Teheran drhti, Pentagon u pripravnosti: Da li je iranski režim u najvećoj krizi od 1979. godine?

Izveštaji američkih obaveštajnih službi navode da pozicija iranske vlade konstantno slabi, prema izvorima koje citira New York Times. Iranski režim prolazi kroz najslabiju fazu otkako je došao na vlast svrgavanjem šaha tokom Iranske revolucije 1979. godine. Protesti koji su izbili krajem 2025. godine, prema izveštajima američkih obaveštajnih službi, izazvali su potrese u Teheranu, koji su uzdrmali čak i oblasti koje su uporišta vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija. Protesti su se sada smirili, međutim, vlada ostaje u teškoj poziciji.

U izveštajima tajnih službi se još uvek ističu ekonomske slabosti režima. Ekonomske poteškoće izazvale su sporadične proteste krajem decembra, a demonstracije su se proširile u januaru. Iranska vlada je utvrdila da je imala malo opcija za ublažavanje uticaja krize na ekonomiju. Iranski zvaničnici su pribegli oštroj represiji koja je pojačala nezadovoljstvo među velikim delovima stanovništva.

Američka vojska je pojačala svoje snage u regionu, ali nije jasno koje korake razmatra Trampova administracija. "Predsednik Tramp se neprestano informiše o obaveštajnim pitanjima širom sveta", izjavila je Karolin Levit, sekretar za štampu Bele kuće. "Bilo bi zanemarivanje dužnosti da nije redovno obavešten o takvim pitanjima. Što se tiče Irana, predsednik Tramp nastavlja da pažljivo prati situaciju", dodala je.

Tramp je upozorio da bi mogao da napadne Iran dok se krvava represija protesta od strane vlade širila. Međutim, njegovi savetnici su podeljeni oko koristi od eventualnih napada, posebno ako bi to bili samo simbolični udari na elemente vlade uključene u represiju.

Trampove pretnje nasiljem

AP Photo/Vahid Salemi

Američki predsednik je potom izgleda odustao od bilo kakvog direktnog napada u znak podrške demonstracijama, nakon što je iranska vlada otkazala planirano pogubljenje demonstranta. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu takođe je tražio od Trampa da odloži napad na Iran, prema visokom američkom zvaničniku. Međutim, čini da su za zaoštravanje neki od Trampovih najagresivnijih savetnika i saveznika, koji, prema NYT-u, vide priliku da svrgnu rukovodstvo Teherana.

Tramp nastavlja da preti nasiljem i da se poziva na gomilanje pomorskih snaga SAD u regionu. On se takođe osvrnuo na iranski nuklearni program, upućujući upozorenja i podsećajući iransku vladu na napade koje je naredio prošle godine protiv njenih najjačih utvrđenih istraživačkih objekata.

Senator Lindzi Grejam, republikanac iz Južne Karoline, izjavio je da je razgovarao sa Trampom poslednjih dana o Iranu i da očekuje da predsednik ispuni svoje obećanje da će pomoći Irancima koji protestuju protiv svoje vlade. "Cilj je da se režim okonča", izjavio je Grejam u kratkom intervjuu. "Mogu prestati da ih ubijaju danas, ali će ih ubijati sledećeg meseca, ako ostanu na svojim pozicijama", naveo je.

Pentagon ostaje u pripravnosti

AP Photo/Vahid Salemi

Od ponedeljka, nosač aviona Abraham Linkoln, u pratnji tri ratna broda opremljena projektilima Tomahawk, ušao je u područje odgovornosti Centralne komande SAD u zapadnom Indijskom okeanu, izjavio je američki zvaničnik za NYT.

Ukoliko Bela kuća naredi napad na Iran, nosač aviona bi, teoretski, mogao da preduzme akciju u roku od jednog ili dva dana, izjavili su vojni zvaničnici. Sjedinjene Države su već poslale dvanaest dodatnih jurišnih aviona F-15E u region, kako bi pojačale broj udarnih aviona, prema američkim zvaničnicima.

Pentagon je poslao više sistema protivvazdušne odbrane Patriot i THAAD u region, kako bi pomogao u zaštiti američkih trupa od eventualnih odmazdi i napada iranskih projektila kratkog i srednjeg dometa.

Bombarderi dugog dometa bazirani u Sjedinjenim Državama, koji bi mogli da gađaju ciljeve u Iranu, ostaju u stanju povišene pripravnosti. Pentagon je podigao stanje pripravnosti pre dve nedelje, kada je Tramp zatražio opcije za reakciju na represiju protesta u zemlji.

Zvaničnici Pentagona su takođe intenzivirali konsultacije sa regionalnim saveznicima poslednjih dana. Admiral Bred Kuper, šef Centralne komande, posetio je Siriju, Irak i Izrael tokom vikenda, kako bi se sastao sa vojnim zvaničnicima i američkim kolegama tamo. Admiral Kuper je posetio američke trupe u severoistočnoj Siriji, izjavio je visoki američki vojni zvaničnik.

Američka vojska je prošle nedelje započela prebacivanje zarobljenika Islamske države u Irak iz severoistočne Sirije usred sve veće zabrinutosti da bi hiljade bivših boraca i članova njihovih porodica mogle da pobegnu, dok je sirijska vlada preuzela kontrolu nad velikim delom regiona od kurdskih snaga.

U međuvremenu, američki zvaničnici su takođe poslali poruku iračkim zvaničnicima: u slučaju rastućih tenzija sa Iranom i ako šiitske milicije u Iraku napadnu američke baze ili trupe, Sjedinjene Države će reagovati protiv njih.

Američki zvaničnici su se takođe konsultovali sa regionalnim partnerima o Iranu. Uporedo sa razgovorima sa izraelskim zvaničnicima i sastancima u Bagdadu, zvaničnici Trampove administracije su održali razgovore sa Saudijcima i sa zvaničnicima Katara, prema izvorima NYT-a.