Tramp najavio veliki zaokret u politici SAD i novu podelu interesnih sfera u svetu: Šta je Monroova doktrina?

Nakon što su američke snage izvele brzu operaciju u Karakasu u kojoj su uhapsile venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, čime je eskalacija tenzija između SAD i Venecuele dostigla svoj vrhunac, američki predsednik Donald Tramp je u obraćanju novinarima jasno poručio da je politika njegove administracije utemeljena na principima očuvanja bezbednosti i suvereniteta Zapadne hemisfere. On je Monroovu doktrinu izdvojio kao centralnu strategijsku nit u delu svog govora posvećenog spoljnoj politici.

"Sve ove radnje bile su grubo kršenje temeljnih načela američke spoljne politike, koja sežu više od dva veka unatrag, sve do Monroove doktrine. Na to smo, na neki način, zaboravili. Bila je vrlo važna, ali smo je zanemarili. Prema našoj novoj strategiji nacionalne sigurnosti, američka dominacija na zapadnoj hemisferi više nikada neće biti dovedena u pitanje", naveo je Tramp u obraćanju medijima nakon hapšenja Madura i dodao:

"Ponovo uspostavljamo američku moć na vrlo snažan način u našem matičnom području".

Povratak staroj ideji: Zapadna hemisfera kao američka zona interesa

Analitičari ocenjuju da ova izjava nije izolovan retorički potez, već deo svesnog povratka konceptu koji Trampova administracija otvoreno naziva reafirmacijom Monroove doktrine. Reuters je u izveštaju o venecuelanskoj operaciji naveo da Trampov pristup "podseća na logiku Monroove doktrine", dok se u najnovijoj Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji SAD eksplicitno uvodi pojam "Trampov korolar" toj doktrini.

Time se Monroova doktrina, koja je decenijama uglavnom bila kao istorijska referenca ili simbol, ponovo pretvara u operativni politički okvir.

Monroova doktrina, između ostalog, predviđa povlačenje SAD iz mešanja u unutrašnje poslove država van američkog kontinenta, ali ne samo to.

Šta je Monroova doktrina i zašto je nastala?

Monroova doktrina potiče iz obraćanja predsednika Džejmsa Monroa Kongresu 2. decembra 1823. godine. Njena izvorna poruka bila je jasna: evropske sile ne treba više da kolonizuju ili politički intervenišu u Amerikama, dok se SAD zauzvrat obavezuju da se neće mešati u evropske ratove i unutrašnje poslove.

U tom trenutku, doktrina je bila pre svega defanzivno upozorenje u kontekstu raspada španskog i portugalskog kolonijalnog carstva i straha da bi se Evropa mogla vratiti u Latinsku Ameriku. Međutim, s vremenom je dobila šire značenje, ideju da su bezbednost i politički poredak Zapadne hemisfere legitiman interes SAD.

Od zaštitne parole do "policijskog ovlašćenja"

Ključni zaokret dogodio se početkom 20. veka, sa tzv. Ruzveltovim korolarom iz 1904. godine. Predsednik Teodor Ruzvelt tada je tvrdio da SAD imaju pravo da deluju kao "međunarodna policijska sila" u slučajevima "hroničnog nereda" ili finansijske nestabilnosti u regionu.

Ova interpretacija postala je osnova za brojne intervencije u Karibima i Centralnoj Americi. Kasnije su SAD pokušale da ublaže taj pristup kroz Politiku dobrog suseda, naglašavajući saradnju i trgovinu umesto vojne sile, ali temeljna ideja o posebnoj ulozi SAD u hemisferi nikada nije u potpunosti nestala.

"Trampov korolar": Doktrina kao zvanična strategija

Za razliku od prethodnih decenija, Trampova administracija Monroovu doktrinu ne koristi samo simbolički. U Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji iz decembra 2025. godine, SAD navode da će "tvrditi i sprovoditi ‘Trampov korolar’ Monroovoj doktrini", uz jasno definisanje Zapadne hemisfere kao prioriteta zbog migracija, borbe protiv kartela i "sprečavanja neprijateljskog upada ili kontrole ključnih resursa".

U istom dokumentu stoji da će SAD "uskratiti konkurentima van hemisfere" mogućnost da postavljaju snage ili kontrolišu "strateški vitalnu imovinu" u regionu.

Na 202. godišnjicu doktrine, 2. decembra 2025, Tramp je u predsedničkoj poruci poručio da je "Monroova doktrina živa i zdrava" i da se danas sprovodi kroz novi "Trampov korolar".