Koliko je realan Trampov plan o masovnom rudarenju na Grenlandu?

Neiskorišćeno prirodno bogatstvo Grenlanda našlo se u centru pažnje američkog predsednika Donalda Trampa, ali stručnjaci upozoravaju da je rudarstvo na ostrvu toliko teško i skupo da je u nekim slučajevima "gore nego pokušati s kopanjem na Mesecu".

Prema CNN-u, zvaničnici Trampove administracije smatraju da bi podzemna nalazišta na ostrvu mogla biti način da se ograniči dominacija Kine u retkim metalima, koji su neophodni za širok spektar primena, od borbenih aviona i laserskih sistema do električnih automobila i magnetnih rezonansi.

"Potreban nam je Grenland... On je trenutno toliko strateški važan", izjavio je Tramp novinarima u Air Force One-u početkom ovog meseca. Nekoliko dana kasnije, govoreći na konferenciji za štampu sa zvaničnicima naftne industrije, podigao je ton rekavši: "Učinićemo nešto povodom Grenlanda, svidelo se to njima ili ne. Ako to ne uradimo na lakši, uradićemo na teži način".

Iako Tramp u poslednje vreme izgleda umanjuje značaj prirodnih resursa Grenlanda, njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, rekao je za Fox News 2024. godine da je američki interes za ostrvo prvenstveno vezan za "kritične minerale" i "prirodne resurse".

Međutim, prema stručnjacima, činjenica da Grenland pripada Danskoj nije ono što sprečava Sjedinjene Države da iskoriste njegovo mineralno bogatstvo. Glavna prepreka je ekstremno i nemilosrdno arktičko okruženje.

"Ideja da se Grenland pretvori u američku fabriku retkih zemnih metala je naučna fantastika. To je potpuno besmisleno. Mogao bi isto tako da kopaš na Mesecu - a u nekim slučajevima, Grenland je čak i gori", ističe Malte Hubert, osnivač i viši istraživač u Arktičkom institutu za CNN.

Kao što istraživači ističu, rudarstvo na Grenlandu bilo bi izuzetno teško i skupo, jer se mnoga nalazišta nalaze u izolovanim područjima iznad Arktičkog kruga, gde dominira polarni ledeni pokrivač debljine oko 1,5 kilometara, a tama pokriva veći deo godine. Štaviše, Grenland, iako autonomna regija Danske, nema ni neophodnu infrastrukturu ni ljudske resurse koje bi zahtevalo rudarstvo velikih razmera.

Uprkos svom imenu, oko 80 odsto Grenlanda je pokriveno ledom, a bilo koja aktivnost na Arktiku - posebno rudarstvo, može koštati pet do deset puta više u poređenju sa drugim delovima planete.

Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka, File

Trampovo interesovanje za Grenland nije novo, niti je on prvi američki predsednik koji je izrazio slične ambicije. Međutim, njegova nedavna i iznenadna intervencija u Venecueli i odluka da preuzme kontrolu nad ogromnim naftnim rezervama te zemlje ponovo su pokrenule raspravu o Grenlandu.

Lokalne vlasti decenijama pokušavaju da privuku strane direktne investicije. "Ne vidim potrebu da se Grenland zauzme. Otvoreni smo za investicije i saradnju sa Amerikancima", izjavio je za CNN Kristijan Keldsen, izvršni direktor Udruženja poslodavaca Grenlanda. "Zašto govoriti 'da zauzmemo zemlju' kada možeš dobiti ono što želiš jednostavno ponašajući se ispravno?"

Čak i ako bi američka vlada pokušala da ponudi ekonomske podsticaje i garancije, kao što se dešava sa naftnim kompanijama u Venecueli, pitanje ostaje. "Ako se da dovoljno novca poreskih obveznika, privatne kompanije bi uradile skoro sve", kaže Jakob Fank Kirkegard, viši saradnik Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju. "Ali to nije zdrava osnova za kupovinu teritorije - ni na Grenlandu ni u Venecueli".

Klimatska kriza, sa topljenjem leda i porastom temperatura na Arktiku, navela je neke da vide nove ekonomske prilike. Međutim, stručnjaci ističu da smanjenje leda ne čini rudarstvo lakšim, jer tlo postaje manje stabilno i povećava se rizik od klizišta, dok strogi ekološki propisi Grenlanda dodaju dodatne troškove i politički pritisak.

Konačno, svaka diskusija o prodaji Grenlanda zahtevala bi referendum, sa anketom iz januara 2025. koja pokazuje da samo 6 odsto stanovnika podržava pridruživanje Sjedinjenim Državama, dok je 85 odsto protiv. Kao što analitičari upozoravaju, agresivna retorika rizikuje da pretvori SAD od saveznika u "siledžiju" u očima Grenlanđana, sa već vidljivim znacima sumnjičavosti prema svemu što dolazi iz SAD.