"Faza revolucije međunarodnog pravnog poretka": Slučaj Venecuele i reakcije sila - da li spremaju jasnija pravila igre
Komentari05/01/2026
-16:37
Kršenje međunarodnog prava i opasan presedan u savremenim međunarodnim odnosima, tako se uglavnom ocenjuje intervencija Vašingtona u Venecueli. Nikolas Maduro i njegova supruga danas će se pojaviti pred sudom u Njujorku, a Delsi Rodrigez je zvanično imenovana za vršioca dužnosti predsednika Venecuele. Ona poziva Vašington na saradnju, dok američki predsednik Donald Tramp tvrdi da Amerika ima kontrolu nad državom.
I dok ceo svet još pokušava da procesuira i razume šta se to sve dogodilo u Venecueli pre dva dana, Tramp sličnom akcijom preti i Kubi, a Meksiko je pozvao da se, kako je rekao, sabere. Da li je međunarodno pravo ponovo palo na ispitu i igra li ono više ikakvu ulogu u međunarodnim odnosima ili ulazimo u period vladavine zakona sile?
Govoreći za Euronews Srbija, prof. dr Mihajlo Vučić, stručnjak za međunarodno pravo i viši saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, rekao je da su se videle različite reakcije u svetu na ono što se dogodilo u Venecueli. Jedna reakcija je stigla od Ujedinjenih nacija, druga iz pojedinačnih država, a treća reakcije je od same Trampove administracije.
"Da počnemo možda od Trampove administracije, jer oni su krivci za celu zbrku. Oni su to okarakterisali kao policijsku operaciju, kao izvršenje naloga za privođenje sudu. Osobe koja se nalazi na optužnici od 2020. godine i koja se sudu nije javila od tada, on je u tom trenutku suvereni šef države, ali ona je zapravo optužen u Americi za najteža krivična dela, za zaveru vršenja krivičnih dela, trgovinu drogom, posedovanje oružja i tome slično. Druge zemlje su uglavnom okarakterisali ovo kao povredu povelje Ujedinjenih nacija, agresiju, napad na suverenu državu i njen teritorijalni integritet, između ostalog i generalni sekretar UN-a. A pojedine države iz Evrope su rekle da je operacija legitimna, recimo Italija. Britanci su onako rekli da međunarodno pravo treba poštovati. Znači, izrazili su neke države malo rezervu prema svemu, u smislu sačekaćemo. Nemački premijer je rekao da u ovom trenutku je to teško proceniti. Tako da, podeljene su reakcije", rekao je on.
Novinar i urednik spoljne redakcije Euronews Srbija Ljubiša Ivanović istakao je da slučaj Venecuele definitivno nije presedan, te je istakao da su Amerikanci to radili u zapadnoj hemisferi, od Monroove doktrine na dalje.
"Setimo se Hondurasa, 2009. je Hilari Klinton kao državna sekretarka tada priznala da je Amerika učestvovala u operaciji. Zatim vojna invazija na Grenadu 1988, godinu dana pre Paname. Da ne pričamo o operaciji Kondor, Čile, Kolumbija, Argentina, Brazil. Hakobo Arbenz u Gvatemali, prvi svrgnut i tako dalje pokušaj vojne intervencije na Kubi u Zalivu svinja koji je loše prošao po Amerikance. Tako da to Amerikanci rade, radili su i očigledno će raditi. I ono što razlikuje Trampa od prethodnih američkih predsednika koji su to radili je on ne traži smokvin list. On se ne trudi da prikrije, recimo, Džordž Buš mlađi, kada je planirao invaziju na Irak, on je osmislio jednu laž, oružje za masovno uništenje, i onda je on to gurao, sad se ne traži ništa i čak nam najavljuje, to je dobro da se spremimo", rekao je Ivanović.
AP Photo/Julia Demaree Nikhinson
Ipak, Ivanović ističe da to nije slučaj samo sa SAD. Kako kaže, isto to rade i drugi, odnosno "svi hegemoni".
Povezane vesti
"Recimo, Sovjetski Savez je to uradio 1968. u Praškom proleću, kada je otet Aleksandar Dubček, odveden u Moskvu, nateran na ostavku i tako dalje, instalirana tvrda struja Komunističke partije. Urađeno je 1952. u Poljskoj, urađeno je 1956. u Mađarskoj, urađeno je 1979. na Božić, su upali u Kabul, ubili predsednika Avganistana... Dakle, hegemoni to rade, velike sile to rade, oduvek su radile, sad ako bismo otišli još dalje unazad što je radila Austrougarska, Nemačka, Carska Rusija i tako dalje, daleko bismo otišli, Japan, Kina, u svom regionu, ali to se radi, ovo nije presedan", rekao je Ivanović.
