Grenland bolan problem Evrope - spremna odbrana od Trampa: Na stolu i povratak u članstvo EU?
Komentari
16/01/2026
-07:00
Pretnja Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad Grenlandom "na ovaj ili onaj način“ šokirala je ovu teritoriju i njenu suverenu državu Dansku, dok ostatak Evrope očajnički traži načine da ga zaustavi.
Nakon iznenađujuće američke vojne akcije u Venecueli, Trampova ambicija da Grenland bude sledeća meta više se u Evropi ne doživljava kao prazna priča ili fantazija, već kao ozbiljna namera, motivisana ideologijom, neoimperijalističkom ekspanzijom, američkom žeđu za ključnim mineralima ili svim ovim zajedno.
Trampovo otvoreno nepoštovanje međunarodnog prava ponovo otkriva bolan problem Evrope: zavisnost od SAD u pogledu vojne bezbednosti stavlja ih pred dilemu - da li da mu se suprotstave ili da mu popuštaju, čak i dok njegovi postupci podsećaju na rusku invaziju na Ukrajinu, za koju oni kažu da je nezakonita?
Ubrzo nakon akcije u Venecueli, koja je u Evropi naišla na zapanjujuću tišinu, Trampov savetnik Stiven Miler se u intervjuu za CNN hvalisao da "niko neće ratovati protiv Sjedinjenih Država“ zbog Grenlanda.
Da li je Miler u pravu? U poslednjim danima došlo je do promene tona. Lideri šest evropskih sila - Francuske, Nemačke, Španije, Italije, Poljske i Velike Britanije izdali su retku zajedničku izjavu, ponovo potvrdivši podršku danskom suverenitetu i u praksi, upozorivši Trampa da se drži podalje od Grenlanda.
"Grenland pripada svom narodu. Samo Danska i Grenland i oni sami imaju pravo da odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda“, rekli su evropski lideri.
Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka, File
Međutim, kakvu vrstu "odbrane“ su ove evropske sile spremne da preduzmu za Grenland ako diplomatija zakaže, ostaje nejasno.
Povezane vesti
Na sastanku visokog rizika u Vašingtonu, Danska je pokušavala da smiri krizu nudeći bezbednosne garancije, dok je istovremeno insistirala da Grenland nije na prodaju. Mnogi Grenlanđani osećaju ambivalentnost prema Danskoj zbog njenog kolonijalnog nasleđa, ali dve vlade su, za sada, složne. Očekivalo se da će američki potpredsednik Džej Di Vens ponovo izneti ideje iz 19. veka, poput "kupovine“ teritorije kako bi se ostvarila njena eventualna secesija.
Trampovo opravdanje za mahanje sabljom prema vernom saveznika u NATO-u, navodno da bi zaštitio Grenland od navodne buduće agresije Rusije ili Kine, analitičari ocenjuju kao nelogično. Američke bezbednosne zabrinutosti mogle bi se zadovoljiti bez aneksije Grenlanda.
Grenland je od 1979. godine poluautonomna teritorija, ali kao deo Danske brani ga NATO. Tramp bi mogao da zahteva od saveznika SAD u NATO-u da pojačaju zaštitu spoljašnjih granica ove strateški važnog teritorije.
Postojeći sporazumi iz vremena Hladnog rata između Danske i SAD za zajedničku odbranu Grenlanda daju Vašingtonu slobodu da rasporedi više trupa. SAD bi mogle ponovo otvoriti 16 od 17 vojnih baza koje su ranije imale, ali koje su potom zatvorene.
Kako raste zabrinutost u Danskoj, ali i na Grenlandu, moguće je da će Velika Britanija igrati aktivniju ulogu u smirivanju krize, prenosi Gardijan.
Vlada premijera Kira Starmera nada se da će posredovati u postizanju "modus vivendi“ sa Vašingtonom, kako prenosi Patrik Vintur, diplomatski urednik Gardijana Starmer se nada da se američke bezbednosne zabrinutosti u Arktiku mogu rešiti unutar postojećih međunarodnih sporazuma, istovremeno umirujući Dansku u vezi sa pitanjima "vlasništva“.
Starmer i Tramp su se dva puta nedavno sastali ili čuli kako bi razgovarali o merama za zaštitu "visokog severa“ od moguće ruske intervencije.
Povezane vesti
"Iz Londona gledano, postoji prostor za dogovor oko Grenlanda. Međutim, problem sa ovom američkom administracijom je što je teško precizno odrediti koje su zaista predsednikove namere kada govori o ‘vlasništvu’.“ smatra Vintur.
Prema analizi Gardijana, čini se da Grenland ima neku mističnu privlačnost za Trampa, ali da li to znači da on želi da pokaže na američkoj karti kako se teritorija SAD proširila da obuhvati i Grenland?
Tanjug/AP
Starmer je poslao svoju ministarku spoljnih poslova, Ivet Kuper, u Finsku i Norvešku. Pre nego što je otputovala, nije direktno pomenula Grenland niti potrebu da se odbiju Trampove pretnje, ali je pozvala "NATO da pojača aktivnosti u Arktiku kako bi zaštitio evro-atlantske interese u regionu“. U svom saopštenju Kuper je takođe istakla: "Kako klimatske promene otvaraju Arktik, region će postajati sve kritičnija granica za NATO.“
Povezane vesti
"Pozivajući se na klimatske promene, topljenje arktičkog leda i sve veći rizik od Rusije, UK priznaje legitimitet Trampovih zabrinutosti, ali, naravno, ne i njegovo rešenje u vidu američke okupacije.“, smatra Patrik.
Međutim, s obzirom na to da je Tramp očigledno spreman da uništi NATO kako bi preuzeo kontrolu nad Grenlandom, bez obzira na njegove motive, evropske opcije deluju rizično.
Ipak, postoje strateški potezi koje Evropa može da odigra. Robert Habek, bivši vicekancelar Nemačke, napisao je u Gardijanu u ponedeljak da bi Evropa trebalo da pokaže malo svoje politike moći i ponudi Grenlandu povratak u članstvo EU, uz ogroman investicioni paket, kako bi odvratila američke pretnje. Grenland je napustio tadašnje Evropske zajednice 1985. godine kako bi povratio kontrolu nad svojim ribarstvom.
Fabian Zuleg, izvršni direktor European Policy Centre u Briselu, rekao je da bi Evropa, ukoliko bi bila jedinstvena, mogla da pokaže Trampu da njegova politika dolazi s cenom. Prema njegovim rečima, Evropa mora da preduzme "ne simbolične gestove, već mere koje odjekuju unutar SAD i pogađaju Trampa i njegove političke odluke tamo gde je najvažnije: kod njegove baze. Trgovina, pristup tržištu, regulatorna saradnja i industrijska partnerstva nude sve poluge uticaja.“
Za kolumnistu iz Pariza, Aleksandera Hursta, najbolja strategija Evrope je da izazove "prekid“ sa SAD, uključujući i zahtev da SAD napuste svoje vojne baze u Evropi. "Sve što nije direktan sukob trebalo bi razmotriti,“ napisao je Hurst, "jer ‘aneksija Grenlanda’ je simptom američkog fašizma, a drugi će slediti primer.“
Komentari (0)