle nedelje da je organizacija dobila garancije od SAD i međunarodnih posrednika da ovaj sporazum znači da je "rat definitivno završen" i da nije reč o još jednom privremenom prekidu vatre. Međutim, nije jasno u kom obliku su date te garancije.

Pored toga, ostaje nepoznato kojim putem će Hamas krenuti. Postoji perspektiva za put ka palestinskoj državnosti, međutim, na kraju, radi se o palestinskoj državi u kojoj nema mesta za Hamas.

Tanjug AP/Suzanne Plunkett/Pool via AP

Izrael će sa svoje strane zadržati mogućnost da deluje u Gazi kad god proceni da postoji verodostojna pretnja njegovoj bezbednosti. Istovremeno, međutim, priznato je da je neophodno da postoji upravno telo u Gazi za bezbednost, sprovođenje zakona, pružanje osnovnih usluga i distribuciju humanitarne pomoći.

Drugi regionalni faktori, možda Egipat i Turska, prema izveštajima, igraće važnu ulogu u tranziciji. Za sada, sve strane čine sve što mogu da Trampov plan funkcioniše.

Uloga Evrope

Međutim, Evropa je već izrazila strahove oko Trampovog plana, prenosi Politico. "Izrael mora da odgovori", rekli su zvaničnici i diplomate, izražavajući istovremeno nadu da će primirje potrajati. Ipak, naglašavaju da pritisak na Izrael ne treba smanjivati za sada.

Izrael ne treba da računa na to da će evropski lideri brzo zaboraviti smrt desetina hiljada Palestinaca u Gazi, čak i ako mirovni sporazum Donalda Trampa okonča rat.

Ovo je stav diplomata, političara i zvaničnika u Briselu, Londonu i drugde, koji su uvereni da su njihovi napori da pritisnu Izrael za primirje dali rezultate - i moraju se nastaviti.

Razaranje Gaze i smrt više od 60.000 ljudi zahtevaju odgovornost, pravdu i adekvatno finansiran plan obnove, rekli su zvaničnici u Briselu, u trenutku kada su u Egiptu potpisivani dokumenti za okončanje rata.

"Naš pritisak je i dalje važan", rekao je zvaničnik EU, koji je govorio za Politico pod uslovom anonimnosti. "Da bismo ukinuli sav pritisak, onda Izrael mora da odgovori", dodao je.

Poslednje dve godine, rat u Gazi je duboko podelio društva u Evropi. Podela je dostigla najviše nivoe Evropske unije. Kako se humanitarna kriza u Gazi pogoršavala, propalestinski protesti su preplavili evropske gradove, dok su se antisemitski napadi na sinagoge i druge jevrejske objekte povećali. Lideri EU optužili su vladu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua za glad u Gazi.

Thomas Traasdahl/Ritzau Scanpix

Francuska je predvodila napore za priznavanje palestinske države na posebnoj konferenciji Ujedinjenih nacija prošlog meseca, pojačavajući međunarodne pozive Izraelu da prekine svoj napad i dozvoli priliv pomoći u Gazu. Evropska komisija je predložila niz sankcija i kazni koje imaju za cilj da udare na trgovinu i saradnju sa Izraelom. Na kraju, 27 zemalja članica EU se nisu složile među sobom i nisu mogle da postignu dogovor o uvođenju mera. Sukob između evropskih zemalja verovatno će se nastaviti, dok EU sada razmatra da li da ukine pretnju sankcijama.

Obnavljanje odnosa?

Sporazum o primirju i taocima otvorio je prozor za ponovno zagrevanje odnosa između Izraela i Evrope. Lideri EU treba da se okupe na samitu u Briselu 23. oktobra, ali za sada dnevni red ne uključuje referencu na reviziju pristupa bloka prema Izraelu.

Za mnoge, ključni kriterijum za dozvolu EU da ublaži pritisak na Izrael je da li će Palestinci dobiti hranu i zalihe koje su im hitno potrebne.

Štaviše, mnogi u Evropi smatraju da Izrael mora odgovarati za ono što su neki nazvali "genocidom" u Gazi, naglašavajući da se u okviru mirovnog procesa mora postići pravda.

Na vrhuncu humanitarne krize, nemačka vlada je zabranila izvoz oružja u Izrael koje bi se moglo koristiti u Gazi. Berlin se sada priprema da preispita ove mere kako bi odlučio da li uslovi dozvoljavaju ukidanje ograničenja.

U Parizu i dalje postoji želja da se zadrži neka pregovaračka moć. "Moramo zadržati pretnju sankcijama i postaviti uslove za njihovo ukidanje. Nije pravo vreme da smanjimo pritisak", rekao je bivši zvaničnik. Poslanik vladajuće Laburističke partije Britanije složio se da je prerano za ukidanje sankcija.

Tanjug AP/Pascal Bastien

Evropski zvaničnici vrše pritisak za značajnu ulogu u procesu koji sledi, tražeći mesto u predloženom Trampovom "mirovnom savetu" koji će nadgledati upravljanje Gazom. Tramp je bio nejasan o njegovom sastavu, upućujući na svog izaslanika Stiva Vitkofa, koji je rekao da postoji mnogo kandidata.

U Briselu vlada skepticizam prema novom telu. Neki procenjuju da to možda nije ništa više od prilike za zapadne građevinske kompanije da zarade novac obnavljajući Gazu.

Procenjuje se da troškovi obnove premašuju 50 milijardi dolara. EU je značajan donator Palestincima i njena sredstva će biti ključna za oporavak.

"Evropljani su bili odsutni"

Međutim, evropski zvaničnici žele i uticaj. To će biti teško, jer je dosadašnja nesposobnost EU da se dogovori o nametanju sankcija ili kazni Izraelu oslabila njen položaj u regionu. Diplomata iz zemlje Zaliva naveo je da je EU "bila odsutna" tokom krize i da više nije uopšte jasna bilo kakva buduća uloga Bloka.

Evropski političari sa svoje strane znaju da ne mogu ostati nemoćni ili odsutni iz mirovnog procesa u Gazi. Događaji na Bliskom istoku mogli bi, između ostalog, uticati na njihovu političku agendu na domaćem planu.

Širom Evrope, desetine hiljada demonstranata izašlo je na ulice da protestuje protiv stradanja Palestinaca u Gazi. Ako EU ne odigra pozitivnu ulogu, platiće cenu, procenjuju zvaničnici u Briselu. U svakom slučaju, većina ističe da ovo nije kraj, već samo početak.

U međuvremenu, uspeh Donalda Trampa jača vrstu "nezapamćenog" pristupa diplomatiji. Za američkog predsednika, sve je pitanje ličnih odnosa i odnosa moći, dok je istorija ponekad prepreka.

Tanjug/AP/Evan Vucci

Tramp ni u kom slučaju nije tvrdio da je postavio Izraelce i Palestince na ravnopravnu osnovu u sukobu.

Ignorisao je politička prava Palestinaca, birajući da se fokusira na neposredni cilj - oslobađanje talaca, kao i na ekonomske perspektive.

Vidi zemlje Zaliva kao neiscrpan sef. Za predsednika SAD, "novo jutro" na Bliskom istoku i mir će se postići njihovim novcem i američkom podrškom.