Nadovezujući na to, međutim, Vučić kaže da tu postoji "jedna kvaka", a to je da je 1945. godine usvojena povelja Ujedinjenih nacija, koja je pokušala da prekine sa takvom praksom.
"Uspostavlja princip suverene jednakosti država i samim tim kvalifikuje kao agresiju, ne samo primenu sile, nego i pretnju silom protiv bilo kakvog slobodnog političkog opredeljenja i bilo kakvih drugih stvari koje jedna država želi na svoj teritoriji. Znači, ako narod Venecuele nije uspeo da se izbori sa predsednikom koji je navodno pokrao izbore to je njihova stvar, nema šta Amerika da ga obara da interveniše vojno i tome slično. Nema čak pravo ni da uvodi neke ekonomske sankcije, da ih ekonomski pritiska i iscrpljuje kao što je radila do sada. Ali dobro, to je povelja 1945. i povelja je ostala praktično u toj oblasti mrtvo slovo na papiru", rekao je on.
Kako ističe, Amerika nikada nije odustala od Monroove doktrine, a Tramp je nedavno u strateškom dokumentu, u zvaničnom dokumentu vlade samo pojačao ovu doktrinu.
"Praktično je najavio od zvaničnog dokumenta državne politike šta će raditi u Venecueli i šta će verovatno raditi nadalje u Južnoj Americi. Sad se dosta predsednika tamo brine, šta je, ko je sledeći. Tako da imamo znači povelju kao dokument koji, međutim, ne može se shvatiti kao neki ustav međunarodne zajednice. Ali povelju su izdali oni koji su je doneli, znači, pre svega, velike sile. I ja mislim da one sada, mi svedočimo jednom procesu traženja nekog rešenja koje bi povelju zamenilo. Znači, da smo u trenutnoj fazi neke revolucije međunarodnog pravnog poretka, gde se možda velike sile ponovno dogovaraju kako će uspostaviti jasnija pravila igre. Mislim da je u sklopu toga i ova intervencija u Venecueli, koja očigledno nije naišla na neki oštar protest Rusije, osim na rečima", rekao je on.
"Dosta dobro sačuvana tajnost operacije"
Govoreći o svim teorijama koje su prethodnih dana mogle da se čuju, kao što su navodi da je bilo je dogovora sa Rusima, pa čak i sa samim Madurom, Ivanović kaže da ne misli da je postojao dogovor i da je ovo dosta dobro sačuvana tajnost operacije, nešto slično kao u slučaju Bin Ladena 2011. godine u Pakistanu.
"Recimo da su Rusi za to znali oni bi verovatno javili Maduru, ili Kinezi, oni bi javili Maduru, on ne bi spavao u svojoj rezidenciji da je znao šta se sprema. Ali će ovo svima dobro doći, oni će naravno to osuditi. Kinezi su čak tražili da se on hitno oslobodi, Rusi su samo osudili, ali će Rusi i Kinezi to iskoristiti u svom delu sveta onda kako njima odgovara, baš kao što je Putin iskoristio vojnu intervenciju protiv Savezne Republike Jugoslavije, kada je intervenisao prvo u Gruziji i u Južnoj Osetiji i Abhaziji, a potom i na Krimu i kasnije. On stalno poteže, to je taj govor iz 2007. i tako dalje, on stalno poteže na to, vi ste napravili presedan, sad nemojte meni odricati pravo koje ste uzeli sebi. Kinezi se spremaju za Tajvan, da li će ovo njima poslužiti da oni izvedu neku sličnu operaciju, da obezglave Tajvan, ali će i jedna i druga država sasvim sigurno iskoristiti ovo što se dogodilo u svom interesu", rekao je on.
Euronews
Povezane vesti
Kako ističe, ovo je bila briljantna vojna akcija. Bila je brza, sa minimalnim snagama, jako malo vojnika je učestvovalo u tome.
