Drugi krug predsedničkih izbora u Čileu: Levica nudi jačanje sindikata, a desnica masovne deportacije i "mega zatvore"
Komentari
23/11/2025
-12:30
U drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu, koji će biti održan u decembru, učestvovaće kandidatkinja Komunističke partije Žanet Hara i kandidat krajnje desnice Hose Antonio Kast, jer nijedan kandidat u prvom krugu nije osvojio više od 50 odsto glasova.
Građani Čilea su 16. novembra izašli na birališta kako bi izabrali novog predsednika, novi saziv Predstavničkog doma i polovinu članova Senata. Prema prvim rezultatima, Žanet Hara (Jedinstvo za Čile) osvojila je 26,7 odsto glasova, Hose Antonio Kast (Republikanska partija) 24,1 odsto, kandidati Partije naroda i Nacionalne libertarijanske partije 20, odnosno 14 odsto, dok je kandidat koalicija Chile Vamos dobila 13 odsto.
Budući da nijedan kandidat u prvom krugu nije osvojio više od 50 odsto glasova, drugi krug izbora zakazan je za polovinu narednog meseca (14. decembar), a kandidati levice i desnice moraće da traže širu podršku.
U drugom krugu Žanet Hara može računati na glasove mlađih i gradskih birača koji žele očuvanje i produbljivanje leve agende protiv nejednakosti. Njen program zato stavlja u centar jačanje sindikata, radnička prava, dostupno javno zdravstvo i masovnu izgradnju stanova. Podršku joj je već pružio i aktuelni predsednik Gabriel Borić – ona je zvanična kandidatkinja njegove vladajuće koalicije Jedinstvo za Čile.
Uzimajući u obzir da je 70 odsto glasova pripalo kandidatima desnice, među kojima je drugoplasirani Kast, očekuje se da će on izaći kao pobednik drugog kruga predsedničkih izbora.
"Ako saberete glasove za Kasta, Matei i Kaisera ... vrlo je teško da Hara zaista napravi preokret u drugom krugu“, rekla je za "Reuters" Klaudija Hais, stručnjak za državnu upravu na Univerzitetu u Čileu.
Tanjug/AP/Esteban Felix
Johanes Kajzer iz Nacionalne libertarijanske partije već je najavio da će u drugom krugu predsedničkih izbora podržat Kasta, a podršku desnici pruža i Evelin Matei iz koalicije Chile Vamos (Čile napred).
Povezane vesti
Međutim, trećeplasirani Franko Parisi iz Partije naroda, koji je osvojio 20 odsto glasova, poručio je da neće podržati nijednog od dva preostala kandidata.
Ipak, Parisija su podržavali pripadnici radničke klase sa čileanskog severa, gde je rudarstvo zastupljeno – mnogi ne veruju elitama i tradicionalnim partijama, pa bi sada mogli podržati Kasta zbog zabrinutosti za bezbednost i zapošljavanje, što bi, prema rečima Klaudija Fuentesa, stručnjaka za političke nauke na Univerzitetu Diego Portales, približilo Čile predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Cifra od preko dva miliona osvojenih glasova, idejno-ideološka sličnost sa kandidatima koji nisu ušli u drugi krug, kao i činjenica da 70 odsto Čileanaca naginje ka desnici – što su pokazali izbori – argumenti su na strani toga da će Kast položiti zakletvu kao novi predsednik i da će se Čile pridružiti desnom latinoameričkom talasu.
Prema Ipsosovoj anketi, 63 odsto Čileanaca je uoči izbora izjavilo da su im kriminal i organizovane bande najveća briga, što u potpunosti odgovara politikama koje zagovara Hose Antonio Kast.
Naime, u Čileu su otmice dostigle rekordnih 868 slučajeva u 2024. godini, pri čemu je državno tužilaštvo povezalo 40 odsto njih sa organizovanim kriminalom, dok su pucnjave usred bela dana, ubistva po narudžbini i otmice radi iznude postali česta pojava.
Porast nasilja došao je uporedo sa talasom migracije iz Venecuele, koji je porastao sa 82.998 u 2017. godini na 669.408 imigranata iz te zemlje u 2024. godini, prema najnovijim podacima popisa.
"Zakonski poredak" Antonia Kasta
Povezane vesti
Hose Antonio Kast, koji važi za konzervativnog katolika, inače otac devetoro dece i protivnik abortusa i istopolnih brakova, osnovao je 2019. godine Partido Republicano, koji je ubrzo postao ključna sila desnice nakon protesta iste godine.
Kast je postao prepoznatljiv po platformi "zakonski poredak“ (orden y ley), inspirisanoj pre svega politikama predsednika SAD Donalda Trampa i nekadašnjeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara.
Tanjug/AP/Esteban Felix
U Kastovom kontekstu "zakonski poredak“ ne ograničava se samo na „vladavinu prava“ u klasičnom smislu, već podrazumeva paket konzervativnih mera, poput masovnih deportacija stranih kriminalaca, ograničenja migracije i "mega zatvora", što je, na osnovu broja glasova, u korelaciji sa načinom razmišljanja dela Čileanaca, čija se zemlja suočava sa porastom stope kriminala.
Što se tiče zaostavštine generala Augusta Pinočea, dugogodišnjeg lidera Čilea, ranije je rekao kako smatra da bi ga on u hipotetičkom scenariju podržao.
"Ako bi bio živ, glasao bi za mene. Popili bismo čaj zajedno u predsedničkoj palati", preneo je "The Guardian".
Takođe, 2022. godine Kast je branio Pinočeov ustav iz 1980. godine, koji je kasnije odbijen na referendumu.
U oblasti ekonomije zalaže se za liberalne reforme koje podrazumevaju smanjenje poreza, deregulaciju za biznis i fokus na zapošljavanje.
Kastova pobeda predstavljala bi još jedan udarac za levu "pink tide“ (roze talas), koja je dominirala regionom tokom 2010-ih, sa liderima poput Borića u Čileu, Lule u Brazilu i Petra u Kolumbiji. Ovo bi stvorilo "desnu osovinu“ – mrežu lidera poput Havijera Mileija i Najiba Bukelea, usmerenu protiv levih vlada i blisku administraciji Donalda Trampa.
Komentari (0)