Tramp obećava veliki ekonomski "bum", kritikuje Evropu i zahteva Grenland: "Želimo odmah pregovore o pripajanju"

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp održao je dugo očekivani govor na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, koji je započeo rečima da će Amerika doživeti "rast kakav nijedna zemlja nikada ranije nije videla".

Kako kaže, pre nego što je "inflacija poražena", prethodno je "otvorena i opasna američka granica" zatvorena.

"Bazična inflacija je samo 1,6 odsto, dok se predviđa rast od 5,4 odsto u četvrtom kvartalu 2025. godine", rekao je Tramp.  

Pozivajući se na nova pravila “100 odsto troškova” koja su uvedena radi podrške investicijama kompanija, Tramp kaže da se “dešava čudo” u američkoj ekonomiji.

Što se tiče trgovine, Tramp sugeriše da je skoro svaka zemlja koja je potpisala trgovinski sporazum sa SAD doživela procvat na berzama.

“Kada Sjedinjene Države rastu, vi sledite”, poručio je.

"Evropa se ne kreće u dobrom pravcu"

Tanjug AP/Evan Vucci

Tramp je već u prvim minutama govora kritikovao evropske lidere zbog, kako je rekao, pogrešnih politika migracija, zelene energije i globalizacije, ističući uspehe svoje administracije u smanjenju birokratije i jačanju domaće ekonomije.

Istakao je da su neka mesta na Starom kontinentu postala "neprepoznatljiva" zbog masovnih migracija.

"Možemo o tome da se raspravljamo, ali je stvar potpuno jasna. Ne bih nikoga da uvredim, ali hoću da kažem da neka mesta ne prepoznajem i to na negativan način", rekao je Tramp, dodajući da voli Evropu i želi joj dobro, ali da se ona ne kreće u dobrom pravcu.

Prema njegovim rečima, u Vašingtonu i evropskim prestonicama dugo je vladao "konvencionalizam" koji je promovisao masovne migracije, uvoz iz inostranstva i prelazak na zelenu energiju, koju je nazvao "prevarom". On je optužio prethodnu administraciju Džoa Bajdena da je sledila taj put, verujući da će time obogatiti zemlju. Međutim, rezultat je, kako je istakao, bio ogroman suvereni deficit izazvan najvećim talasima migracija u istoriji čovečanstva.

"Mnogi delovi sveta se uništavaju pred našim očima, jer lideri ne razumeju šta se događa. Niko ništa ne radi", upozorio je Tramp, dodajući da su eksperti u njegovom timu razvili plan za okončanje ovog modela, uključujući borbu protiv recesije i inflacije.

Tramp je pohvalio uspehe svoju administracije u protekloj godini, ističući da je smanjena zavisnost od zelenih izvora energije. Umesto gradnje "vetrenjača koje gube novac", one se sada ruše i više ne odobravaju.

On je naveo da su podignute carine na proizvode iz inostranstva kako bi se pokrila šteta od prethodnih politika, i da je uklonjeno oko 270.000 birokrata za godinu dana – što predstavlja najveće smanjenje u državnoj službi od Drugog svetskog rata.

"Umesto da dajemo moć birokratama, mi ih otpuštamo – oni se zapošljavaju u privatnom sektoru za dve-tri puta veće plate. Prvo su me mrzeli što sam ih otpuštao, sada me obožavaju", rekao je Tramp sa dozom humora.

"Rekli smo: ako hoćemo da zemlja bude uspešna, moramo da smanjimo broj saveznih poslova", istakao je predsednik.

Tramp je usputno pomenuo i Venecuelu, rekavši da su SAD kupile 50 miliona barela venecuelanske nafte, nakon hapšenja njenog lidera Nikolasa Madura.

“Venecuela će se fantastično snaći”, obećava Tramp, rekavši da će brzo zaraditi više novca nego u poslednjih 20 godina.

"Amerika je odbranila Grenland u Drugom svetskom ratu"

Tanjug AP/Evan Vucci

Govoreći o Grenlandu, Tramp je rekao da ima veliko poštovanje prema njegovom stanovištvu, ali i stanovništvu Danske. 

"Ali, svaki NATO saveznik ima obavezu da brani svoju teritoriju, a činjenica je da nijedna nacija ili grupa nacija, nije u poziciji da obezbedi Grenland osim Amerike. Velika smo sila, veća smo sila nego što ljudi misle, a otkrili su to pre dve nedelje u Venecueli. Videli smo to u Drugom svetskom ratu kada je Danska nakon šest sati borbe pala protiv Nemačke. Bila je nesposobna da odbrani sebe ili Grenland i onda je Amerika osetila obavezu da pošalje sopstvene snage da zadrže Grenland. I to jesmo uradili uz velike gubitke i troškove. Mi smo ga odbranili, uspotavili baze, borili smo se za Dansku, ni za koga drugog. Taj veliki komad leda, teško reći zemlje, ali smo ga spasili i uspešno sprečili neprijatelje da naprave bazu na našoj hemisferi. To smo uradili za sebe. Nakon rata u kom smo pobedili, da nije bilo nas svi biste pričali nemački i malo japanskog. Nakon rata smo Grenland vratili Danskoj. Koliko smo bili glupi što smo to uradili? Ali koliko su oni sada nezahvalni. Sada se naša zemlja i svet suočavaju sa mnogo većim rizicima nego ikada pre zbog oružja, nuklearnog oružja i drugog o kom ne smem da govorim", rekao je Tramp.