"Ovde je jako malo vojnika učestvovalo, trajalo je nekoliko sati. Dakle, hirurški precizno uđi, zgrabi čoveka i izađe napolje. Slično kao Pakistan, 2011. Ali, očigledno je da postoji problem legitimnosti tog predsednika. On je, navodno, glatko izgubio izbore u julu 2024. godine. Izgubio je i pre toga, 2020. godine. Izgubio je i niz parlamentarnih izbora, oni su to ignorisali. On, očigledno, nema podršku. Samo činjenica da je u vojnoj operaciji 32 Kubanca ubijeno. Dakle, to je bio njegov najuži prsten zaštite. Kakav ste vi to, šef države, koji poverava drugoj državi 32 telohranitelja da vas čuva? Dakle, vi ne verujete sopstvenim građanima, sopstvenim komandosima, ma koliko da ih plaćate novcem od ovoga i od onoga, čak i od droge. A kad je reč o drogi, taj izgovor meni apsolutno ne stoji premda uopšte ne sumnjam da je droga dolazila iz Venecuele, u SAD državi. Najveće količine droge dolaze iz Meksika. i marihuana, na to mislim, kokain dolazi iz Južne Amerike. A daleko najveća opasnost po javno zdravlje u SAD predstavlja fentanil, a kako oni sami kažu, najveća količina dolazi iz Kine. Dakle, ako je to problem, ako ćemo zaratiti s nekim i oteti nekog predsednika, onda je trebalo da probaju da otmu i Đinpinga ili tako nešto da urade da reše problem sa javnim zdravljem. Naravno da to nije slučaj, premda je to sve verovatno stoji", rekao je Ivanović.
Na pitanje da li je ovakva akcija mogla da se izvede uopšte bez neke saradnje iznutra, Vučić kaže da ne može o tome da govori, ali protivavionska odbrana, neke stvari koje su mogle da spreče ovakvu akciju, nije reagovala.
AP Photo/Julia Demaree Nikhinson
Povezane vesti
"Zato sam i pomenuo da su Rusi, koji su bili saveznici Madura, po meni nekako blago osudili. Naravno nije da su prihvatili šta se dogodilo, ali možda tu postoji neki dogovor o toj revoluciji međunarodnog pravnog poretka, gde velike sile koje su tvorci povelje, bivša SSSR, sadašnja Rusija, Kina, Sjedinjene Američke Države pre svega, pokušavaju da nađu nešto bolje, nešto realnije i po svoje interese korisnije nego što je povelja. Povelja se pokazala kao neadekvatna za tu oblast bezbednosti velikih sila. Znači, povelja je učinila sjajne stvari u oblasti kulture, zaštite životne sredine, ljudskih prava, ali u oblasti upotrebe sile povelja nije ispunila. I velike sile jednostavno nikada nisu nju ni poštovale", rekao je Vučić.
On ističe da neće biti nekog ugovora u takvom smislu reči, već jedne podele sveta na interesne zone formalizovane bilateralnim sporazumom manje ili više poznatim javnosti.
Ko će upravljati Venecuelom
Vest o hapšenju Madura je bila najvažnija vest nekoliko sati, potom je glavna vest bila da SAD preuzimaju upravljanje tom zemljom.
"On to nije objasnio. Kad su ga pitali ko će upravljati Venecuelom, on je rekao ljudi iza mene. Kad su mu pomenuli gospođu Mačado, Gonzalesa, kandidata za predsednika koji je navodno pobedio ubedljivo, a sad je u Španiji u egzilu, hoće li oni upravljati Venecuelom? On je rekao da oni nemaju legitimitet. Tramp se zaista ponaša kao Alan Dals, 60. godina, direktor CIA, koji je zbog svojih privatnih interesa u United Fruit odlučio da svrgne Hakoba Arbenza u Gvatemali. Potpuno ista stvar se dešava danas. Trampu treba biti zahvalan u tom smislu što se on zaista ne krije. Šta radi i zašto to radi. Ali sa bolivarskom revolucijom i tako dalje, s tim je završeno. I to nije uopšte loša veza za Venecuelu u celoj ovoj tragediji", rekao je Ivanović.
Euronews
Na dalje, smatra Vučić, region Centralne i Južne Amerike će biti interesantan američkoj spoljnoj politici.
"Amerika se povlači iz svoje globalne uloge, koja je jedan od razloga zašto je takođe međunarodni pravni poredak u krizi. Amerika je nakon pada Berlinskog zida pokušala globalno da drži međunarodno pravo sama. Nije uspela to da učini. Uvukla je svet u još teže bezbednosne krize, nestabilnosti. Sada se po meni vrlo racionalno povlači na ono što može da kontroliše kao hegemon. Znači, na njenu oblast Amerike. I tu, eto, pominje se Kuba u neformalnoj izjavi Rubija. Ne znam, mislim, ja ne mogu da predviđam budućnost, ali treba čitati dokumenta. Ovo je sve već najavljeno. Mislim, nije došlo nekako od juče, kao eto, Amerikanci upali u Venecuelu. Znači, prvo je bila ta optužnica, pa ova je nova bezbednosna strategija, Trampova ponuda Maduru da pređe u Tursku, on nije hteo, on je odbio. Znači, oni su želeli da ga se ratosiljaju. Sada, kao što ste dobro rekli, šta će dalje biti po Venecuelu, to u ovom trenutku ne znamo. Pominje se v. d. predsednika, potpredsednica dosadašnja. Ona je, očigledno, neki tehnokrata, stručnjak za naftu. Može da bude saradljiva, što se kaže. Što se tiče ove ekipe, Mačado i to, jedan tužni scenario koji često se dešavaju. Znači, ljudi koji govore protiv svoje zemlje, pozivaju na bombardovanje svoje zemlje radi promena režima. Onda, na kraju, nekako ispadnu izigrani. Znači, ona se, verovatno, nadala da će sad tu doći do neke demokratske transformacije, ali od toga nema ništa, čini mi se", rekao je on.
Imaju li Amerikanci još nekoga za metu?
Ivanović kaže da je Kuba sledeća verovatno jer je ona ekonomski veoma zavisna od Venecuele.
"Kuba je danas imala 18-satne restrikcije struje, jer ne dolazi odavno više nafta iz Venecuele i tako dalje, tako da verovatno će se u Kubi urušiti režim bez neke spoljne intervencije. Verovatno će to biti scenario i to je kraj istorije, Raul Kastro je još uvek živ, to će biti zanimljivo videti šta će biti s Kubom posle toga", kaže on.
Što se tiče Grenlanda, Ivanović kaže da je Grenland važan vojno za Sjedinjene Američke Države zbog Arktika, zbog severnog dela Atlantskog okeana.
"Međutim, Amerikanci imaju bazu na Grenlandu i to imaju od Drugog svetskog rata, od 1943. godine, vojnu bazu sa satelitima, odnosno aparaturom za posmatranje za rane napade iz Sovjetskog Saveza, nuklearne i tako dalje. Imaju pistu koja je operativna cele godine, uprkos surovim vremenskim uslovima, imaju vojni sporazum sa Kanadom iz 1950. godina koji im dozvoljava da stacioniraju brodove, privremeno trupe i tako dalje. Dakle, u bezbednosnom smislu nema nikakvog razloga da Sjedinjene Američke Države uzmu, anektiraju Grenland, ali što je rekao Najdžel Faraž, ja ću, nažalost, morati da se složim, Trampa ne treba shvatati doslovno, ali ga treba shvatati i ozbiljno. On je govorio o Grenlandu u julu, on je govorio o Grenlandu posle izbora u novembru 2024. godine, tako da on govori o Grenlandu danas, žena njegovog savetnika je već stavila američku zastavu na Grenland, tako da ja ne vidim šta bi sad tu njih mogla tačno sprečiti. Danska sasvim sigurno ne. Jedino što je opasno, što bi takav potez, dakle, tu ulaziš u sukob direktno sa članicom NATO, bez obzira, kad kažem sukob, ne mislim nužno vojni, politički sukob. Tu onda je pitanje kako će opstati taj vojni savez, da li će on uopšte opstati i pitanje je veliko da li Trampa to uopšte zanima da opstane", rekao je Ivanović.
Euronews
Govoreći o tome gde je u svemu tome i region Zapadnog Balkana s obzirom na to da je u novim američkim dokumentima jedan poseban odeljak posvećen i Srbiji, Vučić kaže da ne očekuje ništa radikalno.
"Mislim naša diplomatija svakako treba da se drži povelje, znači svakako treba da osudi ovo što se dogodilo u Venecueli. Mi smo u tom rangu neke male, srednje države kojoj jedina zaštita predstavlja međunarodno pravo, znači mi nemamo mogućnosti da sami prekrajamo, mi se držimo prava, trudimo se da održavamo dobre odnose sa onima koji u našem regionu vode glavnu reč, a SAD definitivno su i dalje hegemon u našem regionu. Ne treba tu gajiti neke iluzije da možemo da vodimo politiku koja nije u skladu sa njihovim interesima, tako da da, treba pratiti američka strateška dokumenta, Zapadni Balkan, pridržavati se toga, ali isto tako insistirati na osudama nečega što krši međunarodno pravo i norme, znači ne treba sad naša diplomatija da kaže ovo je sjajno što se dogodilo u Venecueli, ne, daleko od toga, iako to jeste američki interes u ovom trenutku, nego osuditi povredu povelje, insistirati da jednoj demokratskoj mirnoj tranziciji poštovanja volje naroda Venecuele i to je to, znači truditi se da budemo neutralni", zaključio je on.
Komentari (0)