On je poručio i da je spreman za pregovore o pripajanju Grenlanda SAD-u, odnosno njegovoj kupovini, te naglasio da to "nije pretnja za NATO". Naprotiv, smatra da će to "ojačati" Alijansu.

Tramp je takođe rekao da ne želi Grenland zbog retkih minerala već zbog strateškog značaja. 

Što se tiče NATO-a, američki predsednik je rekao da SAD “daju puno, a dobijaju malo zauzvrat”. Potom je rekao neće upotrebiti silu da bi dobio Grenland.

“Nećemo dobiti ništa osim ako ne upotrebim prekomernu snagu i silu, kada bismo bili nezaustavljivi. Neću upotrebiti silu”

Tramp zatim tvrdi da SAD “ništa nemaju od NATO-a“, osim što štite Evropu od Rusije, pa američki predsednik potom ponavlja svoju želju da stekne Grenland.

"Samo tražim komad leda, koji bi mogao da igra veliku ulogu u zaštiti sveta", poručio je.

Štaviše, on kaže da ostrvo može igrati "vitalnu ulogu u svetskom miru i zaštiti sveta". Insistira da je to "vrlo mali zahtev", u poređenju sa onim što SAD daju NATO-u već mnogo decenija. I dovodi u pitanje posvećenost drugih članica NATO-a alijansi, rečima:

"Mi smo tu za NATO 100 odsto, nisam siguran da li bi oni bili tu za nas"

Euronews Srbija

Američki predsednik je takođe izrazio planove da izgradi “najveću Zlatnu kupolu ikada izgrađenu” iznad Grenlanda.

Kaže da će, ako ikada dođe do nuklearnog rata, “te rakete leteti tačno iznad središta tog komada leda (Grenlanda)“ i dodaje da mu je potreban da bi izgradio “najveću Zlatnu kupolu ikada izgrađenu“. Takođe dodaje da bi instalacija zaštitila i Kanadu, rekavši da “Kanada dobija mnogo besplatnih stvari od SAD“ i dodajući da bi njen premijer Mark Karni trebalo da bude “zahvalan“.

"SAD su se vratile, veće i jače nego ikada pre"

Osvrnuo se i na Evropu, rekavši da SAD “vode veliku brigu” o ljudima u Evropi pominjući svoje škotsko i nemačko nasleđe u porodici.

“Duboko verujemo u veze koje delimo sa Evropom kao civilizacijom. Zato pitanja poput energetike, trgovine, imigracije i ekonomskog rasta moraju biti centralna briga svakoga ko želi da vidi jak i ujedinjen Zapad, jer Evropa i te zemlje moraju da urade svoje. Moraju da izađu iz kulture koju su stvorili u poslednjih deset godina. Užasno je šta rade sebi”

Tanjug AP/Evan Vucci

Komentarisao je i pojavljivanje francuskog predsednika Emanuela Makrona na Svetskom forumu u Davosu, pitajući se zašto je juče održao govor sa naočarima za sunce.

"Gledao sam ga juče sa tim prelepim naočarima za sunce. Šta se to, dođavola, desilo?", rekao je Tramp obraćajući se učesnicima samita.

“Zapravo mi se sviđa, iako je teško poverovati”, nastavio je pre nego što je ispričao kako je iskoristio pretnju carinama da ubedi evropske zemlje da smanje cene lekova na recept u SAD.

Dodaje i da se može reći da je spustio cene lekova i za do dve hiljade odsto. 

Između ostalog, Tramp je otvoreno ismevao Švajcarsku, zemlju domaćina Svetskog ekonomskog foruma. Prepričao je telefonski razgovor sa bivšom predsednicom Švajcarske Karin Keler-Sater, nakon što je američka administracija uvela carinu od 39 odsto na švajcarske proizvode kao deo prošlogodišnjih "recipročnih carina".

"Ona se sve vreme ponavljala. 'Ne možete to da uradite, mi smo mala zemlja'", rekao je, imitirajući švajcarsku liderku. "Možda ste mali, ali imate veliki deficit", navodno je odgovorio. "Samo me je iznervirala, biću iskren sa vama. Shvatio sam u tom razgovoru da SAD drže ceo svet na površini", rekao je Tramp.

Euronews Srbija

Što se tiče monetarne politike, kaže da će uskoro objaviti identitet sledećeg predsednika Federalnih rezervi. Ujedno i tvrdi da bi SAD trebalo da imaju najniže kamatne stope na svetu – jer “bez njih“, druge zemlje ne bi imale ništa.

Kritikovao je i investitore što spuštaju berzu kada postoje dobre ekonomske vesti, jer misle da će kamatne stope porasti.

Osvrnuo se i na Minesotu, te kritikovao “masovni uvoz” stranih kultura, navodeći kao primer Somaliju. Zatim je kritikovao i “lažnu kongresmenku“ Ilhan Omar, zato što im “govori kako da vode Ameriku“.

Tramp je konačno završio svoj govor rečima: “SAD su se vratile, veće i jače nego ikad pre”.